Србија ће наредних година повећавати девизне резерве у злату, а то у последње време чине и Русија, Кина, Индија, Турска. Од јула 2016. до јануара 2019. године, што значи за две и по године, Русија је повећала резерве у злату за 600 тона, Турска за 145 тона, Кина за 41 тону, Индија за 50 тона, подаци су Светског савета за злато. Разлог за нашу куповину, а вероватно и њихову, јесте финансијска сигурност коју злато обезбеђује услед потенцијалних криза и курсних ризика који могу последично да настану.
Највеће државне девизне резерве у злату имају САД, Немачка, Француска, Италија и Швајцарска, а интересантно је да они у овом периоду нису повећавали залихе жутог метала.
Тренутно у трезорима Народне банке Србије (НБС) има 20,8 тона злата, а наши званичници су најавили да ће до краја године девизне резерве бити теже за још десет тона. План је да се златне резерве у наредним годинама повећају на више од 50 тона, потврдили су пре два дана и председник државе у гувернер централне банке.
НБС купује полуге злата из домаће производње, од РТБ „Бор”, и нема монопол на ту куповину, нити право да искључи друге купце. Централна банка наводи да није продавала злато дуже од деценије, већ је у оквиру своје политике формирања девизних резерви континуирано повећавала учешће злата у девизним резервама куповинама злата из домаће производње. Пре 2005. године купци злата су биле иностране пословне банке.
Љубодраг Савић, професор на Економском факултету у Београду, каже да је куповина злата за девизне резерве добар потез и да то чине и друге земље.
– Куповина злата је у складу са светским тенденцијама. Између САД и Кине трвења не престају и наставља се борба за превласт. У свету влада песимизам, јер се предвиђа долазак нове економске кризе, која може да уздрма евро и долар, односно могу да настану поремећаји у међувалутним односима. Долар полако губи статус ексклузивне валуте. Некада се 90 одсто светске трговине обављало у доларима, а сада половина. Кина настоји да што више трговачких операција обави у својој валути, бар у земљама БРИКС-а. У таквим условима добро је имати алтернативу и здрава логика показује да је једина сигурна инвестиција злато – каже Савић.
Он подсећа да је приликом продаје РТБ „Бор” кинеском „Циђину” председник Александар Вучић рекао да очекује да ћемо имати преференцијални третман при куповини злата, што значи да нећемо плаћати економску, тржишну цену. Непознато је да ли постоји и званични договор о томе.
– Једина резерва која се може исказати је колико ће куповина злата оптеретити буџет и да ли је целисходније те паре уложити у неке капиталне пројекте. Питање је шта је приоритет – каже Савић.
Бошко Живковић, професор на Економском факултету у Београду, подсећа да све земље бивше Југославије имају мале девизне резерве у злату, што је последица сукцесије.
– Девизне резерве у злату треба повећати зато што у свету расте курсни ризик. Неизвесне су и монетарне политике главних централних банака, као и геополитички ризици услед трговинског рата САД и Кине. У таквим околностима и раније у историји је била пракса да се повећава учешће злата у резервама. У таквим временима злато постаје вредније него у нормалним околностима, оно постаје сигурна лука од ризика. Сличну функцију имао је и швајцарски франак, када је због несигурних односа долара и евра капитал бежао у франак, што му је повећало вредност – каже Живковић. АНТРФИЛЕ
Немају сви злато
Златне девизне резерве немају све земље и на том списку су: Норвешка, Хрватска, Црна Гора, Јерменија, Таџикистан, Шри Ланка...
СФРЈ је на дан распада имала 54,5 тона златних полуга, а Хрватској је припало 28,49 одсто те количине, приближно 15,5 тона.
Хрватска народна банка је, с образложењем да је злато ризична инвестиција, 13,127 тона продала 2001, а остатак 2005. године.
ММФ и злато
Злато је играло централну улогу у међународном монетарном систему до колапса Бретон Вудс система фиксних девизних курсева 1973. године. Од тада се његова улога смањила. Ипак, значајне резерве обезбеђују предност ономе ко их има. ММФ је и даље један од највећих светских званичних власника злата и има око 2.814 тона злата. По тренутним тржишним ценама, њихова вредност је око 120 милијарди долара. Европска централна банка има око 500 тона злата.
