четвртак, 12.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:03
72. КАН ИНТЕРВЈУ: Кен Лоуч, британски редитељ

Тржиште не занима наш квалитет живота

Радничка класа данашњице је нешто попут заглављене нужности, каже двоструки добитник „Златне палме“ који је представио нови филм „Жао нам је што смо вас пропустили“
Аутор: Дубравка Лакићпонедељак, 20.05.2019. у 12:00
Кен Лоуч, власник две „Златне палме“ поново у Кану (Фото ЕПА/IAN LANGSDON / POOL)

Кан - Читав данашњи свет почива на четири душе. На члановима четворочлане британске радничке породице из Њукастла. На јунацима новог филма увек маестралног Кена Лоуча – „Жао нам је што смо  вас пропустили“ и његовог верног сценаристе Пола Лавертија, са којим тако истрајно води своје филмске битке за радничка и људска права.

 Славном британском редитељу, вишеструком освајачу разних канских филмских награда током богате филмске каријере и власнику чак две канске „Златне палме“ са шансом да освоји и трећу, године (рођен је 1935) као да ништа не могу. У разговору за „Политику“ уприличеном у хотелу „Ресидеал“ по кишном и хладном канском дану, пожалио се једино на болове у рамену после операције коју је недавно имао. Живахан је и динамичан и упркос суморној теми новог филма, коју је успео да „обоји“ и топлином и хумором, тврди да је и даље оптимиста и да и даље верује у бољи и праведнији свет...

У нашем последњем сусрету после канске премијере филма „Ја, Данијел Блејк“ рекли сте ми да више нећете снимати, а ево нас опет заједно?

Да рекао сам и заиста сам тако мислио, да сам рекао све што сам сматрао да треба. Међутим, још током снимања „Данијела Блејка“, док смо Пол Лаверти и ја ишли да једемо у мензу, уочили смо велики број људи који су ту радили без уговора и без ограниченог радног времена. Посматрали смо их и они су постали тема Полових и мојих разговора о новом типу експлоатације. О такозваној гиг-економији која је увела појам самозапослених радника и агенцијски ангажоване радне снаге без икакве заштите, радне или новчане сигурности. Приметили смо и сличност између лика Данијела Блејка и ових људи и некако нам се родила идеја да би могли о њима да снимимо филм.

Филм као наставак „Данијела Блејка“?

Не баш као неки типични наставак, већ више као продужетак приче о раду и животу у савременом свету, у којем је радничка класа нешто попут заглављене нужности. Оно што је мени и Полу било на уму није само ниво експлоатације појединачног радника, већ и како се то све прелама у личним односима и последице свега тога по његову породицу.

Током пројекције „Жао нам је што смо вас пропустили“ помислила сам како се експлоатација радника није много променила од 19. века?

И није, осим што има новитета у смислу коришћења модерних технологија. Експлоатација је стара колико и брда што нас окружују, само је технологија нова. Најсофистициранија опрема налази се у кабини возача комбија који временски неограничено раде доставу пошиљки од врата до врата. Та опрема диктира путању, брзину доставе и омогућава кориснику услуге да у сваком тренутку може да прати где је његов пакет и када ће му стићи. Потрошач седи код куће и прати возило доставе, самим тим и возача. Исто га тако прати и шеф депоа и притисак на њега је ужасан, јер га сателитски сигнали у сваком тренутку „откуцавају“. Возач мора да задовољи, не само захтеве шефова и потрошача, већ и технолошки савршене опреме.

Све то заједно у вашем филму намеће и закључак да овакав систем није одржив, односно да може да буде одржив али уз цену људског уништења?

Да ли је одрживо да обаљамо своју куповину онлајн наруџбинама и преко човека који у комбију проводи по 14 сати дневно? Да ли је то боље од одласка у продавницу и разговора са продавцем? Да ли заиста желимо свет у којем људи раде под таквим притиском, са ефектима удараца на њихову породицу и пријатеље?

Из филма „Жао нам је што смо вас пропустили“ (Фото: прес служба 72. Канског фестивала)

Очигледно да желимо такав свет чим он постоји?

Тачно, с тим што то није резултат наше слободне жеље већ наметнутих одлука немилосрдне конкурентске битке великих корпорација које интересује само новац. Данашњи систем тржишне економије чини се погрешним, али није јер то је за корпорације логичан развој изазван оштром конкуренцијом, а своди се на филозофију: минимализуј трошкове – максимализуј профит.

Овакав систем тржишне економије је неиздржив?

Тачно, али тржиште није заинтересовано за наш опали квалитет живота већ само за зарађивање новца. Квалитет људског живота и тржиште нису компатибилни и зато људи, сиромашни радници попут мојих филмских јунака, Рикија, Аби и њихове деце, плаћају највећу цену.

Ваши јунаци су толико уверљиви као да је реч о документарном филму?

Зато што је њихов живот пресликан из стварности. Све ово што смо Пол и ја урадили не би вредело ништа уколико публика не верује људима на великом екрану. Уколико не брине за њих, не осмехује им се, не проживљава са њима искуства препозната као аутентична и не дели њихове невоље. Та документаристичка реалност у овом филму потиче и од самих глумаца и њихове међусобне синергије с којом Рикијева породица добија на снажној аутентичности.

Упркос проблемима толико је топлине межу члановима породице која постаје колективни главни јунак?

Сви су они хероји, и родитељи и двоје деце, и сви су они идеалне жртве послодаваца. Рики, бивши грађевински радник који је уштедео довољно за кредит за кућу, а онда пропашћу банака и пензионих фондова 2008. изгубио и новац и посао и у таквој ситуацији морао да пристане на тај пирамидални систем такозваног самозапошљавања без икаквог уговора и права на синдикално удруживање. Његова жена Аби, неговатељица старих лица за послодавца има подагенцију неких од приватних здравствено осигуравајућих кућа. Она више проводи времена са људима о којима брине него са сопственом децом којој по цео дан оставља телефонске поруке о храни, школи, кућним обавезама,  али није са њима. Шеснаестогодишњи син Себ је у бунтовним годинама, бежи из школе, сматра да му она не треба јер не би желео да буде као што му је отац, а малена Лиза Џејн, веома паметно дете са смислом за хумор, има наметнуту улогу миротворца у кући. На све њих се свом тежином наваљују сурова правила послодаваца.

Да ли је и Рикијев сурови послодавац Малони, шеф депоа за доставу, заиста професионални глумац?

Није, он је полицајац из Њукастла у којем смо снимили цео филм и веома је уверљив.

Шеф полицијске станице га је пустио да игра у вашем филму?

Јесте, без проблема га је пустио. У мојим филмовима су и пре играли полицајци. Природа посла полицајаца је таква да су они и добри глумци током решавања различитих случајева и суочавања са различитим људима. За улогу Малонија сам одабрао полицајца Роса Броустера јер се он показао као добитна комбинација. Био је идеалан за улогу послодавца-деспота који је способан да одржава радну дисциплину и без задршке контролише спровођење у дело читавог система самозапослених возача комбија за доставу пошиљки и пакета.

Из филма „Језеро дивље гуске“ Дијао Јинана (Фото: прес служба 72. Канског фестивала)

Тарантино на премијери кинеског филма

Јуче виђени филмови Јинана и Порумбојуа, данас пред публиком Теренс Малик, Селин Скјама и Дијего Марадона

Кан- Јуче виђени филмови кинеског редитеља Дијао Јинана „Језеро дивље гуске“ и јединог представника европског истока и југоистока у трци за „Златну палму, румунског аутора Кристијана Порумбојуа „Звиждачи“, могу се упоређивати јер су и један и други крими-приче о полицијским истрагама и корупцији, са симпатичним негативцима као главним јунацима. У том поређењу већу оцену ипак добија кинески аутор, освајач берлинског „Златног медведа“ за „кримић“ звани „Црни угаљ“, чијем је филму на званичној премијери присуствовао и конкурент – амерички редитељ Квентин Тарантино...

 Данас се као такмичари представљају Теренс Малик са трочасовним филмом „Скривени живот“ и француска редитељка Селин Скјама са „Портретом девојке на ватри“, док ће се на црвеном тепиху испред великог Театра Лимијер наћи и главни јунак документарца Асифа Кападије (ван конкуренције), легендарни аргентински фудбалер – Дијего Марадона, главом и брадом...


Коментари1
7566f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

dzordz
znimljiva prica. ovo ne moze da se cuje kada se kod nas propagira odlazak na zapad trbuhom za hlebom. dal se ne zna ili se precutkuje?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља