недеља, 20.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:58

Лондон и Вашингтон остају без базе на Дијего Гарсији

Одлуком Генералне скупштине УН, Велика Британија у року од шест месеци треба да Маурицијусу врати стратешки архипелаг Чагос
Аутор: Тања Вујићсубота, 25.05.2019. у 17:04
Укрцавање ракете „томахавк” на британску подморницу на Дијего Гарсији (Фото EPА/MOD)

Огромном већином гласова Генерална скупштина УН усвојила је у среду вече резолуцију којом налаже Великој Британији да у року од шест месеци повуче „своју колонијалну администрацију” из архипелага Чагос у Индијском океану и његових 60 острваца од стратешког војнопоморског значаја врати у састав Маурицијуса.

За резолуцију коју је предложио Маурицијус гласало је 116 држава –чланица ГСУН (од укупно 193), против је било шест земаља (САД, Велика Британија, Аустралија, Израел, Малдиви и Мађарска), 56 држава било је уздржано (међу њима Канада, Француска и Немачка), док 15 чланица није учествовало у гласању.

                                                                            ***

Необавезујућа одлука Генералне скупштине УН (ГСУН) – ослоњена на фебруарску препоруку Међународног кривичног суда у Хагу – доводи у питање даљу судбину кључне англосаксонске базе у Азији, смештене на острву Дијего Гарсија, највећем у саставу архипелага Чагос, средином 20. века. По оцени ГСУН, Велика Британија је 1965. године – три године пре него што је Маурицијус стекао независност – „незаконито одвојила” архипелаг Чагос од управе у Порт Луису. Лондон је тада архипелаг Чагос преименовао у „Британску територију у Индијском океану”, да би 1966. са Вашингтоном започео дискретне преговоре о успостављању англосаксонске војнопоморске базе у Индијском океану, у јеку хладног рата. Постављању базе претходило је иначе брутално протеривање око 2.000 острвљана, без права на повратак.

Међудржавним споразумом Лондона и Вашингтона 2016. године, амерички „закуп” Дијего Гарсије продужен је до 2036.

И док су њихови наследници деценијама водили кампању за своја људска права, са Дијего Гарсије, Пентагон је годинама дејствовао на бојиштима у Азији, на Блиском и Средњем истоку, а ЦИА је тамо обавила најмање два „истражна разговора” с осумњиченима за терористичке ударе у Америци септембра 2001.

Одлуком ГСУН, тај закуп надаље је неизвестан. Правинд Џагнот, премијер Маурицијуса, током дебате у УН је поручио да „британска депопулација архипелага Чагос – због потреба америчке базе – представља мрачну епизоду у људској историји која наликује злочину против човечности”. Он је додао да „свет мора да пошаље јасан сигнал да се колонијализам више не може толерисати. Великој Британији дат је више него довољан рок да се измести са Чагоса, коме ионако није пружила никакву корист”, оценио је Џагнот.

Уочи гласања у УН, британске и америчке дипломате предузеле су широку акцију убеђивања држава чланица да је англосаксонска база на Дијего Гарсији од стратешког значаја за борбу против глобалног тероризма. Британска амбасадорка у УН Карин Пирс покушала је да истакне значај западњачких дејстава са Дијего Гарсије у Индијском океану за „глобалну безбедност”. По њеним речима, та англосаксонска база у којој иначе стално борави најмање 3.000 америчких и британских војника са ултрамодерним наоружањем, уз ваздухопловне писте и луке дубоког газа, обезбеђује неке од најфреквентнијих поморских саобраћајних рута између Молучког и Ормуског пролаза, јеменске луке Аден као и прилазе источној обали Африке, Црвеном мору и Суецком каналу.

Након гласања на Ист риверу, Карин Пирс је чланству ГС УН послала и поруку упозорења. „Ово гласање је преседан, који би могао да се тиче свих држава чланица које имају спорове око суверенитета”, истакла је Пирсова. Кога је тачно имала на уму, загонетка је.

У међувремену, Маурицијус је предложио Великој Британији и САД да надаље преговарају о евентуалном даљем коришћењу војних полигона на Дијего Гарсији, али су Лондон и Вашингтон то одбили.

„Дубоко нас вређа ако сматрају да Маурицијус није партнер од поверења, то вређа и Африку”, упозорио је Правинд Џагнот. Уколико Чагос уђе у састав Маурицијуса, а преговори са Лондоном и Вашингтоном изостану, остаје питање: да ли има других, заинтересованих за полигоне на атолима око Дијего Гарсије?

„Велика Британија и САД доживеле су озбиљан политички пораз у УН упркос жестоком лобирању”, процењују посматрачи у УН.

 


Коментари6
c53fa
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Goyas
Ali oni kazu ne?????/
Gane
Pre ce Indijski okean presusiti nego sto ce Mauricijus dobiti ostrva 1000 km od "matice zemlje" pogotovu ako se uzme u obzir da su prvenstveno zainteresovani da izvuku neku paru zbog vojnih baza.
Бранислав Станојловић
Резолуција? Ко их шиша?
Bombasticni naslovi
To je maglo jedino (mirnim putem) sa Hong Kongom i Kinom kad se vjecni princ poklonio i spustio Union Jack. Jedino mozda Mauricijus izvuce neke sice za kiriju.
Felipe
Sada bi u istom stilu u UN trebali nastaviti za Folklandska ostrva. Mada nesto sumnjam da ce se amerikanci odreci baze DG, bar u narednih 50 godina. Tamo je smesteno stratesko nuklearno oruzje usmereno prvenstveno prema Rusiji i Kini.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља