четвртак, 20.06.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:13

За мењање Београда потребна је храброст

Колико год да је мишљење струке важно, они који су добили поверење народа морају да осете шта је добро за људе и економију
Аутор: Горан Весићпетак, 24.05.2019. у 08:50

Пре девет дана Париз је прославио 130 година Ајфеловог торња без кога је данас немогуће замислити Град светлости. Торањ, креација Густава Ајфела, изграђен у част Светског сајма 1889, сваке године посети око шест милиона људи. Када је грађен, велики број париских интелектуалаца окупио се у Групу 300 како би зауставили подизање „гвозденог чудовишта”. Кампања Групе 300 имала је велики одјек у јавности, па се тако Паризом проширила вест да ће се Ајфелов торањ срушити због чега су многи власници станова из околних квартова продавали станове у бесцење. Међутим, Ајфел и управа града Париза били су упорни поред снажне кампање исмевања и оспоравања у сатиричним и стручним часописима.

Данас је Ајфелов торањ симбол Париза. Нешто слично догодило се 124 године касније када је група инвеститора из Катара понудила Лондону да сагради зграду Шард са 87 спратова, високу 309,6 метара, надомак Лондон бриџа. Тој идеји жестоко су се успротивили Комисија за архитектуру и Фондација краљевских паркова, сматрајући да таква зграда ружи Лондон и скрнави историјски центар. Британска влада је ипак 2013. године дала сагласност да се сазида зграда упркос жестоком противљењу стручне јавности уз образложење да је такав објекат изузетног архитектонског дизајна и велике стабилности, а да његова изградња носи економску корист по град Лондон. Данас је та зграда понос Лондона.

Сто година после изградње Ајфеловог торња француски председник Митеран подигао је Стаклену пирамиду испред Лувра и поред противљења бројних стручњака који су тврдили како ће она заклонити Лувр и наружити историјско наслеђе Париза. Митеран је био упоран и показало се да је био у праву.

Ипак, не би било у Паризу ни Ајфеловог торња, а ни Стаклене пирамиде да Жорж Ежен Осман, познатији као барон Осман, префект париског департмана Сена од 1853. до 1870. године, није Париз претворио у модеран град.

Барон Осман је планове спровео упркос огромном отпору тадашње јавности, пре свега стручне, у току Другог царства и владавине цара Наполеона III који је за тај подухват одобрио зајам од 250 милиона франака 1865. године и 260 милиона франака 1869. године. Париз, који је створио барон Осман, измењен је за око 60 одсто у односу на дотадашњи град. Осман је изградио град са широким булеварима и великим трговима да би се омогућило боље циркулисање ваздуха и људи, у складу са теоријама хигијениста које су биле популарне. Париз је још памтио време револуције с краја осамнаестог века, народне побуне 1830. и 1848. године, али и велику епидемију колере 1832. године. Зато барон Осман није само градио булеваре и тргове, већ и водовод и канализацију. Његова кампања се звала „Париз се пролепшава, Париз расте, Париз постаје чистији”. Осман је проширио улице настале под Лујем XIV и направио од њих широке булеваре, а пробио је авеније од Трга Трон до Трга Етоал, од Источне станице до Опсерваторије, а Јелисејским пољима је дао њихов данашњи изглед. Уредио је десетине паркова и вртова да би град дисао као Луксембуршки врт и парк Монсур. Најзанимљивији пример је Трг Етоал од кога полази дванаест авенија од којих је најпознатија Јелисејска поља.

Све што је барон Осман радио било је веома оспоравано и „стручна” јавност га је нападала да је „масакрирао” Париз, а грађани од којих су многи живели у кућама и зградама које су морале да буду порушене због ширења булевара оптуживали су га да је тиранин. Искрено, Осман није много марио за демократске принципе и њему се приписује изрека да „у урбанизму нема демократије”. Како би спровео замисли свог архитекте, цар Наполеон III донео је нове законе о експропријацији који су били предмет оспоравања. Нови урбанистички прописи изискивали су виши стандард градње што је довело до повећања цене квадрата и градње, па се део становништва чак побунио 1867. године. Осман је морао да поднесе оставку 1870. зато што се цар суочавао са критикама због прекомерне потрошње, али његови наследници су наставили да раде по његовим пројектима. Они су били замишљени у три фазе, обухватали су рушење око 19.000 зграда и изградњу двоструко више нових, велике тргове, градске паркове, канализационе системе, нови водовод, гасне цеви, раскошне фонтане, јавне тоалете и непрегледне новозасађене дрвореде. Нова урбана инфраструктура испраћена је новим железничким станицама, Северном и Источном, Париском опером, новим школама, црквама, Шалет тргом, великим гвозденим маркетом са храном и безброј улица које се протежу од Тријумфалне капије, срца Париза. Тако се, упркос противљењу „стручне јавности” родио модеран Париз у коме данас постоји Османов булевар у част барона који је његов творац.

Велики и храбри историјски подухвати често не наилазе на подршку јавности, најчешће стручне, која је конзервативна и несклона да прихвати промене. Колико год да је мишљење струке важно, они који су добили поверење народа морају да осете шта је добро за људе и економију. Велике промене се не дешавају без храбрости и визије политичара. Да су градске власти Париза 1889. године или Лондона 2013. подлегле притиску јавног мнења, да су се улагивале потписницима петиција и да нису гледале у будућност, свет данас не би имао ни Ајфелову кулу, ни кулу Шард, ни мост Васко да Гама у Лисабону, ни Кип слободе у Њујорку...

Као што Београд не би имао ни Палату „Албанија”, ни „Београђанку”, ни „Газелу” које су такође биле предмет оспоравања. Зато данас када се Београд уређује и мења, када се гради и силази на реке треба да будемо храбри и да гледамо у будућност.

 

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа

 

Коментари24
ccab3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Miljana
Poredjenje Beograda sa Parizom i sve za šta se drži Vesić zaista nemaju medjusobne veze i bolje je preskočiti sva ta poredjenja. Bitnoje da se zaustave svi radovi i da se čuje i glas struke i glas naroda. I jedno i drugo zajedno. Ako ovo urade gradukoji ima uske ulice jer se nalazi na brdovitom terenu, grad će odumreti jer su već ugasili staru železničku stanicu, Prokop nisu uradili kao stvarnu železničku stanicu ni po jednoj tački, autobusku su isto izmestili iz beograda, hoće da sstave šine...
natalija
U pravu ste 100% To sa železničkom i BUS stanicum je takva bahatost i to najbolje pokazuje da smo Severna Koreja u Evropi. Dalje Beograd milionski grad bez metroa i alternativnih ulica gde preko 25 g imate rekonstrukciju važnih ulica koje su trajale (i traju) po 1 godinu...život u gradu je za to vreme "nemoguća misija".... a urbanističkoj mafiji belih okovratnika koja besomučno zida (i bogati se) na račun pretvaranja gada u VELIKU FAVELU da i ne govorim...
Препоручујем 12
арх. Митар Митровић
@Милан... брже и више се није градило?! Буразеру један Трифун је сасвим довољан.
Milan
Lep clanak, ne poznajem coveka ali samo napred! Ako samo kritikujemo nikada nigde necemo stici. Nikada se brze i vise nije gradilo a gde se gradi mora da bude guzve i nezadovoljnih jer im se narusava svakodnevnica. Neki se bune u Nemackoj i Svajcarskoj zbog saobracaja i stalnih radova ali se niko tako ne razume u sve kao nasi kriticari, niti im ne pada na pamet da ometaju radove jer bi odmah bili kaznjeni po dzepu i usli u vecni spisak "neposlusnih" gradjana a to bi svuda onda osetili!
арх. Митар Митровић
Морам признати на крају да у овом тексту има доста занимљивих поређења...нека су врло натегнута, а опет нека врло смислена. Ето посебно ме занима ко је у београдској паралели Наполеон Трећи а ко Хаусман?
Odgovor na Vase pitanje
Beogradsi parlament nazalost nema Napoleona Treceg a ni Hausmana. Beogtadski parlament ima Luja Velikog ili Kralja Sunce odnosno Luja XIV.
Препоручујем 28
Slobodan
"Колико год да је мишљење струке важно, они који су добили поверење народа морају да осете шта је добро за људе и економију" Mislim da je mišljenje struke daleko važnije i da je nepotrebno to dokazivati. A gospodin Vesić bi mogao da nas obavesti šta se planira od radova, kako će, na primer Trg republike, da izgleda kada se završi. Sve je netransparentno, rokovi su predugi, cifre ogromne, saobraćaj u gradu u kolapsu.
Драган Станковић
Наравно да је мишљење струке најважније и једино меродавно. Ево баналног примера. Кад се г. Весић, не дај боже разболи, код кога иде на преглед и лечење - код лекара или код оних "који су добили поверење народа". Овакве небулозне тврдње могу да износе само наши политичари којим је политика једино занимање и једина струка.
Препоручујем 52

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља