среда, 24.07.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:56
ПОГЛЕДИ

Црно брдо у зеленим котарима

Аутор: Саво Штрбацсубота, 25.05.2019. у 18:00

Због „црног брда” у Биљанима Доњим, општина Бенковац, почетком маја ове године Суд Европске уније пресудио је да Хрватска није испунила обавезе из европске Директиве о отпаду.

Случај „црног брда” интересовао ме је и до сада, из неколико разлога: Биљане Доње до августа 1995. настањивао је искључиво српски живаљ; село се налази у Равним Котарима, који су за време СФРЈ по плодности и обрађености називани „југословенском Калифорнијом”, и на којима је до јануара 1993, до хрватске акције „Масленица”, превладавао такође српски живаљ; добро познајем тај крај, у којем сам рођен и где је моја породица до великог крајишког егзодуса узгајала воће и поврће. Случај „црног брда” био ми је интересантан и професионално, са правничког аспекта, посебно када су се у спор укључили органи ЕУ.

Шта је „црно брдо”?

Хоризонтом у плодним и зеленим Равним Котарима доминира велико црно брдо, апокалиптичног изгледа. Оно није природног порекла, већ је реч о 140.000 тона опасног отпада. Формирано је 2010. године тако што је шљака из Шибеника, настала стогодишњим радом Творнице електрода и феролегура (ТЕФ), превезена у поменуто село. Превоз је обавила приватна фирма МЛМ д. о. о., са седиштем у Загребу. Директор те фирме, извесни Садик Чолић, отпад је одлагао на приватној парцели, закупљеној од једног мештанина, којем је рекао да је реч о безопасном грађевинском материјалу намењеном за градњу путева. Но, мештани из Биљана Доњих и околних села, приликом првих ветрова, када су им кровови кућа, са којих скупљају кишницу, поцрнeли, а воће, поврће и кишница у густернама (цистернама) потамнели, увидели су сву погубност „безопасног” грађевинског материјала.

Иако је власник поменуте фирме махао папирима да отпад није опасан, Еко-удружење „Равни Котари” послало је материјал са црног брда на анализу у Тибинген, у познату фирму „Еурофинс”, која је доказала да у њему постоје ароматични угљоводоници који су канцерогени и 20 пута већи од дозвољеног у природи, што су потврдиле и две домаће фирме.

Због таквих налаза мештани Биљана Доњих и околине већ годинама покушавају да придобију пажњу свих могућих институција хрватске државе и ЕУ како би се решили опасног отпада.

Европска комисија Хрватској је још 2014. послала опомену о дужном поступању са шљаком из „црног брда” у складу с европском Директивом о отпаду.

Министарство заштите околиша и енергетике огласило се прошле године на најаву тужбе, истакавши да је фирми МЛМ, у чијем је поседу „црно брдо”, решењем наредило да уклони отпад, што та фирма, иако су је казнили са 60.000 куна, није учинила, те да је у министарству основана и радна група за Биљане Доње.

Након што до априла 2018. брдо шљаке није било санирано, Европска комисија је против Хрватске поднела тужбу Суду Европске уније, који је (за разлику од Европског суда за људска права, коме се обраћају грађани земаља чланица Савета Европе) надлежан за правилно тумачење и примену примарног и секундарног законодавства Европске уније на њеној територији.

Дакле, Суд у уводно поменутој пресуди наводи како Хрватска није предузела све мере да не буде угрожено здравље људи и да није испунила своје обавезе, јер је сматрала да је шљака одложена у Биљанима Доњим нуспроизвод. Суд је одлучио и да шљаку треба сматрати отпадом те да Хрватска није предузела мере да је фирма која је „има у свом посједу обради сама или да обраду повјери другоме”.

У марту ове године, пре доношења поменуте пресуде, хрватско Министарство државне имовине донело је „Одлуку о уступању минералне сировине Министарству обране Републике Хрватске ради насипавања и производње бетона и асфалта, у сврху реконструкције и доградње у Зрачној луци Задар”, која се налази на свега десетак километара удаљености од „црног брда”.

Већ поменуто Еко-удружење „Равни Котари” противи се таквом потенцијалном решењу уз образложење да ће, ако је реч о површном слоју писте, ваздухоплови приликом слетања и полетања опет разносити опасне честице по околини.

Не могу се отети утиску да су Равни Котари и Биљане Доње намерно одабрани за одлагалиште опасног отпада само зато да би се спречио масовнији повратак прогнаних Срба на њихова вековна имања. И по цену да нашкоде и својима у околним селима.

Како год се у будућности био решен проблем „црног брда”, остаће последице, које је најбоље описао Милош Шкорић, један од ретких повратника у Биљане Доње: „Ми смо овдје затровани сви! Тако да нема ту живота ни Јанку, ни Марку ни никому!”

*Документационо-информативни центар „Веритас”

 

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа


Коментари1
6844b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Raca Milosavljevic
... eto jedne price i kako funkcionise pravna EU ... sada nam treba pokret zelenih,pa protesti,peticije ...ali naravno od toga nema nista ...verovatno ce ostati sve tako kako je ...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља