Један од најбољих јапанских фудбалера свих времена Казујоши Мијура се родио у фебруару 1967, две године пошто је великан британског фудбала Стенли Метјуз завршио каријеру која је донедавно важила за најдужу у фудбалу. Метјуз је играо пуне 33 године (1932-1965) а последњу утакмицу одиграо је за „свој” Стоук (носио је и дрес Блекпула) у фебруару 1965, пет дана после свог 50. рођендана.
Мијура, који је пре три месеца напунио 52 године, у јануару је потписао нови уговор с јапанским друголигашем Јокохамом и њему припадају два рекорда које је дуже од пола века држао Метјуз: он је најстарији и играч и стрелац у професионалном фудбалу. У марту 2017, постигао је гол када му је било 50 година и 14 дана.
Колико дуго траје Мијура можда се најбоље види по томе када се пореди са италијанским фудбалером Робертом Бађом који је рођен истог месеца, исте године кад и он, а каријеру је завршио 2004. Мијура је, рецимо, фудбалски савременик Мишела Платинија (престао да игра 1987), Паола Росија (1987), Хосеа Антонија Камача (1988) и Карл-Хајнца Руменигеа (1989), а прву сезону започео је у бразилском клубу Сантосу, 1986. године, сезону пошто је Кевин Киген окачио копачке о клин. У водичу за Светско првенство у Француској 1998. уз Мијурино име је стајао предзнак „ветеран”, иако је тада имао тек 31 годину. Ипак, из необјашњивих разлога његово име се није нашло у саставу репрезентације Јапана, којој је са 14 погодака у квалификацијама утро пут ка првом учешћу на мундијалима.
Одлазак капитена Партизана Саше Илића у „пензију”, у 42. години, заслужује да се нађе у рубрици најдужих каријера, ма колико наша лига била далеко од квалитета и психо-физичких напора најбољих националних шампионата. За укупно 23 сезоне (18 у црно-белом дресу) уписао је 875 мечева (240 голова). Одиграо је сезону више од аргентинског фудбалера Хавијера Занетија (22 сезоне, 1992-2014, 1114 мечева), а две више од свог вршњака Раула Гонзалеза (21 сезона, 1994-2015, 1063 меча) и једног од најбољих бекова свих времена Роберта Карлоса (21, 1991-2012, 1130).
Неколико познатих фудбалера, који су играли у највећим лигама, каријере су окончали после своје 25. сезоне - Паоло Малдини (25 сезона, 1985-2009, 1041 меч), Ривалдо (25, 957), Теди Шерингем (25, 1983-2015, 981), а последњи међу њима то је урадио пре две године Франческо Тоти (25, 1992-2017, 786).
Казујоши Мијура је, ипак, посебна прича. Његов мото је „играћу све док могу да дишем”.
– Не желим да губим ни минут, ни секунд. Желим да играм и да сваког дана приступам тренингу с максималном снагом – рекао је Мијура који је одиграо 89 утакмица за репрезентацију Јапана и за њу постигао 55 голова.
Оног лета када је италијански центарфор Паоло Роси засенио све на Светском првенству у Шпанији (1982), Мијура је као петнаестогодишњак отишао у Бразил, у потрази за својим фудбалским сном. Тамо је и почео професионалну каријеру, у клубу који је прославио Пеле (Сантос), када му је било 19 година. Био је најбољи стрелац јапанског првенства 1993. године (прва сезона „Џеј лиге”), у време док су у њој играли асови попут Бразилца Зика и Енглеза Герија Линекера (Драган Стојковић је стигао у Нагоју 1994, пошто је Линекер отишао из ње). Једну сезону је одиграо и за загребачки Динамо с којим је био првак Хрватске 1999.
Од 1993. године у браку је са глумицом Рисаком Мијуром с којом има двоје деце.
Мередитов рекорд из 1919.
Некадашњи репрезентативац Велса Били Мередит је најстарији стрелац на једном међудржавном мечу у историји фудбала. Имао је 45 година и 73 дана када је дао гол Енглеској, 1919. године.
