среда, 26.06.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:10

Афера „Ибица” оборила аустријску владу

Ванредни парламентарни избори биће одржани највероватније у септембру
Аутор: Милош Казимировићпонедељак, 20.05.2019. у 21:00
Алек­сан­дер Ван дер Бе­лен, Себастијан Курц и Хајнц-Кри­сти­јан Штра­хе у децембру 2017. (Фото АП)

После обелодањивања у јавности афере „Ибица” најпознатији ултрадесничар између Алпа и Дунава, до пре два дана и вицеканцелар Аустрије, Хајнц-Кристијан Штрахе поднео је минуле суботе оставку на све функције у влади и странци и отворио пут ка новим, превременим парламентарним изборима. Председник Аустрије Александер Ван дер Белен и шеф одлазеће владе Себастијан Курц потврдили су јуче, после хитног састанка, да ће ванредни парламентарни избори бити одржани највероватније у септембру.

„Доста је доста”, изјавио је канцелар Курц у уводној реченици најаве раскидања коалиције његових народњака и Штрахеових слободара и расписивања превремених парламентарних избора. После уздаха, Курц је навео новинарима неонацистичке и расистичке испаде Штрахеа и његових кључних партијских функционера. Као „кап која је довела до преливања из чаше” описао је аферу, названу „Ибицагејт”, по афери „Вотергејт” у епохи Ричарда Никсона.

Реч је о видео-запису из 2017. године, снимљеном у луксузној вили, на шпанском острву Ибица. Немачки истраживачки новинари, предвођени уредником „Зидојче цајтунга” Оливером Дас Гуптом, објавили су текст, а у интернет издању једночасовни снимак разговора Штрахеа и његовог најближег партијског сарадника Јохана Гуденуса с наводном нећаком једног руског олигарха.

Причу је пратио хамбуршки политички недељник „Шпигел” и бечки „Фалтер”. Теме су биле илегалне милионске донације Слободарској странци и пореске повластице руским инвеститорима, као и план о преузимању акција најтиражнијег аустријског булеварског листа „Кронен цајтунг”, с више од милион читалаца.

Договор није реализован. Наводна нећака је била агент провокатор неименованих иницијатора и сниматеља за које се каже да су радили по налогу „неких” западних тајних служби. Подметнута афера, мада у суштини провокација, повукла је за собом сумњу у умешаност чланова коалиционе владе у реалне корупционашке афере, а председник Ван дер Белен најавио је детаљну истрагу пословања владе и бенефиција „неких” страних и домаћих донатора две владајуће странке. У суботу је објављено да су две странке инвестирале најмање десет милиона евра илегалног новца у победничку изборну кампању, а инвеститори из сенке су заузврат добили милионске пореске олакшице: фабриканту оружја Гастону Глоку умањен је порез за шест милиона евра годишње, власнику фабрике чувених мотоцикла КТМ око два милиона евра.

У први мах би се могло помислити да је све откривено у духу крилатице: „Заклела се земља рају, да се све тајне сазнају.” Међутим, бар три питања подстичу на размишљање. Прво, зашто је афера откривена тек прошлог викенда, премда су многи детаљи били познати од раније? Друго, зашто се јавности не саопштава ко су били иницијатори афере? И треће, зашто се у земљи с проблематичном прошлошћу, попут Аустрије, већи значај придаје корупцији, а чињеница да су осведочени неонацисти у влади тек помиње, као додатно оптерећујући детаљ?

Хајнц-Кристијан Штрахе долази на последњу конференцију за новинаре у својству потпредседника (Фото АП)

Одговори на сва три питања намећу се ако се анализира кампања против Штрахеа и његових слободара која је покренута уочи избора за Европски парламент.

Штрахе је од почетка године систематски прозиван као неонациста што, истини на вољу, одговара чињеницама. Врхунац у том домену кампање је била документарна емисија аустријске телевизије ОРФ под називом „Штрахе, од неонацисте до вицеканцелара”. У расправама које су потом вођене у јавности, правни стручњаци су појаснили да је с обзиром на блиске контакте вицеканцелара с неонацистима и његове прошлости (бацао „Молотовљеве коктеле” као активиста неонацистичких организација, учествовао у илегалним војним вежбама нацистичких екстремиста, итд.) – дозвољено називати га неонацистом.

Илегално финансирање партијских потреба и злоупотреба службених овлашћења при одобравању пореских олакшица такође су одавно били познати јавности, али то није довело до покретања званичне истраге, све до минулог викенда.

Кључни детаљ је, међутим, видео-снимак из 2017. године, који је чуван у фиокама да би се искористио ако се укаже потреба. Штавише, аутори или налогодавци видео-записа, извесно Немци, слали су још у априлу сигнале Бечу. Тако је немачки сатиричар Јан Бенеман одбио да се појави на априлској додели аустријске ТВ награде „Роми” уз следећи коментар: „Тренутно сам прилично урађен белим прахом и ’ред булом’, док седим са слободарима у вили руског олигарха на Ибици.” После неколико дана Бенеман је најавио „политички пожар у Аустрији”.

Политички пожар је избио пред формирање коалиције ултрадесничара у ЕП, прошле суботе, када су челници десничарских странака Европе, од Салвинијевих следбеника у Италији, до функционера француског Националног фронта заседали у Милану. Ко, дакле, не слуша сигнале – могло би се приметити и прстом указати на моћног противника деснице – у Бриселу. У централи ЕУ одавно је тражен повод за завршни ударац десници која жели да преобрати унију у такозвану заједницу независних, отаџбинских нација и, наводно, има подршку Русије.

Јасно, Хајнц-Кристијан Штрахе, назван куриром Москве и координатор антиевропског покрета ултрадеснице, био је главна мета. Тужно је да је постао жртва посредног политичког сукоба Истока и Запада, уместо да је истински повод за извођење пред лице правде узет правовремено, пре више година: због кршења финансијских закона и због највећег греха – покушаја да врати Аустрију у епоху нацистичких црнокошуљаша.


Коментари7
a6e67
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Analiticar
Kurcove izjave povodom afere Strahe i pominjanje neonacizma kaceci ga uz ime Strahea se moze smatrati predizbornom kampanjom koja nije zvanicno pocela,tu ide i izjava Stahea o fiksanju kancelara na nekoj zurci u Becu.Za mene ne bi bilo iznenadjenje da na novim izborima pobijedi FPO ili barem obrzbijedi vecinu i kancelarsko mjesto.Biraci se ne daju prevariti stimanjem afera i cekanjem dase to objavi kad je najbolje vrijeme,posebno kad to rade strane obavjestajne sluzbe.
miroslav sarcanski
Mene interesujekakvi su odnosi, odnosno poslovi nasih politicara bili sa Straheom. Slikao se sa Dacicem, Vucicem i Dodikom. Dacic je pred kamerama uzviknuo: To, Strahe. Srbine! Sta se desavalo bez kamera, koje austrijske firme su dolazile njegovim posredstvom. kakve subvencije i provizije su isplacivane, to su pitanja na koja nasi zvanicnici moraju dati odgovor!
Miloš
Zamislite koliko bi vlada zbog ovakvih snimaka kod nas moglo pasti.
Јован
Код њих падне Влада, код нас би владали без проблема и даље, још када би се сазнало да су државне интересе продавали "браћи" Русима, не би сишли са власти још 20 година, вероватно би их успут Амфилохије уврстио у ред светаца. Свака част Аустријанцима на томе што имају државу и политичку свест.
miroslav sarcanski
Svaka cast Austrijancima, ali i sramota za nas. Strahe priznaje da je u Srbiju dovodio austrijske firme, sastajao se sa nasim politicarima i nesto dogovarao. Valjda mediji zbog toga postoje, da istraze i razjasne o cemu se tu radi. Ili smo toliko navikli na korupciju, da nam postaje sasvim podnosljiva. Nesto kao sastavni deo zivota. Ja ne mogu sa tim da se pomirim, a verujem ni znacajan broj ljudi koji prate Politiku!
Препоручујем 2
Божидар
Морам да признам да ми неке ствари у политици никада нису биле јасне. Како то да овакве афере обарају владе али само кад су у питању оне десне и партије центра, које су на власти док се за партије левице то готово подразумева да уз њих иду и љубавне афере, корупционе, непотизам и сл. То им дође као епитет. Покажите ми које су личности у Европи које су зглајзнуле са власти после неке афере или су им владе пале ( осим коалиционих ).
Diplomirani politikolog
Ima ih, dakle: Nemci: Vili Brant (SPD, levica) i Gerhard Sreder (SPD, levica); Henri Mekleis, laburista, premijer Skotske; Stanislav Gross, levicar, premijer Ceske; Toni Bler, laburista; Romano Prodi, italijanski premijer, socijaldemokrata; Toni Abot, australjiski premijer, levicar; Robert Fico, slovacki premijer-socijaldemokrata. Svi oni su pali zbog raznoraznih afera koje su ukljucivale sto spijunazu, sto finansijske pronevere, istrage i sl. Svi redom levicari i svi na celu svojih Vlada.
Препоручујем 9

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља