среда, 26.06.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:42

Гадолинијум – нови џокер у трговинском рату

Кина је највећи произвођач елемената који су кључни за америчку војну индустрију, што би Пекинг могао да искористи у одмеравању снага са Вашингтоном
Аутор: Тања Вујићнедеља, 26.05.2019. у 23:30
Руд­ник рет­ких ме­та­ла у ки­не­ској пр­о­вин­ци­ји Ђанг­си (Фото EPA/ FE­A­TU­REC­HI­NA)

Кина мора да се спреми за тешка времена. Међународна ситуација је све сложенија… Морамо превазићи разне велике ризике и изазове код куће и у свету, морамо почети изнова и правилно се припремити на различите тешке ситуацијe, упозорио је кинески лидер Си Ђинпинг нацију средином прошле седмице, на завршетку тродневне посете јужној провинцији Ђангси. Сијев избор локације за драматичну поруку Кинезима симболичан је у тренуцима ескалације трговинског сукоба са САД.

Си у Ђангсију није прецизирао које домаће и спољне „тешкоће” има на уму. Ипак Сијева одлука да првог дана турнеје по тој провинцији посети фабрику специјалних магнета направљених од елемената из групе 17 ретких земних метала, не престаје да збуњују берзе. Наиме, да ли је Си посетом фабрици „Џej-Ел МАГ рер ерт” у Ђангсију, чије су магнете до овог месеца увозиле и наменске индустрије САД, послао неку поруку спољном свету, то јест највећој економији света? И то, само дан након што је „Гугл” спустио рампу „Хуавеју”?

Наиме, гадолинијум, самаријум, итријум – три елемента из „групе 17” , незаменљиви су у производњи сензора и система за навођење ракета америчких противваздушних система одбране „патриот” .

Немерљиви стратешки значај ових метала за америчку војну индустрију добија додатну димензију ако се има у виду да је њихов кључни произвођач и извозник Кина, земља са којом САД воде трговински рат којем се не назире крај.

Наиме, друга највећа економија света произвела је лане 120.000 тона ових 17 ретких метала (71 одсто укупног глобалног снабдевања) без којих нема израде висококвалитетних хард-дискова, електричних турбина, генератора, трајних магнета, „равних екрана” за различите електронске уређаје, слушалица паметних телефона, специјалног стакла... Истовремено од око 120 милиона тона доказаних глобалних резерви метала из „групе 17”, око 55 милиона лоцирано је у Кини.

Највећи купац кинеске прераде тих ретких метала јесте Америка, која код Азијског тигра прошле године пазарила 59 одсто количине неопходних сировина. Свестан деликатне увезаности са азијским снабдевачима, Вашингтон је усвојио амандман на Национални закон о о одбрани за фискалну 2019. којим се Министарству одбране забрањују набавке појединих специјалних магнета из Кине, Русије, Ирана и Северне Кореје, преноси Ројтерс.

У међувремену, званични Пекинг не изјашњава се о циљу посете Си Ђинпинга провинцији Ђангси.

Приметно је истовремено да је Пекинг од прошлог петка знатно заоштрио тон према Вашингтону.

Дан након сусрета с иранским шефом дипломатије Џавадом Зарифом, кинески министар иностраних послова Ванг Ји поручио је америчком државном секретару Мајку Помпеу у телефонском разговору да САД „не би требало да оду предалеко” у текућем трговинском спору са Пекингом.

Кад је реч о „групи 17”, Вашингтон од лане прети да ће увоз тих особених метала такође подврћи вишим царина, али их за сада изузима са нових тарифних спискова.

„Ретки земни метали су од критичног значаја за америчку индустрију и одбрану. Нема начина да се потребне количине тих елемената у кратком периоду набаве на другом месту. Додатне царине на тај увоз више би штетиле корисницима у Америци него Кини”, оцењује агенција Блумберг.

Да ли је Пекинг спреман да снабдевање Америке „ретким земним металима” промовише у нови преговарачки џокер у трговинским преговорима са САД након Сијеве овонедељне посете провинцији Ђангси, нови је разлог за кошмар на берзама. У узвратној рунди мајског надгорњавања новим царинама са Вашингтоном, Пекинг је подигао царине на увоз ретких земних метала из Америке на 25 одсто.

У међувремену, недоумица око даље трговине „групом 17” међу великима погодује „бочним актерима”.

Наиме, купци 17 ретких метала ових дана увелико разматрају улагања у налазишта празеодијума, неодимијума и њихових хемијских сродника у Калифорнији, Аустралији, Бурундију, Индији, Малезији, Мјанмару, Русији, Тајланду, Вијетнаму…

Седамнаест незаменљивих метала

Еколошки закони који су на Западу заживели седамдесетих година прошлог века, одлука Пекинга да се од тог времена посвети развоју сопствених ресурса и либерализација светске трговине довели су до данашње концентрације производње и прераде „групе 17 елемената” на тлу Кине. Америка је, наиме, до последње четвртине 20. века предњачила у производњи те групе метала која обухвата: церијум (Ce), диспрозијум (Dy), ербијум (Er), европијум(Eu), гадолинијум (Gd), холмијум (Ho), лантанум (La), лутетијум ( Lu), неодимијум (Nd), празеодијум (Pr), прометијум (Pm), самаријум (Sm), скандијум (Sc), тербијум(Tb), тулијум (Tm), итербијум (Yb), итријум (Y). Земљина кора обилује овим металима, прво откривеним у 17. и 18. веку – али је њихова експлоатација изузетно скуп и непопуларан подухват у областима стриктних еколошких стандарда, наводи портал ГИС из Вадуза (Лихтенштајн).


Коментари8
1e5fc
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

vladimir
Америка 90% урана за нуклеарне реакторе за производњу струје увози из Русије и Кине . Па ко може да науди коме више .
nikola andric
Mitologija kradje intelektualne svojine. Patentno pravo stiti vlasnika patenta protiv mogucih zloupotreba zabranom pustanja u prodaju kopiranih proizvoda. Pored toga se ucinioc kaznjava novcanim kaznama. To naravno vazi za proizvode koje Kina izvozi na zapad. U Kini vazi kinesko imovinsko pravo u koje je intelktualna svojina ukljucena. Zbog toga patentno pravo na zapadu ne vazi u Kini.
ZARIJE BULATOVIĆ
pa ni američki patent ne važi nigde u evropi ako se patentira u svakoj pojedinačnoj zemlji
Препоручујем 2
slavko
Pa šta? Amerikanci če kupovati kot ostalih u svetu a Kinezi če izgubiti najbolju mušteriju. Ostalim če cena porasti a Kinezima pasti. A kada cena jednim poraste oni počnu još više da kopaju i traže pa svašta može još da izroni...
nikola andric
Odlican primer u prilog Ricardovoj teoriji medjunarodne razmene odnosno trgovine. Svaka zemlje ce izvoziti robu za koju ima specificne pogodnosti a uvoziti robu za koju druge zemlje imaju specificne pogodnosti. Na taj nacin se ne samo uvecava ''bogatstvo naroda'' nego i uspostavljau bolje odnose izmedju naroda pomocu trgovinskih ugovora. Americka politika diktiranja trgovinskih uslova drugim zemljama je ocevidno u suprotnosti sa Ricardom.
Nikola
Ovako ce se pojaviti neki novi dobrovoljni zagadjivac zivotne sredine, pa ce se problem uvecati. Pored svih kineskih dzokera, bilo bi dobro pomenuti i masovnu otimacinu intelektualne svojine, nelojalnu konkurenciju, poigravanje sa kursom juana, ideju o "totalnom ratu" sa svima i slicne trikove koji krase drzavu koja je potpuno neosnovano uspela da u svetu stvori imidz miroljubivog saveznika koji nikoga ne ugrozava i samo zeli ekonomsku saradnju u obostranom interesu.
Nikola
Na ovo se moze dodati "prijateljsko zaduzivanje" Venecuele po veoma nepovoljnim uslovima, kupovinu Iranske nafte pod sankcijama (po nizoj ceni, uz poskupljenje kineskih proizvoda, jer eto, sankcije), ucenjivacki uvoz gasa iz Turkmenistana (po ceni znatno nizoj od ruskog gasa) jer "ko pravi gasovod, on odredjuje cenu" i tako, sve samo prijateljstvo do prijateljstva. Neutvrdjeni udeo ruskih naftno-gasnih resursa koji su do sada preuzeti od kineskih prijatelja je takodje sjajno prijateljstvo...
Препоручујем 17

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља