среда, 26.06.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:42

Бункер у Савској улици биће срушен

Бетонско склониште остатак је „немачке архитектуре”, саграђено је за време Другог светског рата. – Има око 80 квадрата корисног простора и зидови су му у основи дебели три метра
Аутор: Б. Васиљевић - Д. Мучибабићпонедељак, 20.05.2019. у 18:33
Објекат има око 80 квадрата корисног простора (Фотографије Анђелко Васиљевић)

Изградили су га Немци за време Другог светског рата. У његове зидине на железничкој станици налили су тоне бетона, обликовали га тако да личи на пирамиду. Годинама је био бункер.

Преживео је ратне четрдесете, савезничке бомбе које су 1944. године засипале Савски амфитеатар, проширење Савске улице пре десетак година, али изгледа неће и изградњу „Београда на води”.

– Тај објекат предвиђен је за рушење јер нема историјске, културне нити функционалне вредности – каже Марко Стојчић, градски урбаниста.

Бункер је остатак „немачке архитектуре”. Саграђен је између 1941. и 1942. године. Има око 80 квадрата корисног простора. Зидови су му у основи дебели три метра. Висина унутар објекта је 2,20, а склоништа у срцу бункера дугачка су 27 и 14 метара. У њему су се крили војници Вермахта у време савезничког бомбардовања. Ту је, кажу познаваоци, могло да се смести и 50 војника.

Касније је овај простор дуго био складиште, једно време кафаница у којој су се окупљали железничари, а потом и место где су се крили сакупљачи секундарних сировина и бескућници.

– Немци су у Београду изградили већи број бункера, али различитих облика. У Савском амфитеатру била су изграђена четири, налик овом смештеном прекопута суда. Грађени су специфичном техником са косим зидовима. То је рађено из практичних разлога, како у случају бомбардовања бомбе не би ударале директно у објекат него би само склизнуле са њега – објашњава др Видоје Голубовић, хроничар Београда.

Од четири бункера до данашњих времена преживела су два, али је један објекат мањег габарита, који се налазио ближе Сави, већ уклоњен.

На простору од Чукарице до Звездаре, како каже Голубовић, до сада је откривено 27 другачијих, укопаних бункера које су Немци за време Другог светског рата градили да у њима чувају оружје и противавионску муницију.

Склониште као туристичка атракција

Пракса претварања некадашњих бункера у туристичке акције, у музејске и друге врсте културних простора већ постоји у окружењу. Некадашњи нуклеарни бункер, изграђен у центру Тиране, претворен је у музеј.

У њему се налази поставка посвећена људима који су прогоњени за време владавине комунистичког лидера Енвера Хоџе. У његово време је, због страха од спољних напада, у Албанији изграђен велики број ових скровишта. Бројке се крећу од 170.000 до 700.000 бункера.

   


Коментари17
dd533
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Петар Јакшић
Неки се упорно труде да избришу трагове великог злочина над српским народом-наравно ту су и тајно обећане синекуре и лукратвни интереси. А,ето ,власт се декларише -као народна,а брише трагове сећања на дане страдања.Да ли је у питању незнање или недостатак културе сећања???
Немања Опанчаревић
одличан коментар, само мислим да није питање да ли је ово или оно - у питању је и једно и друго!
Препоручујем 2
не прави себи идоле
2.2 висина, таман да уђете и не видите ништа и то све у 80квм. Бесмислена патња за хрпом бетона подигнутом под окупацијом зарад очувања живота окупатора. Намерно на том месту треба направити вртић, парк или нови музеј. Не може Србија да буде РОБ прохујалих времена зарад очувања нечега што неко сматра традицијом а уствари се само навикао на нешто што је у старту требало да буде срушено (`45). Једино што треба да се обележи јесте Старо сајмиште где су животе изгубиле десетине хиљада људи.
Beogradjanin Schwabenländle
Зид дебљине од три метра армираног бетона се не руши без нужде, нигде. и У француској и у Немачкој постоје још слични бункери, многи су нашли неку употребу, складиште, хотел, зависно од положаја. Очистити, уредити, " окречити ", и поставити сталну изложбу о разним бомбардоваима Београда. Уредити простор испред тог музеја, како приличи таквој установи и показати да и Срби могу да поштују своју сопствену историју. Сигурно би била једна атракција, и без наплате улазница.
Bunker je i istorijski neupotrebljiv krš
Svrha bunkera je taktička zaštita okupirane lokacije i jedinica i ustanova na njoj -na istoj takvoj teritoriji. On je vizuelno previsok, zaklanja pogled u i iz Palate pravde .Nema smisla upoređivati socijalizam u Mađarskoj i u SFRJ a još manje sa režimom nacizma kako to fantazira izvesni nik @ Drpelog. Sećanja na okupaciju biće i dovoljno i dodatno sačuvana izgradnjom muzeja "Staro sajmište kao vremenski kombinovanog nemačkog -NDH objekta.
Дрпелог
У Будимпешти, у ширем центру града, постоји Музеј социјалистичке страве. Зашто Београд не би добио сличан музеј, али који би се односио на пост-социјалистичку страву, који би био смештен управо унутар овог бункера из 1942. године? Будућа музејска зграда могла би да добије и пирамидалну надградњу, као симбол данашње квази-урбанистичко-планерске градско-очинске елите.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља