четвртак, 27.06.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:59
ПОГЛЕДИ

СПЦ није снисходљива према држави

Аутор: Милош Ковићнедеља, 26.05.2019. у 18:00

Српска православна црква, у години прославе осам векова постојања, нашла се у средишту пажње наше узбуркане јавности. У Србији, у односима цркве и државе видљива је напетост, проистекла из одбијања цркве да прихвати политику „разграничења” Србије са собом и сопственом територијом. У суседним земљама СПЦ је одавно суочена са притисцима и прогонима, при чему ових дана у Црној Гори, по свему судећи, започиње нови, до сада најгори циклус државног насиља.

Кад је усред заседања Светог архијерејског сабора објављено да ће његовој седници да присуствују Александар Вучић и Милорад Додик и да ће тема разговора да буду, поред осталог, Косово и Метохија, део јавности приметио је да је добро да представници цркве и државе разговарају и да тако, на општу корист, изгладе постојеће несугласице. Други су, међутим, тврдили да овом посетом држава покушава да цркву коначно, после бруталних медијских напада и срамотних новчаних поклона, јавно понизи и подреди својој вољи.

После разговора, одржаног 13. маја у салону Патријаршије, у заједничким изјавама и у медијима блиским властима, истицана је подршка СПЦ политици Александра Вучића. Потоње званичне, посебне изјаве посведочиле су, међутим, да је свако остао на својим позицијама. Председник и његови сарадници изнова су говорили о нужности да се „суочимо са реалношћу”. Сабор се, у својој званичној поруци, још одлучније него раније, позвао на Устав и Резолуцију 1244, на нужност заједничког живота уместо етничких подела, уз понављање да се Црква противи „разграничењу” и признању независности „Косова”.

Три дана касније Влада Црне Горе усвојила је „Предлог закона о слободи вјероисповијести или увјерења и правном положају вјерских заједница”. Уколико овај документ буде изгласан у Скупштини, црногорска држава коначно ће моћи да отме од СПЦ њене светиње и цркве. То је, по свој прилици, остварење најава председника републике Мила Ђукановића да ће Црна Гора морати да се одбрани од „агресивног светосавља” и „великосрпског национализма” СПЦ. Куда иду ствари у тој земљи, јасно показује чињеница да су овом необичном законском предлогу непосредно претходили скандалозни судски процес и драконско кажњавање држављана Србије, као и двојице вођа српског народа у Црној Гори – Андрије Мандића и Милана Кнежевића.

Одакле потичу ова неслагања и сукоби? Зашто код нас државни службеници прећуткују устав и међународно право, док се црква на њих позива? Зашто се СПЦ тако острашћено прогони у суседним државама?

У протеклих осам векова Српска православна црква дуже је живела и обављала своју мисију у туђим царствима него у српским државама. У њеној традицији се, уз остале врсте сложеног историјског наслеђа, јасно уочава одвојеност од државе и неспремност да се подреди њеним интересима. То се најбоље види кад се историја СПЦ упореди са, рецимо, историјом Руске православне цркве, поготово у „синодалном периоду” њене подређености Руском царству.

Само је Црква преживела пропаст српских средњовековних држава, да би под влашћу Османлија, у добу Пећке патријаршије (1557–1766), српски народ вековима живео у својеврсном теократском поретку, у којем су патријарси, владике, монаштво и мирјанско свештенство били његове духовне, али и световне старешине. Патријарси, владике, монаси и свештеници иступали су чак и као вође устанака против државе. Поменимо само најважније, од побуне патријарха Јована Кантула, устанка вршачког владике, потоњег Светог Теодора, и казненог спаљивања моштију Светог Саве (1594), преко побуне и сеобе патријарха Арсенија III Црнојевића (1690), до побуне и сеобе патријарха Арсенија IV Јовановића Шакабенте (1737). Ту устаничку традицију оличавале су црногорске владике, нарочито Петар I Петровић, потоњи Свети Петар Цетињски, и Петар II Петровић Његош. Српска црква супротстављала се чак и српским државама, у време потписивања Тајне конвенције и аустрофилске политике краља Милана и напредњака (1881–1889), потписивања конкордата са Ватиканом (1937) и Тројног пакта са нацистичком Немачком (1941). Поводом прогона над СПЦ у социјалистичкој Југославији, Јустин Поповић, потоњи Свети Јустин Ћелијски, писаће да су „сви Свети Мученици” страдали „махом, од царева и краљева и поглавара; речју: од богоборачких власти овога света. А тих Светих Исповедника је не само на хиљаде него на милионе. Сви су они свети и бесмртни сведоци Богочовечанске Истине: хришћани су дужни противити се безбожним и противбожјим наредбама царева, поглавара, властодржаца овога света, па ма где они били и ма ко били.”

Снисхођење држави не припада главном току традиције и историјског наслеђа Српске цркве. Она је већ вековима жариште слободе и упориште оних који се не клањају пред силом и неправдом. Данас нас још само она спаја, без обзира на то у којој земљи и на којем континенту живимо. То наши непријатељи знају боље од нас. Зато на њу тако упорно јуришају.

Ванредни професор на Одељењу за историју Филозофског факултета у Београду

 

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа

 

Коментари11
ec0a0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Дечак
Добри односи између државног и црквеног врха подмазани су финансијском помоћи коју СПЦ добија од Владе Србије. У новембру 2018, Влада Србије је доделила милион евра Патријаршији као дотацију за измирење приспелих законских обавеза, а у марту 2019, СПЦ је добила помоћ од десетак милиона евра за наставак радова на храму Св Саве у Београду. Тако да је разумљива патријархова : “Вучић се као лав бори за Косово”.
Vuko
Kako vas nije sramota. Svaki manastir i crkva su bili imovina Crne Gore do 1918. Nikome nista ne otimamo, vec vracamo Crnoj Gori njeno!!! Vi ste nama Aleksandrovim dekretom oteli sve 1918. i crkvu i manastire!!! Ne moze nista sto je narod Crne Gore gradio da bude uknjizeno na Beograd.
iz glave
Vuko nije vama do crkve nego do zapovesti iz konkordata i para koje mislite da će nasavii da se slivaju u MCP ako je otmete
Препоручујем 4
Nikola Cvetić
Vuko, malo izvrćeš stvari. Do 1918 si imao preko 90% Srba u Crnoj Gori, a posle 50 godina komunizma koliko je Srba u CG? Tako da ako je neko gradio te crkve i manastire, to su gradili Srbi, tj SPC. CPC "postoji" tek pola veka i njeno je ono što je ona izgradila, ne može svoja tati nešto što je izgrađeno pre njenog nastanka.
Препоручујем 13
Прикажи још одговора
Raca Milosavljevic
... tekst po meri ... mada i stanje na terenu nije bas sjajno,ima i medju svestenstvom mnogo njih koji se ne ponasaju po Bozijim pravilima ... u okruzenju znamo,Hrvatska,Crna Gora da nikada nije bilo lako,na Kosovu i Metohiji imamo progon naroda,paljenje,rusenje crkava isto kao za vreme Turaka ... valjda cemo preziveti i ovu modernu okupaciju ...
Mekintoš
Šta ti znači to "po meri"?
Препоручујем 1
Desko
SPC još nije snishodljiva prema državi, ali njen patrijarh očigledno jeste. Zato se odličan citat Justina Ćelijskog odnosi upravo na njega. I danas navodimo briljantne misli patrijarha Pavla, a kako će izgledati izjave aktuelnog patrijarha već za koju godinu - tužna slika čoveka koji ne ume da napravi distancu. Jedino je čudno da "nesnishodljiva" crkva prima sve i ogromne isplate iz budžeta poslednjih godina, ne odmičući se u tom delu od politike vladara koju (navodno) ne prihvata?
Miloš Perić
Kao i uvek, odličan!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља