четвртак, 20.06.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:13
БАЛКАНСКИ ЕВЕРГРИН

Ивица с десет живота

Тајна политичког преживљавања лидера СПС-а и шефа дипломатије: мачка има девет живота, а Дачић један више
Аутор: Александар Апостоловскинедеља, 26.05.2019. у 21:00

Ако би кобра грицнула Ивицу Дачића, ко би морао у хитну помоћ? Наравно да би шеф црвених посматрао како симпатична змија гмиже и моли да јој се убризга противотров. Лидер СПС-а би отпевао „Угризла си погрешног човека” и помазио змију.

Није се померио из фотеље ни када је у Могадишу, једном од најопаснијих градова на свету, недалеко од председничке палате, експлодирала аутомобил-бомба и убила бившег шефа дипломатије Сомалије и саветника шефа државе, док се тресла резиденција. Председник и домаћини су полегали на земљу, док је Ивица наставио да мирно распреда о феномену повлачења признања Косова. У граду хаоса, одакле су побегле амерички маринци, после заседе у коју су упали 1993. године, што је овековечио славни редитељ Ридли Скот у класику „Пад црног јастреба”, приказујући погибију 18 војника као највећи фијаско америчких снага после рата у Вијетнаму, Ивица је остао и да преноћи. Остали светски званичници, чим падне сутон на чаробне и истовремено, злокобне сомалијске плаже, узлећу млазњацима, не усуђујући се да дочекају могадишке страшне ноћи. Ивица је, основано се претпоставља, спавао као беба.

Десетак часова после експлозије, опет се приближио Свевишњем. Уклети државни „фалкон” опет се покварио у ваздуху, па је принудно слетео у Атину, где су спремно чекале специјалне екипе за интервенције. Дачић није тражио други авион, већ је чекао да се поправи квар. Шта је знао, што одређује његов карактер? Да би, у случају поновног квара, он преузео команде и млатарао рукама. Аутоматски пилот би га препознао и намигнуо би му, знајући да је међу путницима човек који се одупире свакој врсти гравитације. Како Земљиној, тако и политичкој. Наиме, као најчуднији Србин, кад год се учини да ће треснути у земљу и разбити се, он се попне степеник више. Обично у велики мрачни кабинет са џиновским конференцијским столом и виски баром.

(Д. Стојановић)

Ако мачка има девет живота, Ивица има један више. Није се служио песничким метафорама када је то рекао, већ је сумирао и истовремено предвидео све ситуације у којима се налазио и које ће га тек чекати. Зато и пророчице беже од њега, јер виде исто што и он сам, па лелечу из два разлога: он ће бити у свакој влади, а оне неће добити бакшиш! Аустријском канцелару Себастијану Курцу причинило се да Ивица влада читавих 30 година, дакле, када је Себастијан имао две године и био исувише мали да се спушта низ тобоган.

Преживевши 5. октобар, потом Слобу и Миру који су га оптужили да је побегао од куће, некадашњи портпарол социјалиста због тога упорно избегава да се појави испод липе у Пожаревцу, где шаље свог друга Милутина Мркоњића, као преводиоца с онога света. Пре тога, морао је да учини можда и најкрупнију ствар. Победом над Милорадом Вучелићем на унутарпартијским изборима, послао је поруку да је постао део дубоке државе, али српске, па је, променивши агрегатно стање од нежељеног детета срушеног Слобиног царства, постао газда нове, социјалистичке бараке. Није му требало дуго да је претвори у дворац. Подршком мањинској Коштуничиној влади, постаје Војин Гарфилд. Наизглед лењ, без икаквог поштовања према газдама, а увек несташан, чак је завирио и у кофер, али, док су остали другари заглавили робију, Ивица је наставио да спокојно једе лазање.

Као што је сачувао душевни мир у Могадишу, личио је на Харе Кришну и када је, уместо већ виђене десничарске и изолационистичке владе која је најављивана, као савез ДСС-а, радикала и социјалиста, волшебно пожутео. Постаје кључни елемент прозападног кабинета који предводе демократе, као министар полиције, али веровати у Ивичину доследност једнако је веровању просечном продавцу половних аутомобила из Лознице или Шапца да није враћао километражу. Остаће зато дилема ко га је снимао, док равнодушно пуши томпус, разговарајући с Которанином Мишом Радуловићем, званим Банана, осумњиченим да је шеф мистериозне нарко-

-хоботнице. Да ли је режисер био главни Тадићев оперативац за тајне задатке Мики Ракић, који је, гле случаја, из истог села у које се, као дете, из Призрена доселио мали Ивица?

Ко год је био то био, Дачић није завршио у блендеру, већ је наставио да лети кроз српску политику као владин „фалкон”. Сви очекују да се сруши, а он облеће свет. Али до те позиције морао је да савлада следећу олују. Александар Вучић му никада није заборавио како га је изиграо, иако је дао реч, да ће га подржати за градоначелника Београда, али му је Ивица вратио услугу, поставши опет кључни део формирања напредњачке владе 2012. године. Тада је урадио Тадићу исто што и Коштуници. Окренувши им леђа, наставио је да се пење узбрдо. Али не као Сизиф који се мучи с каменом, већ као камен који гурају сви остали. Постаје премијер и потписује Бриселски споразум, што је мотивисало Амфилохија да му одржи опело и прокуне га. Ако се Вучић изнервирао што му је Амфилохије резервисао место у котлу, Ивица се осећао као да га митрополит шаље у ђакузи. Шта је знао Ивица? Да, иако је црвен, има живота и после живота.

Поново је васкрсао, иако је заменио место с Вучићем, поставши први потпредседник Владе и шеф дипломатије. Тако је и стигао до Могадиша. Иако га сматрају за руског човека, приман је и у ЦИА и у ДЕА. Као званичник, наравно. Зато је немогуће одредити му политички рок трајања. Више пута отписан, враћао се као лисица која се клања пред кокошкама, уместо да их поједе. Када то учини, обавезно им нешто отпева.


Коментари12
4e322
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

MiranIQ
Sjajno! :)
Raca Milosavljevic
....verovatno cemo brzo doznati u cemu je tajna svih deset zivota ... ima nekoliko bas kriticnih detalja-momenata u svojoj biografiji a neko ga drzi tu gde je ...
zoran
Pa zna se ko je ,,koferce''.Specijalna sorta molim Vas samo da se zna!
kole
Meni se njegov rad dopada na mestu ministra inostranih poslova... Uvek ima slikovita, lako razumljiva saopštenja; svaka čast i za povlačenja kosovskih priznanja... A i za duh, i pevanje delegacijama, šta fali, neka...
вокс попули
Јунак нашег доба

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /
Колумна недеље
Колумна недеље
Колумна недеље
Колумна недеље

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља