среда, 24.07.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:56
ИНТЕРВЈУ: СЕЉА АХАВА, књижевница

Небо се може обрушити на нас свакога дана

Људи на западу питају се да ли су здравље и благостање једини разлози због којих су дошли на свет. Када се човек замисли над тим нађе се у тешкој ситуацији јер може да дође до закључка да је протраћио своје постојање...
Аутор: Марина Вулићевићуторак, 21.05.2019. у 20:00
(Фото: Лиса Валонен)

У роману финске књижевнице и добитнице Награде за књижевност Европске уније Сеље Ахаве „Ствари које падају с неба”дешавају се необичне ствари које из корена мењају животе њених јунака. Када је тетка Ана добила велики новац на лотоу, три недеље је спавала од шока. Рибара Хамиша Макаја гром је ударио четири пута, а мајку девојчице Саре убио је грумен леда. Сеља Ахава била је гост свог београдског издавача „Штрика” који је у преводу с финског Душице Божовић објавио ову књигу. Присуствовала је и Фестивалу „Мали језици пишу велику књижевност”, својеврсном „слалому кроз нордијску литературу”. Ово дело хроника је срећних и несрећних околности које могу да задесе свакога од нас, али и приручник о томе како да се носимо са појавама на које немамо никаквог утицаја.

Ваш роман приказује свет виђен очима једне девојчице. Зашто сте се одлучили за ову врсту перспективе?

Дете ту промишља апстрактне ствари. И сама сам рано почела да читам књиге данског аутора Петера Хега, аутора књиге „Осећај госпођице Смиле за снег”. У делу о граничним случајевима он пише о тинејџерима који размишљају о времену. Запамтила сам атмосферу те књиге, фасцинирао ме је начин на који деца размишљају, као и то колико су ослобођена од одређених категорија којима се одрасли баве. Због тога што су флексибилна, деци је лакше да се прилагођавају најразличитијим ситуацијама. Тако је и са мојом јунакињом Саром.

Да ли нас управо начин на који схватамо непредвидиве догађаје разликује од других?

Једна личност мог романа је затечена тиме што је задесила срећа, док је други лик ухваћен у то врзино коло несреће. Испоставља се да је њима двома заједничко много тога. Мислим да то има везе са оном реченицом: „Како ћу да наставим да живим после овога?”. Она која је добила велики новац на лутрији, и то два пута, осећа као да се неко са њом поиграва, да јој се подсмева. Због таквог следа догађаја је парализована. Рибар, кога је погодио гром, одлучује да се то њему неће десити, схвата да ако настави да буде преплашен неће имати много од живота. Тако да он наставља да се понаша опуштено, као и до тада, те одбија да се промени. Једино што чини јесте да се, кад грми, држи подаље од своје жене да она не би била повређена. Ипак, он не успева да избегне свој усуд и гине од грома, ударен по пети пут.

Чини ли вам се да се људи некада лакше привикну на то да буду несрећни, просто због начина на који се живот природно дешава? Шта је уопште срећа?

Успех и срећа могу да буду две различите ствари. Верујем да када сте некада заиста срећни и то може да постане терет. Многи људи на развијеном западу „пате” од тога у одређеној мери. Такви људи се питају шта значи то што су здрави и што дуже живе, што се не плаше за своју егзистенцију. Да ли су то једини разлози због којих су дошли на овај свет? Када се човек замисли над тим нађе се у тешкој ситуацији јер може да дође до закључка да је протраћио своје постојање...

У западној Европи, пак, има много људи који су ту дошли чувајући голи живот...

Сиријци су живели слично као и ми док се нису десиле непредвиђене околности. Онда су били принуђени да побегну са једном пластичном кесом. Финска није примала много миграната, до 2015. године долазило је мање од хиљаду годишње. Наша политика у том погледу разликује се од шведске, на пример, која традиционално прима мигранте. Те године имали смо око 30.000 миграната и у исто време десили су се избори. Тада је популистичка странка ушла у владу, што значи да су пооштрени закони који се тичу избеглица. Многи од њих су се присилно вратили или су отишли у друге државе. Мислим да нису то заслужили. Ми често мислимо да ћемо оно што имамо имати заувек, да ако смо здрави и ако је све у реду са нашим породицама, да је то непроменљиво. Волим Антонина Артоа који је говорио да никада нисмо сигурни и да нам небо може пасти на главу свакога дана. Да је улога уметности да нас на то подсети.

Нордијски народи имају висок стандард и добар систем школовања. Да ли им то омогућава високо место на листи срећних?

Према статистикама, Скандинавци јесу међу најсрећнијим народима, али срећа није исто што и квалитет живота. Мада нам тај квалитет пружа могућност да будемо испуњени. Социјални систем благостања, здравствено осигурање, бесплатно образовање, државни фондови, то јесте добра идеја. Не знам да ли и даље то практикујемо, као да је „златно доба” прошло и као да је у последњих десет година учињено доста тога погрешног. Али и даље уживамо многе добробити.

Можете ли да живите од свог писања у Финској?

Дипломирала сам на Академији драмских уметности, а углавном сам радила као аутор сценарија, пишући за телевизију и филм. Нисам могла да живим само од својих књига. Имамо само пет милиона потенцијалних читалаца, тако да продаја није велика. Ипак, поседујемо добар систем грантова у уметности, можемо да конкуришемо код различитих фондација. Ту има много несигурности, али има и могућности. Волим да пишем књиге због тога што се осећам сасвим самостално у томе, не морам да мислим о скупој сценографији. У мојој прози се виде то моје драмско образовање, економичност са речима, као и наговештаји између редова.


Коментари1
80beb
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

dzordz
zanimljiva osoba. kaze ` срећа није исто што и квалитет живота`. obirom da tamo u finskoj vlada mir od 1945., i kontinuirani ekonomski razvoj, ocito je da se, ipak, i finska nalazi pred neizvesnoscu kapitalizma XXI veka. taj kaitalizam do sada nije pokazao nista od sirenja dobrobiti, edukacije i poboljsanja zdravstva. nekako se bojim za sve nas u deceniji koja dolazi. nista me vise nece iznenaditi

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља