уторак, 12.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:40

Користе субвенције да покрију губитке

Локалне самоуправе јавним предузећима помажу да одржавају текућу ликвидност, мало новца остаје за улагање у инфраструктуру
Аутор: Маријана Авакумовићсреда, 22.05.2019. у 22:55
Од нов­ца до­де­ље­ног јав­ним пред­у­зе­ћи­ма 71 од­сто утро­ше­но је за ис­пла­ту за­ра­да, за­о­ста­ла ду­го­ва­ња за стру­ју, не­пла­ће­не по­ре­зе и до­при­но­се (Фото А. Васиљевић)

Нико није ни трепнуо кад је врховни државни ревизор Душко Пејовић уочи Ускрса изјавио да је 2017. године ненаменски потрошено 217 милијарди динара, што је око две милијарде евра. У томе су предњачили локалне самоуправе, здравствене установе, комунална предузећа и јавна предузећа. Како су расипане паре пореских обвезника види на примеру субвенција које добијају јавна предузећа из буџета локалних самоуправа трошећи их на текуће пословање и покриће губитака, уместо да инвестирају у развој.

Према подацима Државне ревизорске институције, од 57,5 милијарди динара, колико су све општине и градови доделили јавним предузећима у периоду од 2015. до 2017, чак 71 одсто новца потрошено је за исплату зарада, заостала дуговања за струју, неплаћене порезе и доприносе, покриће губитака и одржавање текуће ликвидности. Само трећина пара завршила је у капиталним пројектима, којима се побољшава локална инфраструктура.

У прошлогодишњем извештају о ревизији сврсисходности, који се односио на субвенције јавним предузећима, ревизори су анализирали Београд, Крагујевац, Суботицу, Панчево, Смедеревску Паланку, Бор, Гроцку и Обреновац. Израчунали су да текуће субвенције, које служе за покриће текућих трошкова, чине више од три четвртине субвенција.

Крагујевац, на пример, путем текућих субвенција помаже предузећу „Шумадија сајам” доо. Претежна делатност „Шумадија сајма” доо је организовање састанака и сајамских манифестација, а газдују и одмаралиштем на Копаонику.

– Крагујевац је предузећу „Шумадија сајам” доо пренео само текуће субвенције. За 2017. годину је наведено да се субвенције користе за потребе текуће ликвидности. Предузеће је у 2016. години пословало са губитком, да би, захваљујући субвенцијама, 2017. годину завршило са добитком. Учешће субвенција у пословним приходима предузећа расте и у 2017. години износи скоро 70 одсто прихода – констатују ревизори.

Они су током ревизије уочили да Панчево, осим ЈКП „Зеленило” и ЈКП „Хигијена”, у осам насељених места има формирана предузећа за обављање комуналне делатности на својој територији (ЈКП „Насељена места”).

– У ревидираном периоду, уз остала давања из буџета у износу од 95 милиона динара, ЈКП „Насељена места” пренете су и субвенције у износу око 60 милиона динара. Текуће субвенције у укупним субвенцијама учествују са 84 одсто – пише у извештају.

Ипак, чини се да у овоме предњаче јавна предузећа општине Бор, која се у највећој мери финансирају из текућих субвенција. У Бору, у ревидираном периоду, највеће износе текућих субвенција добили су ЈКП „Топлана” (око 118 милиона динара), ЈКП „Водовод” (107 милиона динара) и ЈП „Зоолошки врт” (92 милиона динара). ЈП „Зоолошки врт” Бор, у ревидираном периоду, субвенције је највећим делом издвајало за зараде запослених, храну за животиње, трошкове електричне енергије.

– Учешће субвенција у пословним приходима овог предузећа износи око 90 одсто. Субвенције у скоро истом износу добили су и ЈКП „Топлана” и ЈКП „Водовод”, која у овој општини пружају услуге од виталног значаја за грађане. Текућу ликвидност одржавају субвенцијама јер послују са губитком, имају проблеме застареле опреме и мреже, ремонт није дуго обављан, постоје велики дугови за струју и друго (што су представници ових предузећа и потврдили) – закључују ревизори.

Смедеревска Паланка пренела је седам одсто укупних капиталних субвенција јавним предузећима за побољшање инфраструктуре, док је 93 одсто укупних текућих субвенција пренела за покриће обавеза из претходног периода.

Овај град је у 2015. години 88 одсто укупних субвенција усмерио на покриће текућих обавеза ЈП „Водовод”, које је у вишегодишњој блокади. Према подацима Републичког завода за статистику, 33,3 одсто становништва Смедеревске Паланке није прикључено на водоводну мрежу, а 40 одсто није прикључено на канализациону мрежу, што указује на то да би инвестиције у комуналну инфраструктуру требало да буду приоритет. Током 2015. године ЈП „Водовод” нису пренете капиталне субвенције које би побољшале инфраструктуру. Нових инвестиција које би нормализовале рад водоснабдевања није било. У току 2015. године предузећу су пренете само текуће субвенције у износу од 62.500 динара, које су се од плана у Одлуци у буџету изменама током године дуплирале.

– Утврдили смо да се капиталне субвенције извршавају споријом динамиком у односу на текуће, које се у континуитету и у великом проценту извршавају. Као најчешће узроке због којих се планиране капиталне субвенције нису извршавале наводили су разне проблеме у спровођењу поступака јавних набавки и велики број жалби понуђача – наводе ревизори у свом извештају.

И Фискални савет из године у годину указује на исто.

Према њиховој рачуници градови и општине у последњих пет година за јавне инвестиције издвајају укупно око 0,8 одсто БДП-а (300 милиона евра), што је два пута мање него у земљама централне и источне Европе, које су у истом периоду за ове намене издвајале око 1,6 одсто БДП-а за канализацију, депоније и осталу комуналну инфраструктуру.

– Због тога је Србија и даље једна од малобројних европских земаља у којима локални ниво власти у другој деценији 21. века не успева грађанима да обезбеди доступност основних услуга у складу са својим надлежностима. Становништво у многим градовима и општинама нема приступ пијаћој води задовољавајућег квалитета, док су неки важни сегменти комуналне инфраструктуре (канализационе мреже, системи за пречишћавање канализационих вода, прераду смећа) и даље у почетним фазама развоја – навео је Фискални савет у мишљењу на Фискалну стратегију 2019–2020.

Локалне самоуправе могле би да на средњи рок повећају инвестицијe за 300 милиона евра ако би смањиле субвенције комуналним предузећима око 200 милиона евра и побољшале наплату прихода.


Коментари15
c3377
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Јованка Вождовчанка
Сви се мудро уздржавају да помену и други разлог, а не само вишак запослених, а то је неплаћање ком. услуга од стране грађана. Не треба много филозофирати, само погледати завршне рачуне, у којима пише колико корисници дугују, нарочито топланама. Онда ту ускаче локална самоуправа, која намири дуг, ревизори напишу извештај, а грађани, међу којима има и неплатиша, оспу паљбу по неспособним комуналним предузећима. Колико видим, већина коментатора се равна према личним интересима, а не истини.
miroslav sarcanski
Postovana gospodjo,da li znate kolike kamate zaracunavaju JPukoliko kasnitesa placanjem? Akoplatite unapred, nikom nista! Advokati koji rade na utuzenju se prosto utrkuju da dobiju ovaj posao. Sudovi hitno donose resenja, a privatni izvrsitelji vam blokiraju racune, a da cesto ni ne znate dase void postupak. Ko prodje ceo ovaj postupak,plati I nekoliko puta vise nego sto mu je dug,tako da mu ne pada napamet da kasni. Problem je u ovome sto pisemo, a to su teske zloupotrebe!
Препоручујем 8
Joksa
Radim na odrzavanju u TENT Obrenovac. Kada nam je jednom slučajno dosao u ruke platni spisak, bili smo zapanjeni sa pet imena ljudi, koje niko nikada nije video, niti poznajemo bilo koga od njih, pa vi vidite gde ide ova drzava.
miroslav sarcanski
Ovo je primer hrabrosti! Pozivam inspekciju rada nadleznu za TENT Obrenovac da proveri o cemu se radi. Samo uz konkretne podatke i prozivanja nadleznih mozemo isterati na videlo zloupotrebe koje se svakodnevno desavaju u javnom sektoru, a koje svi mi moramo da placamo!
Препоручујем 14
nikola andric
(nastavak). Svojina je odnos lica i stvari iz stvarnog prava. Taj odnos (relacija) pretpostvlja identifikaciju lica i stvari kako bi se ustanovilo sta kome pripada. Obligacioni odnosi nisu izmedju stvari i lica nego izmedju odredjenih lica. Ti odnosi vaze samo izmedju odredjenih lica koji su nekim pravnim poslom osnovali ti relaciju. Najvazniji odnos je izmedju radnika i zaposlenika sa njihovim poslodavcem. Radnik/namestenik je potrazivaoc prema poslodavcu u vezi dohotka. To je deo imovine.
nikola andric
Bazicni principi imovinskog prava. Imovina (skup vrednosti izrazeni u novcu) svakog LICA (fizickih i pravnih) sluzi kao sigurnost za potrazivaoce. Dugovi pretpostavljaju potrazivanja posto jedan bez drugog nisu moguci. Za razliku od kaznenog prava ne goni se lice nego njegova imovina. ''Obligaciono pravo'' kao izraz naglasava obaveze pa se u nekim zemljama naziva ''obavezno pravo'' i time naglasavaju obaveze. Sa istim smislom se moze nazvati ''potrazivacko pravo'' . Razlika sa svojinom je odnos
буки
@Ревизор, потпуно сте у праву. У централама, "радника" је толико да морају да седе на смену, а када вам треба услуга топловода, постоји само једна екипа од три човека која излази на терен. У ЈП бар само седе и примају плату, али кад их онако "писмене" угурају на пр. у ПУ где се ради, настаје хаос. Шта год му начелник каже да уради, настаје вриска и оптужба за мобинг. Сав посао обављају пар старих радника и обично по једно дете примљено на уговор пре више година. А када стари оду у пензију....

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља