петак, 22.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:14

Послодавцима следи смањење доприноса на плате

Простора у буџету има, али још није позната прецизна рачуница колико ће се то одразити на раст примања
Аутор: М. Авакумовићуторак, 21.05.2019. у 22:55

Министар финансија Синиша Мали најавио је пре неколико дана додатно смањење фискалног оптерећења рада у овој године. У зависности од расположивог фискалног простора, у другој половини године биће процењено колико тачно то повећање може да износи.

Али, упоредо с најавама смањења намета на зараде званичници најављују и повећање плата у јавном сектору и пензија, па је неизвесно колико ће остати новца да се растерети привреда, што је преко потребно да би се повећале инвестиције домаћих предузећа.

Никола Алтипармаков, члан Фискалног савета, на састанку са Српском асоцијацијом менаџера потврдио је да постоји простор за растерећење зарада од пореза и доприноса.

– Што се тиче повећања плата и пензија, није спорно, буџетске бројке су добре, налазимо се у суфициту. Очекујемо на крају године да постоји благи суфицит. Постоји простор за повећање плата и пензија и оно што је привреди нарочито битно, растерећење пореза – рекао је Алтипармаков.

Привреди је важно да се што више новца остави за растерећење пореза и доприноса на зараде, што ће бити директна стимулација привредном расту. Колико има простора за смањење пореза и доприноса на зараде ствар је економске политике владе. – Буџетски простор постоји и сада је на влади да определи колико ће ићи на повећање плата у јавном сектору, колико на повећање пензија, а колико на растерећење привреде и онда ћемо видети када се буде правио буџет за 2020. годину – навео је Алтипармаков.

Подсећања ради, ове године укинута је накнада за незапосленост на терет послодавца од 0,75 одсто. Влада Србије је буџетом за ову годину предвидела растерећење зарада за девет милијарди динара. Фискални савет је крајем прошле године сачинио анализу према којој је било простора за смањење намета од три процентна поена, са 63 на 60 одсто просечне нето плате што би значило мање трошкове за привреду око 25 милијарди динара.

После успешно завршене фискалне консолидације, апсолутни друштвени приоритет у Србији је повећање животног стандарда и привредни раст, сложили су се чланови Фискалног савета и Асоцијације менаџера. Да би Србија имала бржи привредни раст, од тренутних три одсто, мора да има веће јавне инвестиције, како би стремила расту од пет процената. У Србији су јавне инвестиције 18 одсто БДП-а, док је у региону просек 23 одсто. – Тачно је да имамо највеће стране инвестиције, али и поред њих смо међу земљама са најмањим укупним инвестицијама. То јасно говори о недостатку домаћих приватних инвестиција и то је један од главних проблема које треба отклонити у овој мисији повећања привредног раста – указао је Алтипармаков.

Јавни дуг испод 50 одсто

Члан Фискалног савета Владимир Вучковић оценио је да ће и ове године највероватније бити остварен суфицит у буџету државе и да ће јавни дуг пасти испод 50 одсто БДП-а. Он је упозорио да на неке ствари треба обратити пажњу. – При крају прошле и у првом кварталу ове године имамо погоршања у динамици извоза и увоза, увоз је растао брже од извоза. Текући биланс је око 20 одсто у већем дефициту у првом кварталу ове године у односу на исти период прошле године – навео је Вучковић, додајући да то још увек нису чврсти трендови, али да их треба пратити. Подсетио је да је суфицит, у претходне две године, у буџету износио око један одсто и да је и ова година кренула сличним темпом. – Рано је још за прогнозу, али ова година ће вероватно бити на нули или у благом суфициту, ако се не деси нешто током године што би могло негативно да утиче – навео је Вучковић.


Коментари11
ba94a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Mona
Smanjice se doprinosi ( nezaposlenost od 0,75% na teret poslodavca), ha, ha, ha... Taj doprinos je mali, tako da ne vidim olaksice za poslodavce!
evroskeptik
Problem je u poreskoj politici drzave koja podstice zaposljavanje nekvalifikovane radne snage na ustrb kfalifikovane, pa nam nepismeni ostaju u drzavi, a strucnjaci izlaze. Doprinos na platu nekfalifikovane radne snage iznosi izmedju 45 I 50 %, a na platu visokoobrazovane radne snage 65%. U apsolutnom iznosu poslodavac za nekfalifikovanog radnika izdvaja oko 4 puta manje za doprinos od visokoobrazovanog radnika, a i taj mali doprinos drzava pokriva subvencijama. Zato nam dolaze motaci kablova.
Vladimir
Dokle bre više sa javnim sektorom, šta je sa nama koji radimo kod privatnika? Ako država smanji namet poslodavcu, privatnik nikad neće povećati svom radniku platu za tu razliku! Ko radi u javnom sektoru? Samo stranački podobni ljudi zato i podižete njima plate. Povećajte vi kontrolu rada na crno, rada kod privatnika, privatnici rade kako im se prohte.
Nikola
Cekaj,cekaj,cekaj....poslodavcu ce smanjiti porez na nesto sto ja zaradim? Valjda ce meni smanjiti porez i samim tim povecati iznos neto zarade koju primam? Da li se oni sale? Dokle bre vise?
Velimir Drezgic
Smanjenje doprinosa na teret poslodavca, ne zaposlenog! Ne poreza, to je druga kategorija! Citajte.
Препоручујем 5
Milos miokovic
........ ovaj clanak i ovaj o lekaru i starosti imace nekoliko com. a o Kosovu nezna im se broj..... to nam govori o poimanju srba o zivotu.. u prilog ovome ide i objasnjenje(daju ga pojedinci sada u javnosti) da je Srb.kupila vreme bez obzira sto je "Briselski sporazum" propao a cime ga kupuje no zivotima svojih gradjana.....

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља