четвртак, 14.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:43
НАЦИОНАЛНИ ПАРК ТАРА

Медвед – главна „звезда”

Најјача звер на европском континенту готово је истребљена, зато је у већини земаља, па и у Србији, лов на медведе забрањен, али посетиоци из две осматрачнице на Тари могу пратити њихову игру
Аутор: Александра Мијалковићсубота, 25.05.2019. у 12:25
Медвед на хранилишту (Фото Национални парк Тара)

Мрки медвед, најјача звер на европском континенту, једна је од заштићених врста на Тари, где је забележено шездесетак мужјака, женки и младунаца. Одрасли медвед у просеку има око 150 килограма (мада се повремено појави и понеки двоструко тежи) али кад стигне на свет, ушушкан и заштићен у свом зимском склоништу – брлогу, нема више од 150 до 350 грама. До пролећа порасте и ојача, па с мајком и осталим младунцима креће у потрагу за храном – и игром.

Разиграни, умиљати, весели медведићи, а обично их се окоти по двоје, под непрекидним су надзором брижне мајке, спремне да насрне на свакога ко би могао да представља по њих опасност. Ту спада и човек. Зато се свима који у природи наиђу на љупко мече препоручује да му ипак не прилазе.

Наизглед тром и незграпан, медвед је у ствари веома спретна и брза животиња, која се једнако хитро креће по травнатом терену и по стенама, четвороношке или усправљен на задњим шапама, добар је пливач, а захваљујући канџама зачас се попне на дрво. Људе избегава, помало их се и плаши, али ако до таквог сусрета ипак дође, најбоље је остати у месту, миран, погледати медведа у очи и полако се удаљити. Нема користи од тога да легнете на земљу и „правите се мртви”.

Ловци су готово истребили медвеђу популацију у Европи, зато је она сад у већини земаља, па и у Србији, под заштитом. Како су, међутим, медведи у сталном покрету, догоди се да пређу за њих непостојећу државну границу – и страдају од метка у Републици Српској, где лов на њих (још) није забрањен.

(Фото А. Мијалковић)

„Медин кутак”

Ове, и много других чињеница о мрком медведу могу се сазнати у „Медином кутку”, едукативној, интерактивној изложби отвореној 22. априла, на Светски дан планете Земље, у Центру за посетиоце „Националног парка Тара”.

Стална поставка настала је заједничким радом стручњака Светске организације за природу у Србији (WWF Adria) и управљача овог заштићеног подручја, Јавног предузећа „Национални парк Тара”, уз подршку Шведске развојне агенције (Сида).

„Медин кутак” је део пројекта „Заштићена подручја за природу и људе”, чији је циљ да се локалне заједнице укључе у управљање националним парковима или специјалним резерватима природе, а људима укаже на значај угрожених врста. Кад је у питању медвед на Тари, први корак је био да се објасни због чега је он заштићена врста у нашој земљи и како би се требало опходити према шумама које представљају његово станиште. Онда је представљен нови туристички пакет‚ који се заснива на посматрању дивљих животиња и промовисању очуване природе, уз укључење житеља овог подручја са њиховом понудом услуга и производа.

Главна „звезда” је, наравно – медвед. Пре три године постављене су две осматрачнице, дрвене кућице, недалеко од хранилишта на која ове животиње долазе у периодима када нема довољно хране у природи (иначе бујне шуме Таре обезбеђују довољно хране за све њене становнике). Групе, не веће од три посетиоца у пратњи водича, заузимају место у осматрачници пред сумрак, и остају неколико сати чекајући у тишини, са припремљеним камерама и фото-апаратима. Нема гаранције да ће се медвед заиста појавити, и то баш у том времену. Некоме се „посрећи” да га одмах види, неки узалуд долазе више дана узастопно, а понекад се сусрет догоди непланирано – на шумској стази, уместо код хранилишта.

(Фото А. Мијалковић)

Слатко, мед и сувенири

Биолог Маријана Јосиповић и графички дизајнер Биљана Михајловић, део тима стручњака који је осмислио „Медин кутак”, кажу да је мало оваквих места у Европи, и да је изложба прилагођена и слепим особама, а поред научних чињеница о медведима укључује и додир, мирис – па и укус.

Милица Томић, помоћница директора ЈП „Национални парк Тара”, нагласила је да су у планове развоја овог заштићеног подручја, о којем брине 200 шумара и осам ренџера, односно чувара који помажу у различитим подухватима – од чишћења језера до вођења група – укључени и представници месних заједница, планинари, туристичке организације, представници оближњег манастира и хидроцентрале „Перућац”...

Међу добрим примерима услуга и производа локалног становништва Таре, који су део новог „туристичког пакета”, поменимо породицу Обрадовић из села Прло, која нуди органску храну као што су домаће слатко од шумских јагода, мед или купиново вино, и сликара Слађана Игњатовића који учи посетиоце како да сами направе сувенире од материјала нађеног на терену, рецимо рамове за слике од прућа.

На овај начин житељи националног парка имају непосредну финансијску добробит, за разлику од масовног туризма од којег локално становништво нема корист, а који може имати негативан утицај на природу.

Весна Максимовић, координаторка теренског пројекта WWF Adria

(Фото А. Мијалковић)

у Србији, објаснила је да се чињенице и (погрешна) веровања о медведу преносе са колена на колено, не само код нас.

– Често смо сведоци предрасуда људи о овој врсти. Надамо се да ће нова поставка помоћи деци која овамо долазе на рекреативну наставу, мештанима, али и домаћим и страним туристима да се упознају са особинама мрког медведа, да заволе шуму као његово природно станиште, и схвате значај њиховог очувања за данашње и будуће генерације – истакла је Весна.

Осматрање медведа, дивокоза и других животиња на Тари, шетња до „Тепих ливаде” и видиковаца, јахање коња из оближње ергеле, као и одлазак до језера Перућац и пловидба Дрином учинили су овај национални парк једним од омиљених одредишта љубитеља природе из целе Србије, Европе, па и посетилаца из света.


Коментари2
da4e3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

mka
Svaka cast! Dokaz da postoji i Drugacija Srbija. Srbija u kojoj buja zivot. Srbija kao svaka druga evropska zemlja.
Иван Грозни
Све похвале за текст у којем је дато много информација на леп и приступачан начин. А нарочито похвала због тога што је коришћена реч одредиште, а не дестинација.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља