уторак, 23.07.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:20
ПОГЛЕДИ

Лакоћа празних обећања

Разумни оптимизам не смета и посусталу нацију је потребно бодрити, али у свему мора бити мере
Аутор: Небојша Катићпонедељак, 27.05.2019. у 18:00

Отварајући последњу деоницу јужног крака Коридора 10 председник Србије није одолео да један објективно важан и радостан догађај зачини неутемељеним обећањем. Председник је изјавио је да ће се „Србија тркати са свима и престићи многе који су били далеко испред нас”. Председник није навео које су то „многе државе” које Србија намерава да престигне, у чему ће их престићи, нити када би се то могло догодити. Ово није први пут да председник даје овако – послужимо се еуфемизмом – необичне изјаве.

Ни министар финансија, иначе доктор економских наука, није желео да заостане у објави радосних вести. Он тврди да ће Србија, по проценама ММФ-а и Светске банке, бити доминантна економија у региону до 2023, те да се Србија (по стопама раста) више не такмичи са земљама региона, већ је прешла на шири терен и такмичи се са земљама целе Европе. Овде није јасно шта се под „доминантном економијом” подразумева, шта ће се то променити у наредних пет година, и у чему ће то Србија доминирати до 2023.

Укратко, све је небулозно и у наговештају, мада, мора се признати, одлично звучи. Српски званичници су, нема сумње, регионални лидери у игнорисању чињеница и објавама оптимистичких процена без покрића.

Било би занимљиво видети фактографску подлогу на којој почива оптимизам највиших српских функционера. Каквом се то економском алхемијом са пројектованом, скромном, годишњом стопом раста од четири процента стижу и престижу економије које су Србији далеко одмакле?

Ако се послужимо расположивим подацима и екстраполацијама ММФ-а до 2023, у наредних пет година Србија неће претећи никога. Мерено БДП-ом по глави становника, испред Србије ће и даље бити све европске земље које су и данас испред ње. Иза Србије ће и даље бити само оне државе које су и данас иза ње – Албанија, Босна и Херцеговина, Северна Македонија, Молдавија и Украјина. У наредних пет година, по пројекцијама ММФ-а, ништа се неће променити – Србија ће и за пет година бити при самом дну Европе, тачно тамо где је и данас.

(Срђан Печеничић)

Ако податке и процене ММФ-а пројектујемо у далеку будућност, Србија би могла стићи свог регионалног конкурента – Бугарску – када председник Србије буде био у дубокој пензији. А ако председник буде желео да види како Србија претиче Румунију, на пример, мораће да се потруди и да добро пребаци стоту годину. То би, боже здравља, могао бити и тренутак тријумфа – сви који су скептично гледали на садашње председникове процене или им се смејали, схватиће колико су погрешили, ако тада буду живи.

Овакве врсте анализа које сежу дубоко у будућност су, наравно, бесмислене. Далека будућност не може се предвидети екстраполацијом данашњих економских кретања. Али и тако бесмислене пројекције, смисленије су од изјава које дају српски званичници. Претходне екстраполације илуструју тужну садашњост Србије и њено велико заостајање и за економијама које се мало чиме могу похвалити.

Није први пут да државни врх најављује економска чудеса која се такорећи догађају, или ће се догодити већ ове, или најкасније следеће године. Најављена чудеса, нажалост, никако да се догоде, а власт неће успети да их призове додолским песмицама оптимизма.

Разумни оптимизам не смета и посусталу нацију је потребно бодрити, али у свему мора бити мере. Оно што власт данас ради изазива супротан ефекат. Могуће је да власт не разуме стање у коме је Србија. Могуће је и да је дигла руке од амбициознијег развоја и да је задовољна таворењем Србије. Шта год да је разлог, извесно је да власт „стварну стварност” покушава да замени некаквом бољом, имагинарном.

Ако у таквој стварности власт и може живети (бар неко време), грађани свакако не могу. То игнорисање и негирање стварности смета готово и више од лошег живота у њој. Са лошом стварношћу се може живети кад постоји нада, када грађани виде да је држава на правом путу и да се њом професионално управља. Али, нада не може опстати у амбијенту неистина и манипулација. Таласи емиграције ће се и због тога настављати, а са сваким таласом шансе за економски опоравак постају све тање. Економија не расте упошљавањем Кинеза, расте када се упосле њени радно способни грађани, а њих је сваким даном све мање.

Тврдо и упорно одбијање да се о српској економији озбиљно разговара дестимулише и депримира. Не само да власт нема интереса да о економији озбиљно разговара, већ ни опозиција не показује велики интерес да се овом кључном темом српске будућности бави. И тако већ двадесет година.

Пословни консултант

 

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа


Коментари9
52d12
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

kverkus
najvažnije bi bilo izložiti narodu što su izvori stvarnog rasta. i koja je razlika između stvarnog rasta i financijskog rasta.
Decak
Odlican clanak, pozdrav autoru ! Kad neka tvrdnja visokog politicara nije podkrepljena dokazima i argumentima, ona je najcesce lazna. Dobardan g Minhauzen.
Nebojša Joveljić
Moj imenjak tvrdi: “mereno BDP-om po glavi stanovnika, ispred Srbije će i dalje biti sve evropske zemlje koje su i danas ispred nje”. Uz svo uvažavanje znanja autora ovog teksta, ne bih se složio da je za Srbiju nemoguć cilj prestići Crnu Goru. Čak mislim da će se to sigurno desiti u narednih 5 godina, naravno pod uslovom da se uspješno obavi razgraničenje sa Kosovom.
Иван Грозни
Па и Црна Гора се успешно разграничила с "Косовом", па не видим да је много одмакла од Србије. Код нас се много одомаћио појам "разграничење", а да већина оних који о томе пишу немају појма шта то значи. Најпростије речено, да ли то значи признање КиМ? Ако значи, зашто се ствари не назову правим именом?
Препоручујем 10
Небојша Катић
За Небојшу Јовељића – Србија може престићи Црну Гору, али Црна Гора са својих око 600,000 становника није регионални конкурент Србије. При томе, Црна Гора не може бити „многе државе“ које је председник Србије поменуо у свом говору, а ја у свом тексту. Хвала на коментару.
Препоручујем 23
Raca Milosavljevic
... gospodine Katicu ... svaka vam je na mestu ... valjda ce doci bolji dani ...
Mekintoš
Neobična oskudica komentara!? Izgleda da ova kratka analiza nije dovoljno "po meri" (valjda?) publike (kako jedan komentator ocenjuje najnoviji "prilog" istoričara Miloša Kovića, inače neobično popularnog za istoričara u poslednje vreme). Meni lično je sasvim po meri, mada autoru "zameram" na vrlo suženom diskursu: ne radi se samo o ekonomskoj sferi - to o čemu piše je "stvarnost" koju Srbija proživljava više od 30 godina (a ne tek 20, kako autor navodi) i ne samo od političara.
Небојша Катић
За Мекинтоша – У праву сте и проблеми Србије нису почели пре 20 година. Током деведесетих, БДП Србије је буквално преполовљен. Као је то период рата и санкција, о њему је, бар у економском смислу, излишно говорити. О драми тог периода постоји јасна свест. Од 2001. до данас, Србија је ушла у фазу какве-такве нормалности и било би за очекивати да се о проблемима економског развоја озбиљно разговора. Нажалост, то је изостало. Хвала на коментару.
Препоручујем 20

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља