среда, 17.07.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:06

Ако не узму субвенције могу да оду без поздрава

Држава заштићена, јер инвеститор добија новац по фазама како испуњава услове из уговора, а може и да активира и банкарску гаранцију
Аутор: Јована Рабреновићсубота, 25.05.2019. у 18:24
Инвеститори највише траже подстицаје за текстилну индустрију (Фото А. Васиљевић)

Руска фирма за производњу намештаја „Спилит”, која је током викенда, напустила закупљене погоне компаније „Јумко” одневши чак преко ноћи све машине, не мора никоме да полаже рачуне зашто je то урадилa. Држави оличеној у централној власти сигурно не, јер руски инвеститор није дошао у Врање преко Министарства привреде, нити је било када конкурисао за неке субвенције.

Остаје да се види да ли су радницима остали дужни плате, што би значило да за њих нису плаћени порези и доприноси, па по том основу постоји дуг. Код њих је радило између 250 и 300 радника. „Спилит” већ две године плаћа закуп за око 8.000 квадрата у „Јумку”, а до данас нису покренули процес за прекид тог закупа.

У Министарству привреде кажу за „Политику” да је ова компанија пословала искључиво по комерцијалним условима и нема закључен уговор о додели средстава подстицаја са министарством.

У случају ове фирме не може да се каже „узели паре па отишли”, међутим пошто известан број предузећа овде долази због државних подстицаја за запошљавање по раднику намеће се питање колико је држава у случају њиховог одласка заштићена.

У ресорном министарству кажу да јесте, јер инвеститор добија новац по фазама како испуњава услове из уговора. Ако не испуне услове, што значи не запосле предвиђен број радника, држава активира банкарску гаранцију коју су били обавезни да дају.

Процедура за доделу подстицаја је таква да само потписивање уговора не значи да ће одобрена средства аутоматски бити и исплаћена. Уредбом о улагањима дефинисано је да компанија средства повлачи фазно и то тек након што испуни уговором дефинисане услове, који се пре свега односе на висину улагања и број новозапослених радника.

Не постоји начин да уговорна страна оштети буџет тако што ће на несавестан начин искористити подстицаје, јер је сваки динар из буџета, који се исплаћује на име подстицаја, обезбеђен банкарском гаранцијом компаније све док инвеститор не испуни све уговорне обавезе и до окончања фазе мониторинга. У случају да не испуни уговор у целости или део обавеза, инвеститор је дужан да врати износ подстицаја који није оправдао плус износ законске затезне камате.

Износ подстицаја је обезбеђен банкарском гаранцијом која гласи на Министарство привреде, као корисника гаранције, док се законска затезна камата обезбеђује меницама, које инвеститор, уз банкарске гаранције, доставља министарству у почетку реализације пројекта, наводе на наше питање.

Иначе, од 2016. године до сада, планирани износ државне инвестиције у запошљавање је око 813,39 милиона евра, планирано је отварање 35.889 радних места. Одобрени су подстицаји од 229,93 милиона евра.

Иако руски „Спилит” није тражио паре од државе, истини за вољу било је случајева да су они који су паре тражили и с њима држава направила уговор, раднике нису запослили, али зато нису од државе успели да узму паре.

Тако је бугарска текстилна компанија „Калинел” 2017. одустала од најављеног улагања два милиона евра у Босилеграду. Прекинули су производњу, такође однели машине и отпустили 104 радника. Према уговору Бугари су од државе требали да добију 750.000 евра субвенција да отворе 250 радних места.

Кипарски „Замбер” требало је 2010. да добије три милиона евра да у Врању отвори 3.000 радних места. Од тога ништа није било, а држава је наплатила банкарску гаранцију и средства су јој враћена.


Коментари13
02b9d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Miximillian
Znači država se osigurala da ne bude prevarena, ali zato nije ništa preduzela da radnici "Spilit"-a i kupci "Nefe" ne budu prevareni. "Narod slobodno pljačkaj, samo ne diraj državu." Trebalo bi da je interes države da zaštiti imovinu svojih građana, a ne da ih svako pljačka i tako iznosi kapital iz države, jer... kad je narod siromašniji i država će biti siromašnija. Kao da niko ne mari. Niko od zvaničnika se još nije obratio javnosti da kaže šta će država da preduzme da zaštiti svoje građane.
sale majstor
Kako zamisljate da bi takav mehanizam funkcionisao, i da li znate gde u svetu tako nesto postoji? To je cist populizam, ima puno stranih firmi koje dobro rade i postuju i radnike i musterije.
Препоручујем 5
Deki
Svaki biznis je rizik. Ne samo biznis, već i sve drugo u životu. Toliko je mnogo kompanija došlo u Srbiju u zadnjih nekoliko godina i u prosjeku uspiješnih kompanija je mnogo više u odnosu na neuspiješne. Tako da ovaj primjer ruske kompanije je jedan loš primjerak u moru dobrih primjera. A po ovom članku vidimo da je Srbija zaštitila svoje interese u ovakvim transakcijama.
Боро
Браћа?! Овако те може изиграти само неко ко ти је РОД РОЂЕНИ!
Donko
Braca Rusi mogu u Srbiji u svako doba da udju ili izadju bez pozdrava.
Bole
Braca Rusi:)

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља