уторак, 23.07.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:09

У ваљевским малим огласима и одбегле супруге

Студенти Високе пословне школе струковних студија приредили изложбу о оглашавању у локалној штампи 19. и 20. века
Аутор: С. Ћирићнедеља, 19.05.2019. у 18:48
Мноштво реклама сведочи о привредном процвату Ваљева тридесетих година прошлог века (Фотографије С. Ћи­рић)

Ваљево – „У лепом и великом избору стигли су шешири ’Борсалино’, нове форме и боје за зиму 1935 и 1936 г. Модна трговина М. С. Поповић – Ваљево, Кнез Михаилова 49.”

Тако гласи оглас у „Гласу Ваљева” из децембра 1935, један од неколико стотина представљених на веома занимљивој изложби „Оглашавање у старој ваљевској штампи”, приређеној у Високој пословној школи струковних студија (ВИПОС) Ваљево у склопу прославе јубилеја – 40 година постојања и рада ове образовно-научне институције. Изложба приказује праксу оглашавања од првих ваљевских новина – „Гласоноше”, којег је 1885. покренуо чика Љуба Ненадовић, преко „Гласа Ваљева”, „Наше речи”, „Ваљевског гласа” и других листова и који је трајао све до Другог светског рата.

Првобитно је било замишљено да ово буде само студентски пројекат и вежба студената мастер студија у оквиру предмета Пословна комуникација, али током реализације родила се идеја да се све то подели са јавношћу. Пројекат се мало одужио, мало више намучио студенте, али им и помогао да више науче, уверена је др Биљана Рабасовић, професорка предмета из области маркетинга на ВИПОС-у која је, заједно са ваљевским историчаром др Владимиром Кривошејевим, радила са студентима као њихов ментор. Изненађујуће је присуство и обим рекламе у ваљевским новинама крајем 19. и током прве три деценије 20. века, истиче др Рабасовић, додавши да је, на пример, од четири стране новина једна била огласна.

– „Глас Ваљева”, новина која је најдуже излазила, највише се и одржала управо захваљујући рекламама – наводи она.

Осамдесетих и деведесетих година 19. века у огласима се опомињу дужници, позивају гости на крсну славу или се моле за извињење због болести домаћина, нуде се дућани, механе, магазе, квартири, потражују калфе и писари, откупљују пшеница, маст, вино, „фина туцана кафа”, дуван „који је доказано бољи од страних дувана”.

– Тридесетих година оглашавање почиње да личи на данашње, видимо да су ваљевски трговци, апотекари, лекари, хотелијери, посластичари и те како имали смисла за оно што смо мислили да су данашња достигнућа маркетинга – наводи др Биљана Рабасовић. Додаје да се рекламирају банкари нудећи кредитирање мираза за женску и школовања за мушку децу. Најављује се откуп „шљива руком браних”, уз услов да се „пажљиво беру крупније и са петељком старајући се да се плава боја са њих не скида”. И додатак: „Произвођачи нека воде рачуна о томе да само добра, пажљиво спремљена роба још нешто вреди, иначе, неможе да се прода као некада све од реда”, дословце стоји у огласу у „Гласу Ваљева” из августа 1932. У то време, из реклама у Ваљеву се види да цвета привредни и културни живот, да има пуно хотела који, поред лепо уређених соба, нуде и фруштуке уз попусте ако се фруштукује више дана заредом... Али има и личних мука које Ваљевци желе да поделе са суграђанима. „Моја законита жена Борка, напустила ме је пре неколико дана без мога одобрења. О овоме извештавам све, а нарочито где би се појавила за кредит, да јој се недаје, јер ја нећу признати, нити ћу за њу плаћати, које је и досада узимала без мога одобрења и без мога потписа. Драгомир И. Ћирковић, држ. лугар”, стоји са свим правописним грешкама у огласу у „Ваљевском гласу” од 16. маја 1937.


Коментари0
ec73e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља