уторак, 18.06.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:21
БЛАЈБУРГ, 74 ГОДИНЕ ПОСЛЕ

Црногорцима само „Зидани Мост”

Усташке снаге приморале су измучене Црногорце на предају и претвориле их у Црногорску народну војску
Аутор: др Бојан Димитријевићпонедељак, 20.05.2019. у 08:00
Блајбуршко поље (Фото Музеј историје Југославије)

Почетком децембра 1944. кренуло је између 8.000 и 12.000 црногорских четника и око 3.000 избеглица на голготни пут да би избегли долазак партизанских снага и успоставу комунистичке власти. Ослободиоци нису доносили ништа добро својим противницима из вишегодишњег грађанског рата под окупацијом, а што су ликвидације националне интелигенције по уласку партизанских снага у Цетиње новембра 1944. јасно показале.

Тегобни марш ишао је преко црногорских, санџачких, босанских брда и долина, све док се колона није нашла поражена усред Лијевча поља 6–7. априла 1945. године. У нестварној нади да стигне до савезника, Павле Ђуришић као неоспорни вођа црногорске националне војске и збега, дошао је у сукоб с генералом Михаиловићем, покушао да пактира с црногорским сепаратистима Секуле Дрљевића који су рат проводили у окриљу власти НДХ. Усташке снаге приморале су измучене Црногорце на предају и претвориле их у Црногорску народну војску, која ће се повлачити на запад крајем априла и почетком маја. Павла Ђуришића и остале војно-политичке лидере колоне ликвидираће у Јасеновцу само који дан пред улазак партизанских снага. По преласку на територију Словеније на Ђурђевдан 1945. Црногорци су одбацили Дрљевићеву команду и продужили даље као оно што су били – четници. До Зиданог Моста те снаге су дошле 7–8. маја 1945. Зидани Мост, словеначко друмско месташце уз ток реке Саве, и дан-данас је значајна друмско-железничка раскрсница. Партизанске снаге заробљавају црногорске четнике и избеглице на више места у Словенији, 12–24. маја 1945. године.

Блајбург, поглед с моста на којем је закључено изручење избеглица  (Фото Википедија/Стебуник)

Али, највећи део црногорске колоне није био заробљен у зони Зиданог Моста, већ је прошао ту деоницу крећући се потпуно закрченим путевима према Дравограду и старој југословенској граници. Покрет четника и народа уз поједине борбе трајао је до јутра 15. маја 1945. године. Највећи део црногорског великог збега стићи ће да пређе аустријску границу и преда се Британцима у месту које Словенци зову Плиберк, а Немци Блајбург. Ту на пољу око вароши сместили су се тог јутра црногорски четници и народ који их је пратио. Како пише један од преживелих: „Десно су усташе с хрватском заставом, лево четници са српском. Четничку je заставу развио командант пљеваљске бригаде Јеловац.” Међутим, долазак и појава британске војске нису били пријатељски. Они с тенковима окружују Црногорце, као и хрватске усташе.

Преговарачи су отишли према британској команди у дворцу поред варошице. Војска и народ су остали на околним пољанама, у ишчекивању. Британци су их, после разјашњавања шта траже, одмах упутили у најближу партизанску команду.

Милан Баста, партизански комесар дивизије, коме су се Црногорци пројавили, имао је значајну улогу око приморавања њихових снага да се предају и врате преко границе. Сутрадан, 16. маја, колона се под британским притиском и партизанским уверавањима да ће све бити у реду покренула назад у Југославију, ка Дравограду.

Колико је могло да буде заробљено црногорских четника и народа на пољанама код Блајбурга, Плиберка? У депеши од 16. маја у 7 и 20 часова, штаб 3. армије извештава Генералштаб ЈА да је 15. маја увече на граници заробљено 5.000 четника. Милан Баста наводи сличну процену: „Лично сам 16. маја 1945. прошао поред целе заробљене четничке колоне која је марширала преко Преваља–Шоштања ка Дравограду. Према мојој процени и изјавама, четника је у колони могло бити око 6.000, укључујући у тај број и неколико стотина до хиљаду избеглих цивила.”

Ова маса људи је после тегобног тродневног марша стигла у Марибор, где је смештена у привременом логору. Заробљеници из те највеће групе, после издвајања жена и деце, стрељани су на брдско-планинским местима Похорја и око Светог Ареха 20–22. маја 1945. Нико није организовао никакво суђење, само су невољници пописани према припадности срезовима. Остале групе заробљене на другим местима у Словенији стрељане су на местима код Храстника, Камника, Радовљице, Шентвида и у Кочевском Рогу. Грађански рат под окупацијом, односно комунистичка револуција, подразумевао је радикалан обрачун с противницима у њему. Иста националност, регионална, па чак и братствена, породична блискост, нису биле препрека да победници приступе темељном искорењивању поражених.

За разлику од хрватског случаја, где у данашњој националној митологији постоје термини „Блајбург” или „крижни пут” и за које се зна тачно шта означавају, у црногорској нарацији Другог светског рата не постоје та два термина. И поред чињенице да се највећи део црногорских националних снага и избеглица предао такође у Блајбургу и потом прошао „крижни пут”, у црногорској историјско-политичкој митологији постоји само термин „Зидани Мост”, који обухвата предају (хрватски „Блајбург”), али и страдање и ликвидације („крижни пут”).

Црногорски невољници су тако били и у данас „хрватском” Блајбургу, који је прешао, међутим, у митологију хрватског народа или његове емиграције. У расподели митских имена, Црногорцима је додељен само „Зидани Мост”. Њихове блајбуршке жртве су деценијама биле заборављене.

*Научни саветник, Институт за саврeмену историју, Београд


Коментари4
28fbe
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

A trebali bi biti i u Blajburgu? Zašto i to?
Još jedan članak iz "Instituta za savremenu istoriju "koji ima veoma blage reči za kolaboracioniste. Zašto ne napišu da su razdvajani "srpski " od "crnogortskih " četnika u okviru te iste "Crnog. narod. vojske "?Sa prvima su se pozabavile NDH snage dok se je sa od NDH propuštenim Drljevićevcima bavila Jugoslovenska armija koja se do pre dva meseca pre tih događaja od 15.5.1941.g. zvala NOV i POJ .Navodi se da su "izmučeni Crnogorci pretvoreni u CNV..."
bojan pg 2
A moj stric, najstariji od 7_ ro djece, Radoman, tada 17_ak, nažalost nije imao tu sreću da se vrati. Ali spasio je mlađeg brata ( mog strica) da ne pođe za njim. Danas je tu sinovac Radoman i ako Bog da sreće, biće nas još. Obnovom porodice do preporoda.
Marko Planinica
Ko ubi nevinu ženu,majku pok.Mihaila-Miša Janketića?Meni je otac pričao o zkodjelu četnika u gornjoj dolini Lima.U objektu male škole u Kruševu kod Murine,partizani su zakivali ispod nokata klinčeve,kojima su se potkivali konji.Istina,bilo je četnika kojima se ne mogu pripisivati zlodjela.Četnički komandant Pavle Đurišić je bio saradnik komandanta albanskih vulnetara Prek Calje iz sela Vrmoša u Albaniji(nedaleko od Plava) i njegov pobratim.Postoje sačuvani dokumenti o ovoj saradnji.Dio Vulnetara je učestvovao i u krvavom pokolju 28.jula 1944 u selu Velika,opština Plav.Ovi podaci doboljno govore o kolaboraciji Đurišića,ne samo sa Njemcima,već i sa zloglasnim albanskim vojnim formacijama.
BojanPG
Tako ode moj pradjed Radosav. Svome sinu nije dao da se povuce sa cetnicima. I sacuvao mu glavu. Pradjed to nikad nije saznao ali do '66 je imao deset unucica. A sad ima bar tri put vise praunucadi i cukununucadi.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља