четвртак, 12.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:02

Пројекат „500 задруга у 500 села” као бренд

Аутор: Ристо Костовнедеља, 26.05.2019. у 18:00
(Фото Д. Јевремовић)

За две године враћено је давно изгубљено поверење у удруживање и основано је више од 400 (нових) задруга, чиме је број пољопривредних задруга у Србији повећан за чак четвртину. Број села у којима привређују задругари и кооперанти далеко надмашује 500. Овоме се нису могли надати ни највећи оптимисти. Председник Задружног савеза Војводине Радислав Јованов тврди да министар Милан Кркобабић спроводи револуцију у развоју задругарства Србије. А да је то ваљан смер сведочи број од 1,2 милијарде задругара у свету.

Само до пре две године, у Србији су се задруге гасиле. А онда је у априлу 2017. министар Кркобабић, задужен за регионални развој, уважио озбиљно упозорење Академијског одбора за село САНУ и његовог председника академика Драгана Шкорића, из 2011. године (!?) да је, од 4.700 села, 1.200 у фази пропадања и нестајања. У оквиру равномернијег економског развоја осмислио је и у сарадњи с Академијом започео реализацију пројекта обнове задругарства, који је на почетку имао метафоричан назив „500 задруга у 500 села”.

Откуд толико интересовање за овај програм? Бесповратна финансијска средства Кабинета за регионални развој – за новоосноване (7,5 милиона динара), постојеће – основане до 2016. године (15 милиона динара) и сложене задруге (до 60 милиона) велики су изазов за свако пољопривредно газдинство да се удружи и (само) тако набави опрему, механизацију, заснује основно стадо коза, оваца или говеда или набави саднице за свој будући воћњак или виноград. Задругари су, најзад, схватили да морају много да уче, савладају нове технолошке поступке, размишљају ваљано економски, праве бизнис програме, да производе здраву и укусну храну којој ће пут до купца да пронађе млад школовани менаџер. Поменути министар је неупоредиво више на терену – у селима Србије – него у свом кабинету. Тамо је могао да чује шта тишти савременог сељанина Србије, а они од њега занимљиве и корисне идеје, попут оне да се младим пољопривредницима уступи државна земља (до 50 хектара) на бесплатно коришћење.

Најновија идеја министра за регионални развој је да задругама обезбеди брз и повољан кредит за обртна средства, до кога ће доћи брзо и лако. У том циљу укључена је домаћа државна Банка Поштанска штедионица (ПШ), која управо ових дана припрема конкретне услове кредитирања. Према првим најавама, реч је о кредиту од око 600.000 динара, са повољном каматом коју ће, према идеји министра, плаћати локална самоуправа из пољопривредног буџета општине. Председник ИО Банке ПШ мр Бојан Кекић поручио је да ће за задругаре и кооперанте бити довољно да отворе рачун у њиховој банци и да је за ПШ то ново искуство и изазов, јер је село кредитно-банкарски запостављено. Обезбеђивање кредита биће, такође, решено са домаћом – државном осигуравајућом компанијом – да се не понови период 1894–1896. године, када је у Србији насилно продато готово 9.000 сеоских газдинстава јер сељани нису могли зеленашима да врате кредит.

Пројекат „500 задруга у 500 села” добио је од истог министра – аутора значајно појачање. Реч је о Националном тиму за спас села Србије, који ће понудити комплетан и свеобухватни програм и ујединити паралелне политике које могу да спасе села Србије. Чиниће га чланови Академијског одбора за село САНУ и познате јавне личности из филма, културе здравства, спорта...

И један и други велики пројекат јесу надпартијски историјски подухват од националног значаја за развој економије, очување села, али и целовитости и територијалног интегритета Србије, поготову у пограничним и брдско-планинским подручјима. Зато су добили значајну подршку председника републике Александра Вучића, који је јавно похвалио пројекат, и министра Kркобабића, Његове светости патријарха српског Иринеја, зато је и проф. др Драган Станић, председник Матице српске, обећао да су ресурси Матице на располагању за потребе оба пројекта. Зато су идеје ресорног министра подржали и Иштван Пастор, председник Скупштине АП Војводине, Стефан Неагић, представник младих пољопривредника, као и медији... Ове две идеје, необично за савремену Србију, немају опозицију. И полако али сигурно постају омиљени бренд села. Надајмо се да ће практично (о)живети порука чувеног песника Љубивоја Ршумовића из „Химне сељаку”: „Док је села и сељака, Србија ће бити јака!”

Сарадник Академијског одбора за село САНУ

 

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа


Коментари2
e9f9f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Aleksandar Mihailović
Sve ovo lepo zvuči, ali, konkretno, od hrane koju smo izvozili u na desetine država skoro da ništa nije ostalo, uvozimo čak iz Albanije i krompir, papriku, prolazeći pored Leskovca. Iz pustinje nam dolaze, kupuju poljoprivredna dobra da nam pokažu kako se obrađuju njive i kako se pretvaraju u građevinsko zemljište. Koliko smo povećali proizvodnju, poboljšali otkup, zaštitili useve, organizovali prerađivačku industriju, povećali izvoz u Rusiju recimo? Da nije to samo maska za novu šemu PUPS-a?
Gustav Floberka
Program će raditi sve dok budu pumpali budžetske pare u njega. Kad nestane para nestaće i tih zadruga.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља