петак, 13.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:20
РАЗГОВОР НЕДЕЉЕ: ЗОРАНА МИХАЈЛОВИЋ, министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре

Замерали су ми што носим розе шлем

Аутор: Маријана Авакумовићнедеља, 26.05.2019. у 23:30
(Фото МГСИ)

Многи су страховали да се не обруши косина у Грделичкој клисури, али мало ко је помислио да ће овај ауто-пут постати атракција и да ће безбедност путника бити угрожена управо због селфија које возачи праве у тунелима, желећи да овековече тај моменат на тек отвореном јужном краку Коридора 10.

„Људи знају и за Грделичку клисуру и за косину 2, колико мостова и километара има. Али немају представу колико је тешко било све то изградити и ускладити”, каже у разговору за „Политику” Зорана Михајловић, потпредседница Владе и министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре.

Многи министри и државници су у претходне три деценије отварали градилишта на Коридору 10. Да ли сте поносни на то што сте завршили оно што су они започели?

Наравно да сам поносна. Нама је припала част да отворимо ауто-пут, иза чега стоји много рада овог министарства и мене лично.

Када сам почела да водим овај ресор, инфраструктура је често била тема вицева и готово спрдње. Причало се да ли је нешто пре рока или после рока. И то је резултат рада мојих претходника. Највише што сам могла, трудила сам се да променим ту слику.

Желела сам да људи схвате да је инфраструктура важна као полиција, војска и као било који други ресурс, да је можда и најважнија зато што покреће привреду, повезује нас унутар земље и са светом и омогућава нашим компанијама да ту раде.

Критиковали су ме што сам одлазила на градилиште, што сам спавала у Грделици, што сам указивала на пропусте. Коментарисали су да ли носим бели или розе шлем, да ли се он слаже с гардеробом или не. Али да све то нисам тако радила, сигурна сам, ауто-пут кроз Грделичку клисуру не бисмо завршили онако како смо планирали, да пре туристичке сезоне буде пуштен у саобраћај.

Изградњу су пратили бројни проблеми, од урушавања потпорног зида до прекорачења рокова. Шта је по вама био највећи проблем?

Министарство је притискало извођаче да раде свој посао. Имали смо јутарње и вечерње састанке. Било је ту свађа, бацања папира, јурњаве с власницима компанија које ништа нису урадиле. Ја знам сваки корак који је урађен у Грделичкој клисури, знам где је први метар асфалта стављен, знам сваки метар тунела... Представници министарства су сваки други дан били на градилишту, они су буквално живели у Грделичкој клисури, јер је то био једини начин да на прави начин будемо информисани и да истински знамо шта се дешава како бисмо могли истог тренутка да реагујемо.

Лепо је да сада дођемо у Грделичку клисуру и да је отворимо. Шалила сам се и рекла ево могу и у лакованим ципелама да је отворим. Али смо ми много пари ципела потрошили да би то било тако.

Зар не би требало да инвеститор и надзорни орган контролишу радове, а министарство да доноси стратешке одлуке?

Све сте у праву. Инвеститор су „Kоридори Србије”, надзорни органи су различити, зависно од деонице. Било је пуно извођача и подизвођача. Неколико хиљада радника је било запослено на Коридору 10. Тамо где су постојале дилеме ускакали смо као министарство и доносили одређене одлуке да би се ствари завршавале. Ту је било јавашлука.

На кога конкретно мислите?

Не желим да именујем тачно, али је било ситуација где су се људи измицали и нису желели да доносе одређене одлуке. Није им било пријатно и нису били претерано срећни што смо присутни и у Грделичкој клисури и што их контролишемо. Али сада сам сигурна да је то био једини пут да се неке ствари заврше.

Колико је коштао ауто-пут кроз Грделичку клисуру?

Још немамо крајњу рачуницу. Пројектовани износ је је био близу 240 милиона евра, вероватно ће крајњи износ бити већи од 350 милиона евра. Урадићемо финансијску и техничку анализу јужног крака Коридора 10 да бисмо утврдили какви су били пројекти и како се градило. Коридор 10 треба да буде школа. Посебно овај јужни крак, да се види како неки пројекти измакну када се тако дуго раде и да неке ствари више не понављамо.

Какве сте поуке извукли?

Нема почетка градње док се не припреми комплетна документација и не заврши експропријација.

Какав је епилог пријава које сте поднели против пројектанта и извођача радова због обрушавања зида у Грделици и уградње лошег материјал на Коридору 11?

Урадили смо све што је од нас тражила Инжењерска комора и њен суд части. Писали смо и Међународној инжењерској комори због страних пројектаната. Очекивали смо да ће то ићи брже. Када се на једној малој деоници нешто препројектује десет или петнаест пута то је одмах знак да нешто није у реду. Свако од нас мора да сноси одговорност за оно што је његов део посла. Јужни крак биће наук за нас и за све који долазе иза нас.

Шта је проблем на источном краку? Опет се одлаже његов завршетак, најпре смо чули да ће бити завршен почетком лета, потом крајем лета?

Када бисмо данас одлучили могли бисмо да пустимо цео источни крак Коридора 10. На две тачке, од 500 и 800 метара, могла би да се користи по једна трака. Реч је о два клизишта. За једно кажу да је друго клизиште по величини у Србији, после Умке и друго такође тешко клизиште, на којем се ради. „Коридори Србије” чак размишљају да пустимо такав ауто-пут с те две траке, али ја сам против тога. Сматрам да када нешто завршимо то треба да буде завршено како треба и да не буде имамо, две траке, па мало једну траку...

Када ће бити завршен ауто-пут Обреновац–Уб на Коридору 11?

Комплетно је завршен, чак је постављена и сигнализација у тунелима. Ту деоницу смо могли да пустимо 1. марта. Једино што чекамо јесте завршетак 2,4 километра на „Мркоњићевој” деоници од Уба до Лајковца. У последњих 20 дана их киша омета. План је да за Видован пустимо 105 километара пута Обреновац–Прељина у комаду, док се део Сурчин–Обреновац завршава до краја године.

Где ће се у Београду укључивати на тај ауто-пут?

Преговарамо да се из Војвођанске улице укључује на ауто-пут. Уговор за део Нови Београд – Сурчин потписујемо следеће недеље с кинеском компанијом ЦРБЦ. Процењена вредност је око 70 милиона евра. То је новац из постојећег кредита којим радимо Сурчин–Обреновац. Радови могу да почну у марту следеће године и да за годину дана буду завршени.

Да ли сте уговорили финансирање Моравског коридора, који је заправо највећи пројекат у новом инвестиционом циклусу?

Министарство финансија преговара о финансирању с америчком Ексим банком и британским банкама.

Какви су услови америчких кредитора у односу на кинеске?

Нема ту много великих разлика због грејс периода и дугих периода отплата. Министарство финансија одговара за финансијске услове тих кредита. Ми радимо на комерцијалном уговору с америчком компанијом „Бехтел”. Овај пројекат је вредан око 800 милиона евра и, осим изградње ауто-пута, подразумева и регулацију реке Мораве и телекомуникације. Припремили смо техничку документацију и градњу тих 110 км почињемо код Крушевца током лета.

Због чега је цена увећана с првобитних 500 милиона евра?

Та цена никада није била суштински процењена на 500 милиона евра. Било је министара што су излазили и причали све и свашта. Један бивши министар је имао обичај да каже ми ћемо то да завршимо за годину и коштаће 500, 600, 700 милиона, видећемо колико.

Министарка Верица Калановић је с Кинезима разговарала и излазила с проценом од 450 милиона евра?

Ми смо разговарали са свима. Нико није потврдио те цене, ни Кинези ни Американци. У то време они су причали само о ауто-путу. Ми смо после онога што смо преживели 2014. због поплава изменили законе и морамо да урадимо и заштиту од поплава. Али ту увек иде и она политичка прича, дајемо Американцима да граде, а они су нас бомбардовали. На територији Србије граде Руси, Азербејџанци, Кинези. Ту су ЕИБ, ЕБРД, Светска банка. Инфраструктура није само инфраструктура, она јесте и политика. „Бехтел” је једна од најбољих светских компанија. Они имају другачији начин рада и добро је да то постоји и добро је да људи овде уче.

За „Бехтел” се обично каже да долази као претходница америчке владе и да служи за трговину политичким утицајем?

Све су компаније испред својих влада. Кинеска Ексим банка је државна банка. „Руске железнице” су државна компанија, „Пауер Чајна” и ЦРБЦ су такође кинеске државне компаније. Интерес Србије је да буде испреплетена путевима и да буде повезана. Што више градимо овде таквих међународних коридора с највећим светским компанијама, ми смо политички стабилнији и у било ком неком будућем политичком проблему другачије се гледа на нас.

Зашто сте недавно критиковали Београд због издавања грађевинских дозвола?

Сви инвеститори који овде долазе само имају два питања: колико брзо добијају дозволе и каква је инфраструктура. Србија је много урадила на тему Дуинг бизнис листе и то што у првом кварталу 2019. имамо милијарду евра страних директних инвестиција је озбиљно добар резултат. Потпредседник Светске банке недавно нам је рекао да људи по свету причају како је Србија брзо дошла са 90. места на 43. место и брзо напредовала у погледу грађевинских дозвола на Дуинг бизнис листи. Само желимо да се то одржи и град Београд мора бити ефикаснији.

Како ће на рангирање да се одрази вишемесечни штрајк у катастру?

Министар Зоран Ђорђевић нас је информисао да је све решено. Нама је катастар важан. Он је по снази и значају једнак као БИА. Због штрајка катастра пао је број издатих грађевинских дозвола. Када смо уводили електронску грађевинску дозволу имали смо страховите отпоре, а сада се слично дешава у катастру. Јер нови систем искључује корупцију.

Да ли је авион Владе Србије купљен или добијен од бразилске компаније ЕМС, новог власника „Галенике”?

Видела сам изјаву председнице Владе да је то под ознаком поверљиво. Генерални секретаријат владе можда има више информација, али суштински ми бисмо морали да имамо авион и то нама заиста треба, мислим на Владу Србије и председницу Владе.

Зашто је проблем то рећи?

Заиста не знам. Министарство саобраћаја није учествовало ни у једној тачки тога. 


Коментари24
6bb25
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Karry
Да ли је ово преузето са Њуз нета?
Sonja
Boja šlema nije bitna, bitno je koliko para otimaš od ovog jadnog naroda. Znam da psovke neće biti objavljene, al svašta bih joj napisala, i ne, ne odnosi se na boju šlema!
Јова
Нико не замера теби због шешира већ због лоше организације у изградњи путева и прекорачењу рокова и тршкова. Зато ти се замера
Inženjer građevine
Dokle ćemo da se vadimo na klizišta? Radio sam na pruzi Brograd-Bar, da li gospođa ministarka može uopšte da zamisli koliko i kakvih klizišta je bilo tamo. Na jednom mestu se pruga penje na više od 1000m nadmorske visine, jedna je od najviših na svetu i veći deo pruge je NA OBJEKTIMA nego na zemlji. Ali neznanje i pohlepa prikazani na izgradnji koridora su zapanjujući.
Gradjevinski inspektor za bezbednost i visoku gradnju
Vise od 40 godina radim na gradilistina u NYC USA i sto se tice boje slemova bele slemove imaju savezni i gradski inspektori.Svi ostali imaju nijanse sivih a roze jedino cirkuzanti u cirkuzu. Takodje doticna bi morala uvek ali uvek da nosi zastitmi prsluk i obucu, potrebne su i zastitne naocare ili zastitnik sa slemom i rukavice, bez tasne. Time se postuju osnove saztite na radu koje u Srbiji ne postoje. Radio sam kao predavac i direktor unijskih radnika od 1.7m jakih i ponosan sam na to.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља