уторак, 19.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:27
ПОГЛЕДИ

Хипократе, мили брате

Аутор: Борис Јашовићсубота, 25.05.2019. у 18:00

Човек је другог маја око пола два поподне, у пратњи супруге, дошао у једну престоничку здравствену установу по помоћ јер му нису добро поставили катетер у матичном дому здравља. Млади доктор га је примио, али му је од почетка нељубазно придиковао зашто је уопште долазио кад је, забога, могао отићи у свој дом здравља (где човеку иначе редовно нестручно постављају катетер и због чије нестручности човек редовно пати). Претходно је човеку професор универзитета и стручњак за урологију, који га годинама лечи, препоручио да обавезно, кад год буде имао проблеме с катетером, пође баш у ту (специјализовану) здравствену установу. И човек је тај савет послушао. Међутим, младом доктору то ништа није значило! Понајмање му је значила реч старијег колеге и професора универзитета („према учитељима сачуваћу дужну захвалност и поштовање” – део Хипократове заклетве).

Док се медицинска сестра бавила човеком, млади доктор је играо игрице на телефону, а кад је супруга након указане интервенције покушала да помогне човеку да навуче (опростите на изразу) гаће, млади доктор им је бахато поручио да одмах напусте ординацију, не дозвољавајући жени да заврши започети посао. А, да... Човек има 75 година, нема комплетну десну руку и леву ногу до колена, и оперисан је од карцинома простате, због чега је принуђен да носи катетер. Али то младог доктора није посебно занимало. Као што га вероватно не би занимало ни када би сазнао да је човек узорни грађанин ове земље, одликован Орденом рада за четрдесетогодишње прегалаштво у ЈАТ-у.

Намеће се стога логично питање: Шта је младом доктору пролазило кроз главу док је полагао Хипократову заклетву? „У часу када ступам међу чланове лекарске професије свечано обећавам да ћу свој живот ставити у службу хуманости... Своје звање ћу вршити савесно и достојанствено. Најважнија брига ће ми бити здравље пацијента...”

Некада је заклетва људима значила моралну брану од потенцијалних непочинстава. Некада су људи давали животе ради одбране части, док данас, чини се, живимо у времену бешчашћа, где морални обзири не обавезују носиоце важних друштвених улога. Заклетве представљају празне речи, док се етички кодекси понашања склањају у страну јер нису рентабилни.

Бездушни нелиберализам који домаће политичке елите годинама доследно спроводе разара, између осталог, и систем здравства. Одлазе полако стари мајстори медицине и хуманости, док њихови антиподи (част и даље великом броју изузетака) запоседају амбуланте, домове здравља и болнице. Али и друге установе, институције, секторе и сегменте друштва, због чега Србија личи на наоко уређен врт са испарцелисаним лејама редовно заливаног корова. Непотизам полагано али сигурно разара друштвене структуре у овој земљи. Везе и везице односе превагу над стручношћу. Прагматизам прождире хуманизам, дочим партизам убија професионализам. Бахатост се шири на све стране и институционализује се, тако што се након налажења рупа у прописима спроводи „у складу са законом”. Због тога не треба да чуди што млади стручњаци одлазе из Србије. А одлазе, између осталог, и због тога што не пристају на улогу продаваца властитог образа, части и достојанства зарад адекватног намештења преко партијске књижице или неког другог облика непотизма. Одлазе, на крају крајева, јер им је доста непотистичке бахатости која долази из средишта партијско-политичког подсистема друштва у којем животаре.

Они који су остали у Србији – или су спремни да се боре за боље сутра, да свакодневно поправљају делове система који само привидно функционише, или су, насупрот томе, постали део неисправног система, па попут матица и шрафова спречавају на једвите јаде да се овај не распадне на ситне комаде. Или су, што је чешћи случај, потпуно равнодушни према друштвеном стању (да не употребим неку тежу реч), и праве се да не виде оно што се око њих свакодневно дешава. Управо такви ће, да невоља буде већа, стално налазити изговоре и оправдања за лоше стање у друштву. Такви ће на концу наћи оправдање и за доктора с почетка овог текста – устао је на леву ногу, савладао га је умор, није желео да смета медицинској сестри па се латио телефона и омиљене му игрице…

Хипократе, мили брате, шта би ти рекао на све то? Не само као први лекар у историји људског рода, већ и као филозоф – човек који мишљу добацује даље од скученог простора струке којом се намерио бавити.

Социолог

 

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа


Коментари28
fe8ee
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Zaga
Doktor je bio tu da pacijentu pruži potrebnu zdravstvenu uslugu, što je i učinio. Ostalo je u domenu stručne psihološke podrške, službe socijalne zaštite, organizacije zdravstvene službe i dr.
Aleksandra
I kada vec drustvo i struku bas briga o onome o cemu se u ovom tekstu zapravo govori, onda se bar nadam da se dr koji je inspirisao celu pricu prepoznao, a mozda i zapitao zbog koga i cega je tu gde jeste...
Aleksandra
U normalnom i zdravom drustvu tesko bolesni ljudi ne bi prolazili horor kakav dozivljavaju u Srbiji... A kada pogledam ove komentare u kojima dominira odbrana lekarske struke umesto ogradjivanja od gejmera iz zdr. institucije, covek bude jos tuzniji...
Сандра
Крајње једностран чланак са много предрасуда према „младим" лекарима, друштву и политици, и са идеолошким уместо социолошког приступа. Нејасно је је ли катетер на крају нестручно или стручно постављен и ко је то утврдио.
Ksantipa
Sveznanje?!? Sta bi sa onim-znam da nista ne znam starih filozofa...
tja
Vi iste pogresno razumeli sokratovsku frazu "ja znam da nista ne znam". Ona nikako ne znaci da "stari filozof" nista nije znao. Znao je on mnogo, najcesce daleko vise nego njegov sagovornik. Ovom frazom "stari filozof" kaze sagovorniku da mora validnim argumentima da dokazuje svoj misljenje, a ne da se poziva na glupe fraze, "kao sto je svima poznato", "to svi znaju" "svaki covek sa zdravim razumom to zna" i slicnim. On kaze svom sagovorniku, nista ja od tog znanja koje svi znaju ne znam, ali znam sta je validan argumenat a sta nije. Vi ste shvatili da ta fraza znaci da je stvarno znanje nedokucivo obicnim smrtnicima i da zato nije vredno ista znati i u svako znanje treba sumnjati. Probajte da ne platite racun za struju pa cete na svojoj kozi da se uverite da neka znanja postoje i da je bolje ne sumnjati u njih.
Препоручујем 2

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља