недеља, 21.07.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:10

Сутра почиње 10. Миксер фестивал - „Циркулиши"

четвртак, 23.05.2019. у 11:39

Под слоганом „Циркулиши” сутра на Доњем Дорћолу почиње 10. Миксер фестивал у чијем фокусу је одрживи развој и циркуларна економија, а програм ће до 26. маја обухватити девет целина: међународна конференција „Shift”, радионица „Циркулатон”, смотра иновација „Innovation Expo”, Дизајн зона, CirculArt, Храна 2.0, Миксер Базар, Миксер кидс хуб и музички програм.

Након девет издања и паузе од годину дана, Миксер фестивал се враћа на Доњи Дорћол где је све почело 2009. године, а извршни директор Иван Лалић истиче да и слоган овогодишњег фестивала кореспондира са судбином фестивала, као и са темом која је инспирисана постулатима циркуларне економије.

„Питање одрживог развоја је питање нове културе живота и неког новог обрасца који сви ми, и пословно и уметнички и као грађани, морамо да усвојимо да би опстали. Србија користи четири пута више енергије од европског просека. Ми смо друштво расипника и морамо мало да приштедимо. Ми ћемо се трудити да ту идеју проширимо”, рекао је Лалић у интервјуу Танјугу.

Тако ће дизајнери и уметници представити своје прототипове направљене од остатака, а стручњаци из Норвешке, Словеније, Холандије, Шведске, Белгије поделиће своја искуства.

„За Норвешку одрживи развој је заштитни знак. У Србији је продато петнаестак електричних аутомобила у последње две године, а тамо их продају 20-30 хиљада годишње, јер имају аутопуњаче, бесплатно паркирање и силне бенефиције које држава даје онима који имплементирају здраву економију”, истакао је Лалић.

Иван Лалић (Фото Танјуг)

Лалић сматра да то није само еколошко, већ и цивилизацијско и чак политичко питање.

„Не можете да имплементирате законе демократије и владавине права у загађеној и запуштеној земљи. Уверен сам да уређење културе живота и чување планете сходно циљевима Уједињених нација, јесте пут ка лепшој будућности наше деце”, оценио је Лалић.

Програм почиње сутра у Музеју науке и технике конференцијом „Shift” у оквиру које ће своја искуства разменити са колегама са Балкана кроз предавања, дискусије и радионице, светски признати иноватор Гинтер Паули из Белгије, аутор концепта Плаве економије, који без хонорара долази у Београд и једина жеља му је била да Миксер објави његову књигу басни за децу, затим Ладеја Година Кошир, покретачка снага кружне економије Словеније, централне и источне Европе, Кари Харлеви, директор Одсека за циркуларну економију Фонда за будућност Финске и Тјаша Фицко, заменица градоначелника Љубљане заслужна за пројекат Љубљана Зелена престоница Европе 2016.

На Сајму иновација у дворишту Музеја науке и технике представиће се иноватори, компаније, организације цивилног друштва и зелени страртап-и својим инспиративним решењима заштите животне средине, од дизајна еко производа и материјала, савремених решења за пољопривреду и пошумљавање, преко иновативне употребе отпада - рециклаже, рационалног коришћења ресурса воде, обновљивих извора енергије, до дигитализације попут смарт цитy решења, роботике, паметних возила.

У оквиру изложбе „Млади балкански дизајнери” представиће се аутори од Беча до Инстанбула, а жиријем председава један од највећих немачких и светских индустријских дизајнера данашњице Константин Грчић. Од 38 победничких радова изабраних у оштрој конкуренцији, 12 је из Србије.

Миксерова уметничка платформа „Black Box” ове године пред младе уметнике поставила је нови изазов под слоганом „Мртва природа”.

Лалић посебну пажњу скреће на зону за децу у којој ће бити радионица „Дизајтон”, Паули ће представити најмлађима своју књигу басни, а на самом отварању фестивала ученици трећег разреда ће извести представу „Ала је леп овај свет” по тексту Александре Вучинић из Министарства за заштиту животне средине и у Лалићевој драматизацији која скреће пажњу на опасност од пластичних кеса.

У оквиру музичког програма наступиће бенд „Bella Technika”, који чине бивши чланови састава „Darkwood Dub”, Бојан Дробац Бамби и Милорад Ристић Мики, и оперска певачица Катарина Јовановић, затим „Lollobrigida”, „Sunday Stories” и други.

Лалић је нагласио да урбана култура не подразумева само традиционалне десциплине и да је одрживи развој ствар понашања те да култура може бити платформа за афирмацију тих идеја, додавши да им је жеља да будући Миксер хаус буде пример одрживог развоја.


Коментари4
6e841
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

zasto
Mikan@ Verovatno Vi niste iz tog dela grada, ili ste se doselili zajedno sa ovima sto uporno zele da ga dele. A pitanje je da li za Vas postoji, gornji i donji Vracar, gornje i donje Dedinje, gornji i donji Senjak,)))) postoji , ali ih niko tako ne zove?
Милош Лазић
Одрастао сам у Јеврејској улици, а први пут чујем за Доњи Дорћол! Где је то? Београд је већ довољно "изпарцелисан" рејонима, приградским и градским општинама и месним заједницама, па не схватам нечију потебу да га и даље "проситњава" измишљајући нове топониме.
Милош Лазић
Поштовани Микане, хвала на објашњењу. Али, ако је већ тако, онда је исправније оно испод Душанове назвати Јалије, а изнад Господар-Јевремове Зерек. Као некад. Само, бојим се да ти стари називи баш нису "фенси", а ваљда и обарају цену квадрата станова у такозваном Доњем Дорћолу.
Препоручујем 4
Микан
Их сад први пут чуо? "Доњи" је ваљда све преко Цара Душана ка 25. мају и Дунаву а "горњи" од трам шина ка Кнезу, богатији и скупљи део Ћордола :) За "устињавање" у Срба у потпуности се слажем.
Препоручујем 1

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља