понедељак, 16.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:04
СЕЋАЊЕ: ЈО МИНГ ПЕЈ (1917–2019)

Последњи велики модерниста

Једна од његових најпознатијих грађевина, стаклена пирамида испред париског Лувра, била је оспоравана, али се данас она сматра једном до атракција француске престонице
Аутор: Милица Димитријевићуторак, 21.05.2019. у 22:00
(Фото ЕПА/Ian Langdon) Пирамида испред Лувра

Бројни светски и европски медији – а нема онога који није известио да је чувени архитекта Јо Минг Пеј преминуо крајем прошле недеље у 102. години – своје извештаје и сторије о њему почињали су подсећањем на једну од његових најпознатијих грађевина, на стаклену пирамиду испред париског Лувра, место које представља и сам улаз у овај музеј. Наиме, то његово дело, саграђено 1989. године, међу многим импресивним које је замислио, изазвало је, можда, и највеће контроверзе. Оспоравано је и након настанка, није га у почетку прихватила ни струка наклоњена критици, а ни пробирљива француска публика, структура је називана чак и „анекс Дизниленда” да би се временом то потпуно променило, па се данас његова остварена замисао сматра једном од атракција француске престонице.

Си-Ен-Ен га назива „једним од последњих великих модерниста” који је учио од великана Баухауса Валтера Гропијуса и мајстора Корбизјеа (лично их је познавао) и који је њиховим принципима додао „одважне углове и дрске облике”, не бежећи од поигравања контрастом. Када је проглашен за добитника пете по реду Прицкерове награде за архитектуру 1983. године, жири га је описао као „аутора који је 20. веку подарио неке од најлепших простора ентеријера и форми екстеријера, чија су свестраност и умеће коришћења различитих материјала блиски поезији”. Мада је, како се истиче, углавном највише стварао у Сједињеним Америчким Државама, оставио свој печат и у Европи, посебно учешћем у развојном пројекту за већ поменути Лувр, бивајући једини страни архитекта који се на било који начин бавио овим париским музејом – драгуљем.

(Фото ЕПА/Hаrald Tittel) Јо Минг Пеј 

Амерички „Атлантик” наводи детаље његове биографије, истичући његово кинеско порекло – Пеј је рођен далеке 1917. године, у породици оца банкара и мајке флаутисткиње и калиграфкиње, чији је уметнички утицај на сина био велики. Иако није говорио енглески, он се отискује у САД 1935. године, пловећи бродом од родне земље до Сан Франциска, уписује студије архитектуре на престижном Технолошком институту у Масачусетсу (МИТ) и Харварду, а сопствени студио отвара 1955. у Њујорку. Познато име постаје након 1964, када осмишљава Џон Ф. Кенеди председничку библиотеку и музеј у Бостону и то само годину дана након убиства Кенедија и на иницијативу председникове супруге Џеки, која га је лично одабрала за тај посао.

Здање које је испратило тада успостављену славу била је зграда Националне галерије у Вашингтону из 1978. године, зидана на необичној парцели трапезоидног облика – тешкоћа коју је Пеј успео да превазиђе – а коју „одликује елеганција, уз окупаност светлом”. Ништа мање атрактивно није ни седиште Кинеске банке у Хонгконгу, један од најупечатљивијих облакодера који је 1990. године, када је отворен, деловао као да је дошао из будућности. „Смели хазардер”, како га је окарактерисао британски „Гардијан”, подизао је готово немогуће пројекте и био је, у времену када је почињао, исувише авангардан, али је из данашње перспективе управо то оно што га издваја. Лист доноси и опис његовог карактера – испод професионалног авантуризма крила се увиђавна, осећајна и мудра личност, духовита, али и скромна. У свему одлучан, умео је да каже, а то је снимљено 2009. године, у документарцу њему посвећеном: „Неки су говорили да сам опседнут геометријом. Можда и јесам, али то је оно у шта верујем, за мене је архитектура геометрија у чврстој форми”.


Коментари2
8d734
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

bez veze
Ukljucujuci i piramidu...
Geometrikus
Prelepo!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља