субота, 19.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:28
ИНТЕРВЈУ: проф. др МИОДРАГ ОРЛИЋ, председник Удружења правника Србије

Неправда увек исплива на површину

Имовинска сукцесија између бивших југословенских република биће тема регионалног сусрета правника у Будви
Аутор: Александра Петровићпонедељак, 20.05.2019. у 22:55
(Фото Инфокоп.нет)

Сељак Благоје Марић из околине Бајине Баште има право исте вредности као држава Србија, али мора да верује у своје право и да га брани.

Овако разговор за наш лист започиње професор др Миодраг Орлић, који је недавно изабран за председника Удружења правника Србије. На челу је комисије за израду преднацрта грађанског законика – правне кодификације која ће прецизно уредити најважнија животна, приватна и пословна питања, у својих 2.838 чланова.

Која је кључна новина у будућем грађанском законику?

Суштински најзначајнија новина је у томе што ће коначно у наше право бити унето модерно начело о неприкосновености приватне својине: „Свако физичко или правно лице има право на неометано вршење и мирно уживање својих добара на којима има право својине или неко друго стварно право.” Потпуно ће бити уређено све у области стварног права, а посебна одредба гарантује једнакост права својине. Сваки грађанин, као онај сељак с почетка приче, када се бори за заштиту свог права – мора имати на уму значај ове одредбе која гласи: „Право својине је јединствено, има исту садржину и ужива једнаку правну заштиту, без обзира да ли је сопственик грађанин (физичко лице) или Република Србија, аутономна покрајина, јединица локалне самоуправе, задужбина или неко друго правно лице јавног или приватног права.” Грађански законик уређује све од почетка до краја, од најситнијих свакодневних односа и догађаја, до најдалекосежнијих. На пример, суседски односи, односи у породици, рођење, живот, венчање и смрт.

Да ли ће право својине бити централна тема сусрета правника у Будви почетком јуна?

Преднацрт грађанског законика Републике Србије биће главна тема, тако да ћемо говорити о својини, уговорима, накнади штете, породичном, наследном, неимарском и другим правима. Посебна пажња биће посвећена актуелној теми имовинске сукцесије између бивших југословенских република. „Будвански правнички дани”, који се ове године одржавају од 2. до 6. јуна, окупиће правнике из региона, који ће говорити и о управном и радном законодавству, али и о европском праву. Адвокатска комора Србије одштампала је у три тома комплетан текст Преднацрта грађанског законика, у оквиру свог часописа „Бранич”, који ће бити подељен учесницима овог традиционалног сусрета, који организују Савез удружења правника Србије и Републике Српске и Удружење за упоредно право.

Драган Стојановић
Будући грађански законик званично ће и код нас прогласити неприкосновеност приватне својине

Чини се да је политика у многим набројаним областима јача од права. Колика је моћ правника у стварању и примени прописа?

Политичари сматрају да право представља ограничење њихових могућности утицаја на друштвено-економске односе. Због тога ми до сада нисмо имали уређено стварно право, а многи прописи су нам неразумљиви и тешко примењиви, као што су на пример Закон о планирању и изградњи и Закон о реституцији. Не могу закони бити приручници за техничку употребу, већ морају бити извор правде. Вредност законских правила одређује се на основу питања има ли у њима правде.

Наши закони и судови често су од грађана оптуживани за неправду.

Горак је осећај грађана да им је правда недоступна и да на њу морају дуго чекати. Неправда увек излази на површину. Зато глас правника мора да се чује јер су правници ти који граде правну свест грађана о томе каква су њихова права. Оно што код нас није праведно, то излази на површину пред Европским судом за људска права, понекад и пред страним судовима и арбитражама, а често и у разговорима са страним изасланицима о појединим поглављима за приступању Србије ЕУ. Право треба да буде пут ка правди. Каже се да је правда спора, али достижна. Међутим, онај ко добије спор после десет година неће бити сасвим задовољан јер је у међувремену имао огромне губитке у новцу, времену и стању нервне напетости због спора.

Европа Србији понекад замера што нема јавне расправе о законским предлозима.

Ако уопште данас постоји дебата о нацртима законских текстова, та дебата је искључиво политичког карактера и она се води у границама политике као друштвене дисциплине, у оквирима могућег јер политика је вештина могућег. Нема правне расправе о нацртима закона. У расправи учествују само народни посланици, а не и стручњаци. Стручна расправа није политички судар, него разговор о правној вредности правила која се предлажу. Њихова вредност огледа се у одговору на питање има ли у њима правде.

Како постићи да се глас правника чује јаче од гласа политичара? Да ли Удружење правника Србије може имати улогу у томе?

Значајно место у нашем друштвеном и медијском простору заузима велики број невладиних организација које се изјашњавају о појединим правним питањима, појединачно и изоловано као нека острвца у мору, само онда када су посебно заинтересоване за решавање неког питања. Удружење правника Србије је једна репрезентативна правничка организација, која има велику концентрацију знања, искуства и вештине. Она је такође невладина, али и недржавна, која је независна финансијски и политички од државе и државних органа, а исто тако независна и у односу на иностране институције и организације. Окупља судије, тужиоце, адвокате, њихове сараднике и приправнике, правнике у привредним друштвима, компанијама, банкама и осигурању, као и професоре факултета и стручњаке правних института. Зато би Удружење правника требало да има значајније место у друштвеном и медијском простору. Настојаћемо да побољшамо законе који ће омогућити стварање једног праведног права. Наш главни циљ је да унапредимо правничко образовање и усавршавање које треба да траје читавог живота.


Коментари13
de1f7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Aleksandar Mihailović
Pod hitno država treba da postavi crvene linije, ova promena zakonodavstva sa ciljem očuvanja privatne i lične svojine nesme da važi za penzije i penzionersku kasu, jer, kako bi onda država vodila socijalnu politiku, kako kupovala glasove, kako sprovodila agresivnu izbornu kampanju, iz kog fonda bi se kupovali sendviči, organizovala turistička putovanja za poslušne i odane penzionere, besplatni oporavci u banjama,.. a tek kako fiskalna konsolidacija, naravno, stranaka na vlasti.
Рђосав
- "наша света и безгрешна приватна своiина"?! - ови се iош боре против Тита? Нека их неко обавести да iе човек умро пе четири децениiе. Тачниiе, године 1980-те. А у његово време имали смо много мање закона, са много мање чланова, а много више правде. Ех, Добра Стара Комунистичка Времена... - сад се доноси закон од 2800+ чланова?! Иди бегаi...
nikola andric
Dodatak. Ako se svojina na stvarima shvati kao ''skladisna velicina'' svakome ce biti jasno da ce ''skladiste'' nekad biti prazno. Za razliku od toga potrazivanja mozemo videti kao ''tokovnu velicinu''. Svako ecekuje dohodak svakog meseca na svom racunu. Dva meseca bez dohotka ljudi dolaze u ''nepremostive'' probleme. Dakle egzistencija vecine gradjana je bazirana na potrazivanju iz radnog odnosa . Ali to je obligaciono a ne stvarno pravo.
nikola andric
Za ideju 'prepisivanja' gradjanskih zakonika (Zecevica) ja bih predlozio holandski gradjanski zakonik koji je nadogradnja nemackog gradjanskg zakonika koji se to dada smatrao ''najmodrnijim''. Na kodifikaciji zakonika je radjeno od 1945 do skora. Slazem se sa Zecevicem da je Obligaciono pravo (prepisano svajcarsko) u redu ali je ''stvarno pravo'' zbog problema sa svojinom zapusteno. Narocito zbog ''drustvene svojine''. Razlog je ideoloska obsesija sa privatnom svojinom. Potrazivanja su vaznija.
nikola andric
Nastavak 3 . Pored fizickih stvari imamo i takozvane ''intelektualne proizvode''. Oni se razlikuju od svojine u fizickom smislu zbog ogranicenja trajanja zastite. Ipak predstavljaju ''deo imovine'' koja se vrednuje u novcu. Naziv ''industriska svojina'' bi mogla da ''podjednostavi'' intelektualne proizvode kao deo imovine . Tako bi ''moguci delovi imovine'' bili podjesnostavljeni na tri kategorije: svojina na stvarima (pokretnih i nepokrtnih), potrazivanja i intelektualnu svojinu.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља