уторак, 18.06.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:12
ИЗ ЛИЧНОГ УГЛА

Успешни „бисери расути”

Бивши фоторепортер Политике Горан Томашевић, добитник овогодишње Пулицеровe наградe за фотографију, само је један у низу талената који су отишли
Аутор: Катарина Ђорђевићпонедељак, 20.05.2019. у 20:00
Горан Томашевић са побуњеницима у Јужном Судану 2016. године (Фото: Горан Томашевић/ Ројтерс)

Разговарамо посредством вајбера. Видимо се посредством скајпа. Кратке поруке размењујемо преко месинџера. По аутоматизму гледамо у сат када зовемо куму у Њујорку. Проверавамо колико је сати у „Великој јабуци“, ако је овде шест поподне. Уживо се видимо када дођу дечји распусти и годишњице матуре. Када затреба помоћ око смештаја остарелих родитеља наших пријатеља у дом. Оних који су нам правили ванилице и брижно питали да ли мама и тата знају да смо се задржали после школе. Који су нам спремали сок од зове. И никада нас нису тужили родитељима за оног кеца из хемије.

Дијаспора расте. Србија се смањује. Из визуре равнодушне статистике, Србију је у последњих 15 година напустило више од пола милиона људи. Међу њима је и наш колега Горан Томашевић, добитник овогодишње Пулицерове награде за фотографију. Био је дечко који обећава, шармер у џинсу са београдског асфалта, лудо храбар и генијалан фоторепортер „Политике”. У његовој званичној биографији стоји да је Пулицером награђен за „живописну и запањујућу визуелну причу о важности, очају и тузи миграната док су путовали у САД из Централне и Јужне Америке“. Такође пише да је овај рођени Београђанин једини Србин који је добио ово престижно новинарско признање. Оно што не пише јесте да је Горан био диван пријатељ и сјајан колега. Први који је устајао на питање сваког хонорарца који би тек закорачио у магични свет Гутенбергове галаксије: „Ко хоће да ми слика пролазнике за анкету?”. Четврти за „Лору” коју су неуморно играли новинари „Београдске хронике” на дежурству. Кристинин тата.

У званичним документима остао је запис да су његове фотографије рушења Садамовог споменика у Багдаду, које је направио као фоторепортер агенције „Ројтерс”, прве у свету обзнаниле пад ирачког режима. Сасвим интимно, мени најдража Горанова фотографија је девојчица рођена у првим минутима 1993. године, снимљена на нашем новогодишњем дежурству, за коју је цео колектив једног београдског породилишта наивно поверовао да је весник мира. Уместо тога, стигле су године рата, немира и живота измештеног из сваке дефиниције нормалности. Горан је био хроничар тог невремена. Упркос пренатрпаном распореду, стигао је на традиционалан новогодишњи маскенбал у КСТ 1997. године како би забележио да је добра вила проглашена за најбољу маску. Како живот има мало маште...

Тамо далеко живи и докторка Теодора Ћириловић, специјалиста анестезије и реанимације, стипендиста француске владе, која се присећа да је 12. марта 2003. над воланом свог уморног „југића“ испред Медицинског факултета дубоко уздахнула и први пут осетила потребу да балкански ваздух замени неким другим. Привремено, рекла је сама себи. Али, што пре. Петнаест месеци касније, преселила се у Париз и започела своју француску авантуру.

Теодора Ћириловић, Александар Гајић (Фотографије лична архива)

Теодора је стота генерација ђака Осме београдске гимназије. Половина њених школских другова, која је осамдесетих ђускала уз песму „Игра рокенрол цела Југославија”, више не живи овде. Захваљујући перфектном гимназијском знању француског језика, великој подршци малог али одабраног другарског колектива који је затекла на послу и раширеном загрљају нових колега, она је почела да се навикава на париска јутра. На багет и кроасане. Супу са луком. Бифтек са сосом од бибера. И на Французе који су је љубоморно питали где је научила њихов „претежак“ језик.

Данас је њена радна соба Француска, а Србија и Црна Гора су соба са камином и веранда. Са оформљеном породицом, школском децом и успешном каријером тешко јој је да говори о повратку у Београд у овом тренутку. Жели да верује да је цела Европа велика кућа, један велики посед. Тако васпитава и своју децу.

Србија је дозволила да оде и Александар Гајић, концертмајстор симфонијског оркестра РТС-а и гост концертмајстор Београдске филхармоније. Оснивач и прва виолина гудачког квартета „Белоти”. Десет дана по доласку у Канаду добио је први чек од Филхармоније у Онтарију. Ускоро постаје стални члан оркестара „Виндзор симфони”, „Торонто филхармонија”, „Канадиjан синфонијета“, Симфонија Торонто... Брзо постаје и прва виолина источноевропског фузијског ансамбла „Бијонд д' пејл” са којим осваја националну ЦФМА награду за најбољу инструменталну групу 2010. године. Сарађивао је са Гораном Бреговићем и Лазом Ристовским, Моли Џонсоном, Хиларијом Дураном, Дејвидом Валом, Марком Келсом, али и групама као што су „Ауторикшоу“, „Грејт лејк свимерс“, „Органик Балканик“, „Типика Торонто“... Компонује и снима музику за позоришну представу „Пелепонијада“, рађену по књизи Маргарет Етвуд, у режији Драгане Варагић. Радо и често долази у Београд. Ужива да прави журке у дворишту бањичке породичне куће. Ужива да збуњује музичаре по београдским кафанама са својим виолинским бравурама. Још радије се одазива позивима пријатеља да свира на породичним свечаностима. А када свира за своју душу, онда његова виолина јеца уз песму „Моји су другови бисери расути“.


Коментари2
be450
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Nevena
Vlada Srbije osniva Agenciju za povratak srpske dijaspore, i sve će uskoro da pođe u suprotnom toku - naši stručnjaci će se vraćati u domovinu. Jer Srbija nezadrživo, krupnim koracima, ide napred!
Поповић
Можда је добар овај наш "извоз". Више ће да нас цене "увозници" .

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља