среда, 26.06.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:17

Нису девизне резерве смањене, већ увоз расте

петак, 24.05.2019. у 17:07
(Фото А. Васиљевић)

Пад покрића увоза девизним резервама није настао због пада резерви, већ због вишег увоза, али не увоза потрошне робе, како је било раније, каже гувернер Народне банке Србије Јоргованка Табаковић

„У питању је инвестицијама покренут увоз, односно увоз опреме и репроматеријала који доприносе расту индустрије као покретача привредног раста”, истиче Табаковић и изјави за Танјуг.

Поводом тврдњи појединих аналитичара да су „у периоду од 2013. до почетка ове године девизне резерве НБС, према месечном увозу, са осам пута смањене на пет пута”, гувернерка подсећа да су на крају 2018. године бруто девизне резерве биле на нивоу од 11,3 милијарде евра.

„Такође, треба имати у виду да је увоз у претходном периоду порастао у великој мери због раста цена енергената, које су подигле његову номиналну вредност, као и већег количинског увоза због већих потреба привреде, али и периода ремонта рафинерије…све оно што је НБС више пута истицала”, додаје Табаковићева.

Указујући на константно већи прилив страних директних инвестиција којима се, како истиче, четири године за редом у потпуности покрива дефицит текућег рачуна, Табаковићева додаје да то значи да „практично нема потребе за новим екстерним задуживањем земље за покриће дефицита текућег рачуна”.

„Зато је и релевантност показатеља покрића увоза девизним резервама мања, али га свакако треба пратити. Додатно, сматра се да су девизне резерве на адекватном нивоу ако покривају три месеца увоза робе и услуга, а сада је тај проценат готово двоструко већи од стандарда”, каже Табаковићева.

Наглашава да оно што се још превиђа, а можда је најважније, јесте структура девизних резерви у погледу њихове „употребљивости”, односно стварне могућности за коришћењем у случају евентуалног екстерног шока – разлика између бруто и нето девизних резерви.

„Нето девизне резерве су оно што је НБС и држави стварно на располагању. Разлику између бруто и нето резерви чине обавезе према банкама по основу девизно издвојене обавезне резерве, као и обавезе према ММФ, које су раније биле значајан део резерви, а сада их нема”, објашњава гувернерка.

Као пример наводи да су крајем 2011. године, иако су бруто резерве биле на нивоу од 12,1 милијарди евра, нето девизне резерве износиле чиниле свега 55 одсто укупних резерви са износом од свега 6,7 милијарди евра.

Обавезе према банкама по основу девизне обавезне резерве, како прецизира, износиле су 3,6 милијарде евра, док су обавезе према ММФ износиле 1,6 милијарди евра.

„Нето девизне резерве повећавају се из године у годину, у највећој мери по основу активности НБС на девизном тржишту – куповином девиза или веома опрезним приступом у коришћењу девизних резерви, тако да су према последњим подацима на нивоу од 9,4 милијарде евра, односно чине преко 80 посто укупних резерви”, каже Табаковићева.

Наглашава да су нето девизне резерве повећане за 2,8 милијарди евра, или за преко 40 процената, са 6,6 милијарди колико су износиле крајем 2012. на садашних 9,4 милијарде евра.

„Само ова два показатеља указују јасно на то у којој мери је 'снага', односно употребљивост девизних резерви ојачана од 2013. године”.

Обавеза према Међународном монетарном фонду, напомиње Табаковићева, нема још од 2016. године, а девизна обавезна резерва банака је смањена и тренутно износи око две милијарде евра.

„Цео есеј би се могао написати и о томе с којим одливима са девизног тржишта смо се сусретали у периоду 2013-2016. године и каквим турбуленцијама су Србија и НБС биле изложене из међународног окружења. У том периоду стабилност је очувана, а девизне резерве су коришћене опрезно и паметно, тако да сада немамо проблем њихове висине”, констатује гувернерка.

Према њеним речима, у последње две године резерве повећавамо у амбијенту снажнијег раздуживања државе у девизном знаку, на домаћем и међународном тржишту.

„И поред тога што се девизна средства из резерви користе за те сврхе, резерве су веће него раније, а приливи у њих здрави и дугорочнији. Да ли после свих анализа и свега наведеног неко мисли да се и повећање злата у резервама ради без унапред припремљене детаљне анализе свих аспеката на тржишту и потенцијалних ризика и предности?”, упитала је на крају у изјави за Танјуг, гувернерка НБС Јоргованка Табаковић.


Коментари5
5b098
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

nikola andric
Evroskeptic, Amerika je primer drzave sa vecim uvozom nego izvozom. Rezultat 22000 hiljada milijardi dolara dugova. U jednoj recenici zastupate dva protivrecna stava. To znaci da ne znate sta tvrdite.
Петар
Pa to I jeste problem. Ekonomsku politiku (ukoliko je uopšte ima) ne prati adekvatna monetarna Politika (ukoliko je uopšte IMA).
evroskeptik
Nikola i Boris. Nisu smanjene devizne rezerve, vec je smanjeno pokriće uvoza deviznim rezervama jer se to pokriva većim stranim investicijama.
nikola andric
Banke na osnovu iskustva o traznji ''deviza'' znaju koje devize treba da drze odnosno kupuju. Potraznja za Dinarima u inostranstvu je zanemarljiva. Zbog toga je jeftinije zameniti devize u Srbiji nego kupiti ih u inostranstvu. Zbog male traznje Dinar je vrlo skup u inostranstvu. Ako uvoz raste a ne placa se u Dinarima mora se platiti nekom drugom valutom. Ako je ta pretpostvaka istinita onda je naslov ovog clanka bez veze.
Boris
"није настао због пада резерви, већ због вишег увоза", nije sija nego vrat. Pa cime placamo taj uvoz, sigurno ne dinarima...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља