четвртак, 27.06.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:53

Пречи им посао него здравље

Грађани Србије највише брину о томе како ће задржати посао, али скоро 40 одсто њих сматра да је сада у бољој финансијској ситуацији него пре пет година
Аутор: Озрен Милановићпонедељак, 20.05.2019. у 19:30
Б. Кнежевић

Данима је Јован Б., познатији као Јоца Бурек, с периферије Београда, долазио у цик зоре на посао, шмркав, црвен у лицу и презнојен. Колеге су виделе да му није све потаман, да једва стоји на ногама, али посао му је био пречи. Јоца је прележао прехладу без боловања и одмора, мање свестан да ризикује здравље од чињенице да посао не сме да трпи. Надимак Бурек му баш одговара јер је познат мајстор за ову српску масну посластицу. Зарађује месечно пет просечних српских плата, газда га добро плаћа али му је за вратом, јер ако Јоца легне, посао стаје. Он нема финансијских проблема, а здравствене гура у други план. И није једини у овој земљи који тако поступа. Страх од губитка посла јачи је од свих симптома могућих проблема. Има Јоца посао, добар, примања добра, каже себи може да приушти и најновији модел мобилног и добар аутомобил и опуштено летовање.

Једна ствар се, ипак, није променила – сигурност запослења и даље се налази на првом месту највећих брига потрошача у Србији. Тек на другом месту налази се здравље, након тога бринемо о рату и економији, па о политичкој стабилности, а затим о балансу између пословног и приватног живота.

У нашој земљи постоје људи који, када их упитају за финансијску ситуацију, одговоре да немају никаквих новчаних проблема. Таквих је, према резултатима онлајн анкете коју је спровела агенција „Нилсен”, у Србији два одсто. Ипак, велики број суграђана и сада, као и пре пет година, нема превише простора да новац потроши на оно што се уобичајено не сматра основним животним потребама, а када има – троши га на личне електронске уређаје.

Личне финансије, приходи и расходи годинама уназад неке су од главних тема српске свакодневице – како разговора у пословним оквирима, тако и на бројним друштвеним догађањима и неформалним окупљањима. У складу с тим, није чудно ако сте стекли генерални утисак да људи око вас имају потребу за више новца од количине којом располажу. Упркос томе четвртина грађана осећа се комотно док троши свој новац. Охрабрује и податак да чак 39 одсто испитаника сматра да се сада налази у бољој финансијској ситуацији него пре пет година!

Статистика каже да две трећине потрошача у Србији превасходно троши финансијска средства за основне животне потребе, с тим што у тој већини потрошача постоји неколико процената оних који истичу да им је новчана ситуација боља, али да и даље немају простора да купе производе ван оних за које сматрају да су неопходни за живот.

Да ли то значи да је потрошачка корпа поскупела? Утисак анкетираних грађана јесте такав, јер више од половине њих сматра да на намирнице за исхрану сада троши више новца него пре пет година. У овоме нисмо усамљени, јер и 47 одсто испитаника обухваћених истом анкетом у Хрватској оцењује да су им се увећали издаци за храну. Проценат мање потрошача у Србији – 46 одсто – оцењује да и на комуналне услуге издваја више него што је то био случај пре пола деценије.

Добра вест је да су грађани Србије очигледно заинтересовани и ревносно прате развој нових технологија, како се електронски уређаји налазе на првом месту међу категоријама премијум производа који се купују, уколико се за њих има новца. Електроника се, показује анкета, купује више од одеће и обуће, меса или морских плодова, козметике и млечних производа!

Резултати показују да постоје генерално позитивни трендови који се огледају у индексу поверења потрошача, који је у 2018. порастао са 69 на 78 и достигао највећу вредност откад се мери у Србији. Поређења ради, у последњем кварталу 2015. индекс поверења потрошача био је 61.


Коментари0
f28c5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља