четвртак, 20.06.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:24
ИНТЕРВЈУ: ДЕНИС РЈУПИН, генерални директор „Лукоил Србија” АД

Време масовне изградње бензинских станица је иза нас

Као и руско, и српско тржиште ће каснити с масовним коришћењем електроаутомобила, пре свега због њихове цене
Аутор: Јасна Петровић-Стојановићпонедељак, 20.05.2019. у 22:55
(Фото Лукоил)

Тржиште Србије, у поређењу с околним, веома је конкурентно и високоразвијено. Овде су присутни сви водећи играчи. Тржиште карактеришу прецизно формирани захтеви о квалитету горива које ми, и наши конкуренти, у потпуности поштујемо, каже у ексклузивном разговору за „Политику” први човек „Лукоил Србија” и руководилац Балканске регионалне организације Денис Рјупин.

Недавно сте ступили на дужност генералног директора „Лукоил Србија”. До сада сте радили у земљама Европске уније, САД и у Русији. Каква нам искуства доносите?

Да, у бизнису у вези с реализацијом нафтних деривата, кроз мрежу бензинских станица, већ сам дуже од 20 година. Углавном је мој рад везан за „Лукоил” и заиста сам захвалан компанији за ову могућност. Искуство у раду на малопродајним тржиштима многих земаља у много чему је слично. На малопродајним тржиштима ЕУ, Русије и САД, несумњиво, постоје разлике и увек можемо говорити о различитим локалним нијансама, као на пример менталитету купаца, њиховом првом избору или навикама. Али, из овог кратког увида у тржиште Србије могу да кажем да је веома конкурентно и високоразвијено у поређењу с околним тржиштима. С тачке гледишта потенцијалног личног доприноса, желео бих да ставим акценат на тимски рад с циљем усвајања најбоље праксе.

Постоји ли сличност између тржишта ЕУ и Србије?

Рекао бих да се врло мало разликују, скоро су идентична. Овде су присутни сви водећи играчи. Несумњиво постоје разлике које су условљене локалним законодавством, али уопште гледано, малопродајна тржишта су веома слична.

Kоје су јаке стране и перспективе компаније и у ком правцу треба да се развија?

Тржиште Србије је врло конкурентно. Пуно је посла пред нама. Наша малопродајна мрежа има своје историјске корене, али и добро покрива тржиште будући да се састоји од 114 бензинских станица.

Трудимо се да обезбедимо ефикасан рад наше мреже не губећи из вида њену структуру. Више од 16 година искуства у раду „Лукоила” на српском тржишту омогућава нам да разумемо потребе и жеље потрошача и у складу с тим снабдевамо их квалитетним производима и пружамо квалитетну услугу. Трудимо се да се у раду адаптирамо на тржишне промене, градимо узајамно корисне односе с дилерима који управљају нашом мрежом, те поуздане партнерске односе с државом Србијом. У достизању ових циљева веома важним сматрам стварање хомогеног тима у радном колективу и обезбеђивање достојних услова за рад, као и развој персонала.

У ком правцу ће се развијати малопродајни бизнис у Србији?

Разумемо да је малопродајно тржиште у Србији већ формирано. Сматрамо могућим фрагментарни развој мреже, али сам уверен да је време масовне изградње бензинских станица иза нас. Усмерени смо не на повећање броја бензинских станица, већ на повећање ефикасности рада постојећих објеката. Правци развоја нашег бизниса су логични, нећу рећи ништа посебно ново – то су ширење спектра услуга и повећање њиховог квалитета.

Које циљеве бисте желели да постигнете на основу искустава у претходном раду?

Циљ је увек исти – достићи максималну могућу тржишну и економску ефикасност, имајући у виду особености локалне средине и законских прописа.

Који први и најважнији циљ сте поставили пред себе како бисте одржали тренд раста који компанија бележи?

Главни циљ је, поновићу, рад на повећању ефикасности, што подразумева рад у многим правцима пословања – од повећања новчаних токова до повећања учешћа продаје робе допунског асортимана у односу на продају нафтних деривата. Треба да наставимо тај позитивни тренд који је постигнут протеклих година уз напоран рад нашег колектива.

Какав је квалитет горива у Србији?

У целини српско тржиште карактеришу прецизно формирани захтеви у вези с квалитетом. Ми, као и наши конкуренти, у потпуности поштујемо ове стандарде квалитета. „Лукоил” се стара да понуди клијентима, возачима, квалитетне нафтне деривате који одговарају европским еколошким стандардима. Желео бих да напоменем да су брендирани деривати „лукоил екто” уведени на српско тржиште 2013. године. Од тада из године у годину бележи се раст реализације горива екто-дизел и екто-плус. Возачи су се упознали с квалитетом наших производа и трудићемо се да сачувамо њихово поверење. Касније, 2016. у промет смо пустили и екто-спорт. Трудимо се да потрошачу понудимо оно што му се допада и што му је потребно, зато и асортиман нафтних деривата на бензинским станицама одговара захтевима сваког клијента.

Да ли ће бензинске станице „Лукоил” имати убудуће и пунилишта за аутомобиле на струју?

Свакако, електрични аутомобил је један од праваца развоја ауто-индустрије, али се све још увек налази у почетној фази развоја. С друге стране, исто као и руско тржиште, на пример, тржиште Србије ће каснити с масовним коришћењем електромобила пре свега због цене ових аутомобила. Још увек су превише скупи, док је циклус експлоатације аутомобила с унутрашњим сагоревањем знатно јефтинији за клијента. Притом, чак и парк половних аутомобила у Србији данас углавном испуњава стандард евро 5, што одговара захтевима локалног законодавства. Колико ми је познато, чак и у земљама Западне Европе статистика односа продаје половних и нових аутомобила значајно иде у корист првих. Према прогнозама Међународне енергетске агенције, до 2040. године број аутомобила у свету дуплираће се и достићи број од две милијарде, од чега око 300 милиона електричних. Према експертским прогнозама, огромна већина нових аутомобила у светском парку и даље ће бити с моторима с унутрашњим сагоревањем. Зато ми за сада не можемо да говоримо о масовном увођењу нових електромобила на српско тржиште, нарочито ако за то постоје и значајна ограничења у инфраструктури за њих. Али, ако говоримо о далекој будућности, онда можемо рећи да ће пуњење електромобила на бензинским станицама бити системско решење.

Има ли „Лукоил” вишак запослених? Колику пажњу поклањате раду с персоналом на бензинским станицама и које моделе партнерства у управљању бензинским станицама ћете примењивати?

Оптимизација радних процеса и повећање ефикасности увек су један од задатака било које компаније, не само нафтне. С друге стране, иако сам тек недавно дошао у компанију „Лукоил”, сматрам да у њој раде добри стручњаци, многи од њих већ дуже време, и несумњиво су експерти у овом бизнису, нарочито на локалном тржишту. Што се тиче промена у радном колективу, пре свега обратио бих пажњу на ангажовање младих специјалиста којима ће способне и искусне колеге моћи да пренесу своје знање. На тај начин се формира хомоген колектив и одвија неизбежна смена генерација. Не мање важним сматрам обезбеђивање радних места за раднике на нашим бензинским станицама. Тренутно у нашим објектима ради око 800 запослених наших партнера – дилера. Заједно се трудимо да обезбедимо достојне услове рада за све њих, као јединствени тим.

Која пракса у области пружања услуга и додатне понуде се тренутно примењује? Какви су планови компаније у вези с развојем услуга?

У нашој малопродајној мрежи трудимо се да клијентима понудимо врло широк спектар робе и услуга који, осим стандардне понуде, такође укључује и различите сезонске производе – ТАГ уређаје, бежични интернет и друго. У сарадњи с партнерима, добављачима, покушавамо да формирано приступачне цене робе у нашим продавницама и тако променимо мишљење клијената да је бензинска станица обавезно и место скупе куповине. У удаљеним местима, у којима одређена роба није доступна потрошачима у обичним малопродајним мрежама, бирамо асортиман и трудимо се да им куповину учинимо доступном и комфорном. Активно развијамо пословање кафеа и ресторана, како би наши објекти били што удобнији, привлачнији за клијенте. Компанија је утврдила програме корпоративних картица лојалности за правна и физичка лица која желе да оптимизују свој бизнис или контролишу своју потрошњу. И убудуће ћемо се трудити да боље уочавамо потребе наших клијената и развијамо понуду и услугу на нашим бензинским станицама.


Коментари4
a1a69
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

hajduk veljko
17 akciza
Код нас је гориво много скупо!
Да ли може неко да ми (нам објасни)? Целу ову годину сипам гориво у Републици Српској по истој цени (дизел са адитивима 2,25 км, једна км је 60.3078 динара на даншњи дан, значи један литар је: 135,69 динара. Код нас је то гориво данас 171 динар. Зашто код нас стално расте цена горива? Још једном понаваљам, иста је цена целе године у РС, и њима је барел нафте тај који одеђује цену, не усклађују је сваки трен како код нас. Код нас нема конкуренције у цени горива!
miki mali
Zbog poreza i akciza. Oko pola cene koju mi placamo čini cena goriva sa svim troškovima i zaradama a drugu polovinu čine akcize. U BiH su one niže. Tim akcizama se puni budžet kako bi mogle da se dotiraju penzije, subvencioniše loši gradski prevoz, grade nekvalitetni putevi.... ili za šta već koriste.
Препоручујем 6
Иван Грозни
Зато што су код нас акцизе много веће.
Препоручујем 5

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља