среда, 19.06.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:17

„Чуварка плаже” позива Немце да гласају за Јаниса Варуфакиса

Иако идеја француског председника о транснационалним листама није добила подршку, на европским изборима се кандидује двадесетак транснационалних кандидата
Аутор: Миленко Пешићсреда, 22.05.2019. у 19:00
Бивши грчки министар по­ред из­бор­ног пла­ка­та Ди­ЕМ 25 у Бер­ли­ну (Фо­то Феј­сбук Di­Em25.of­fi­cial)

Берлин је облепљен плакатима звезде која је постала заштитни знак некада веома популарне телевизијске серије „Чувари плаже”. Али, Памела Андерсон не протестује због хапшења Џулијана Асанжа. Пријатељица оснивача „Викиликса” сада кокетно позива Немце да на европским изборима глас дају покрету ДиЕМ 25 / Демократија у Европи 2025), који предводе Јанис Варуфакис и Срећко Хорват.

Хрватски филозоф и некадашњи министар финансија у влади Алексиса Ципраса налазе се међу двадесетак „прекограничних” кандидата на предстојећим изборима за Европски парламент који се за гласове боре ван својих матичних држава.

Емануел Макрон није добио подршку за свој план да грађани 28 чланица ЕУ имају двоструки глас – један којим би европарламентарце бирали из својих земаља и други са транснационалних листа. Ипак, та идеја није потпуно замрла.

Иако ЕУ грађанима омогућава да остваре право гласа на европским изборима не само у земљи порекла, већ и у држави у којој су накнадно регистровали боравак, мало њих користи ту могућност. Према извештају Европске новинарске мреже за прикупљање података, само осам одсто грађана који живе и раде у другим државама ЕУ региструје се и гласа у њима.

У ауторском тексту за „Гардијан” Алберто Алемано, италијански професор који живи у Шпанији, а ради у Паризу, каже да је 17 милиона европских грађана насељено широм ЕУ ван својих матичних држава. Када би сви ти бирачи, којих има исто колико и грађана Холандије, гласали, хипотетички би могли да изаберу 26 чланова Европског парламента.

Варуфакис за портал „Политико” каже да његова кандидатура на немачкој изборној листи симболизује то да у Европи нема сукоба између севера и југа, Грка и Немаца. Једини сукоб који постоји, сматра он, води се између између прогресивне и ауторитарне политике.

„Избори за Европски парламент су јединствена прилика за кампању у целој ЕУ са једним манифестом за Европу коју желимо. Ово су једини избори који нам дају могућност да представимо транснационалну политику која нам је толико потребна”, објашњава Варуфакис.

Међу онима који изборну срећу траже ван својих матичних држава су и Сандро Гоци, некадашњи подсекретар у италијанској влади Матеа Ренција, који је кандидат на Макроновој листи Република у покрету. Некадашњи премијер Молдавије (2013 и 2015. године) Јурије Леанца кандидат је за ЕП на листи коју предводи бивши румунски председник владе Виктор Понта. Ленаца је један од многих Молдаваца који имају двојно румунско држављанство.

Француз Никола Барније, син преговарача ЕУ за брегзит Мишела Барнијеа и Холанђанке Нели Крос, бивше европске комесарке, на листи је белгијских либерала, партије чији је шеф тамошњи премијер Шарл Мишел.

„Не можемо имати европску демократију ако немамо европске транснационалне политичке снаге”, објашњава Сандро Гоци за „Евроњуз” свој трансфер у партију француског председника.

Никола Барније, за којег белгијски гласачи једва да су чули, за француске медије своју кандидатуру оцењује као модерну промену у складу са духом европских избора. „Наравно, ја сам Француз, али ми можемо истовремено бити патриоте и Европљани. Та два концепта нису супротстављена”, објашњава Барније млађи.

Француски политички аналитичар Ерик Морис сматра да транснационални кандидати пре свега имају још увек само симболички значај за европске интеграције. „Њихова имена су ретко у врху изборних листа, тако да је број таквих кандидата који успеју да добију место у Европском парламенту још превише мали да би се видео квалитет који они могу донети у раду европског законодавног тела”, истиче Морис.


Коментари0
5a8b3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља