недеља, 08.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:45

Слика Стјепана Филиповића на вешалима је у УН, али га се Хрватска стиди

среда, 22.05.2019. у 17:52

На црно-белој фотографији налази се младић високо подигнутих руку и стиснутих шака. Види се танки комад конопца око његовог врата. Ова упечатљива фотографија налази се на улазу у зграду Уједињених нација у Њујорку, а на њој се налази један Хрват.

Наравно, реч је о Стјепану Стеви Филиповићу, рођеном Хрвату из Опузена који се сплетом животних околности још као дете с родитељима одселио у Србију.
Тамо, у Ваљеву, и настала је ова фотографија, свега пар минута пре него што ће Стево или Стјепан бити обешен. А обешен је баш на данашњи дан, 22. маја 1942. године, подсећа хрватски портал „Индекс”.

Стјепан Филиповић рођен је 26. јануара 1916. године у Опузену. Рођен је у хрватској породици, али се ускоро због очевог посла с родитељима преселио у Ваљево.
Тамо су га, наравно, звали Стеван па је током кратког живота он заправо био и Стјепан и Стеван. Данас то често уноси збрку око његовог правог имена.

У предратно врееме био је члан локалног огранка тада забрањене Комунистичке партије, а након нацистичке окупације он је био један од организатора устанка у ваљевском крају.
Крајем 1941. године заробили су га четници и након мучења изручили Гестапоу. Нацисти су га, након вишемесечне тортуре, погубили пред окупљеним народом, као упозорење другима.

Историја је направила једну занимљиву случајност. Наиме, Филиповић је убијен на исти дан кад је у Шибенику стрељан Раде Кончар. Хрвата Филиповића ухватили су четници и предали на немилост Немцима. Кончара, Србина из Хрватске, су ухватиле су усташе и предале својим газдама Италијанима. 

У Ваљеву и Опузену подигнути су споменику Филиповићу. Онај у Опузену је разваљен 1991. године. Онај у Ваљеву, ишаран и запуштен, још се некако држи. Стјепан Филиповић у Хрватској је с временом заборављен.

У ревизионистичком лудилу које траје до данас, антифашисти су макнути по страни. Нису пожељни, а Филиповић још мање јер се одазивао на име Стеван. 
Али, тако је у Хрватској, Уједињеним нацијама је Филиповић неко чије име вреди истаћи.

Слика младића на прагу живота, како с пркосно уздигнутим шакама пред фашистичким вешалима пркоси смрти, остаје као једна од најупечатљивијих успомена на антифашизам. 

Хрватске власти га се стиде, вероватно из истог разлога, констатује „Индекс”.


Коментари81
4099e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Брано
Дејане,ни Бранко Чопић није знао како ће бити послије рата.А млади Стјепан борио се за слободарске идеале,јер је у њих вјеровао.На дан фашистичке-нацистичке-шовинистичке капитулације,звонила су звона Српско-Православне Цркве у Тузли.И ја сам учествовао у звоњењу.На Велики Петак навече,за вријеме Црквене службе,Срби са Мајевице су пред Црквом пјевали пјесме и играли Козарачка кола.Ја као дијете сам се стидио.Тако ми Срби уништавамо сами себе,кад се одричемо наше вјере и традиције,и понижавамо је
Дејан.Р.Тошић
Re:Брано/Поштовани Брано,жртва Српског народа под окупацијом у првом и другом св.рату је неоспорна али неоспорно јесте да комунизам Срби из окупиране Краљевине Србије нису желели након завршетка рата.Комунизам је наметнут из Београда од октобра1944.године од стране црвене армије која није ослободила Јасеновац а нису ни партизани НОП све док Немачка није капитулирала у Мају 1945.године.Ревизија историје и Српских победа у пр.светом рату је извршена комунизмом након др.св.рата.и чини се до данас.
Препоручујем 7
Брано
Стјепане Филиповићу,фотографија борца за слободу,Che Guevara,обилази свијет.Твоја фотографија заслужује исто то.Обоје сте се борили за слободу народа,против Фашизма,национализма,шовинизма,борили сте се против угњетаћа народа.Ви сте обоје свјетски хероји.Слава Вам.
Tasa
@Brano Mitska fotografija Stevana Filipovica, Malog Princa nase revolucije, odavno je presla granice JU. Izlozena je u zgradi UN u Njujorku. Postala je simbol antifasisticke borbe Jugoslovenskih naroda. Pred njom je veliki Nehru, predsednik Indije, ophrven emocijama pao na kolena. Mi potomci antifasistickih predaka secamo ga se s divljenjem i postovanjem. Slava neponovljivom heroju Stevanu Folipovicu! Smrt fasizmu-sloboda narodu!
Препоручујем 8
Дејан.Р.Тошић
Re:Брано/Српски народ је својим жртвама у првом светском рату извојевао своју слободу када су једино Србија и Белгија била окупиране од стране Аустроугарске и Немачке и Бугарске.Српски народ је у другом светском рату доживео ревизију историје од стране Немачке и Италије и Аустрије и када је Српски народ успео да се избори и у др.светском рату од Немачке окупације тад је Стаљинова комунистичка црвена армија 1944.године којој је и Филиповић припадао,одузела све Српском народу.Чему слава ?
Препоручујем 9
Boško Cerović
Išao sam u osnovnu školu "Stjepan Stevo Filipović" na Karaburmi. Kao đake prvake su nas učitelji upoznavali sa likom mladića čije je ime škola nosila i njegovom herojskom smrću. Ta slika prkosnog mladića, podignutih ruku koji par trenutaka pred smrt uzvikuje parole protiv svojih krvnika, jedna je od najupečatljivijih slika mog detinjstva. Tužno je što je školi promenjeno ime. Ime "Dr Rudolf Arčibald Rajs" svakako je trebalo dati, ali nekoj drugoj školi.
Дејан.Р.Тошић
Re:Boško Cerović/Опростите што ћу Вам изнети чињеницу да је нападом Немачке на свог "савезника"СССР 22.Јуна 1941.године,Адолф Хитлер желео да други светски рат представи као борбу "западне демократије"против комунизма.Адолфу није пошло за руком да рат са СССР представи Британији ради склапања мира али је зато рат између Немачке и СССР-а добио другу димензију, "опште борбе комуниста против фашиста и нациста",након победе Савезника над фашистима и нацистима комунисти су ослобођено оружијем присвојили попут фашиста и нациста,и аутократски и диктаторски спровели насилну револуцију у свим "ослобођеним"државама,уништавајући традицију Српског народа,одузимајући имовину,куће,фабрике и спроводећи тиранију у којој су страдали невини људи,грађани,интелектуалци,лекари,привредници,глумци,само зато да би се исти ти "пркосни младићи"из својих вртача и гудура могли уселити у станове и куће истих оних Срба које су "ослободили" на такав начин што су једне крвнике заменили другим.Где је ту херојство ?Где
Препоручујем 13
Tasa za Milosa
Na vas komentar imam samo jedan odgovor, neslano lazete. Sve sto sam izneo u komentaru sto postotno je tacno i proverljivo, ne samo u istoriskoj literaturi, vec i na internetu. Ocigleno da ne znate kako funkcionise parlamentarna demokratija .Dajte nam datum kad je je zabranjena KPGB. Za Margaret Diras nisam tvrdio da je komunista, ali je o kolaboraciji mnogo pisala i pokretu otpora, gde su komunisti bili najbrojniji. Naucite da citate i komunicirate, ne penite!
Дејан.Р.Тошић
Ре:Tasa/Ирска комунистичка партија је постојала и када је Северна Ирска остала у саставу У.К.Ирска комунистичка партија у Ирској учествовали на изборима у Северној Ирској у саставу Ирске Лабуристичке партије која је социјалистичког опредељења,тако су "комунисти" ушла у парламент Велике Британије након 1922.године. Комунистички покрет и партија подразумева насилну револуцију без плурализма,прихватањем плурализма комунисти постају демократски социјалисти који се одричу насилне оружане револуције.
Препоручујем 5
Tasa za D.R.Tosic
U jednom od vasih predhodnih komentara tvrdite da je pred WW2 KPGB bila zabranjena. Moje pitanje je bilo kad se to desilo? Da bi izbegli odgovor, presli ste na istorijat, tvrdeci da KPGB nikad nije postojala. Izgleda da ste s logikom posvadjani. Ako ne postoji, kako je mogla da bude zabranjena? Dalje tvrdite da KPGB nije registrovana. Ako nije registrovana, kako je mogla da ucestvuje na izborima za Parlament? Odgovorite kad je “nepostojeca” KPGB zabranjena. Nista vise.
Препоручујем 1
Прикажи још одговора
Koka
Pa na slici ne vešaju Nemci, nego su u pozadini Ljotićevci , Nedićevci ili neki drugi domaći antifašisti.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља