петак, 22.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:32
ПРЕЛОМНИ ИЗБОРИ ЗА ЕВРОПСКУ УНИЈУ

Кандидати за председника Европске комисије

Аутор: Биљана Митриновићнедеља, 26.05.2019. у 18:33
(Фото EPA/Armando Babani)

На европским изборима гласа се и за шест кандидата за председника Европске комисије, мада не значи да ће победник заиста то и бити. Према правилима уведеним на претходним европским изборима 2014, водеће европске политичке групе номинују своје кандидате за место председника Европске комисије. По правилу, то место би требало да припадне кандидату чија странка освоји највећи број места у Европском парламенту, пошто га подржи Европски савет и изгласа већина посланика Европског парламента.

Међутим, ове године су лидери ЕУ рекли да им европски споразуми дају ауторитет да номинују неког другог за ову позицију, тако да ће избор највероватније бити последица преговора између националних лидера, а резултат ће бити у складу с односом снага, родним и географским балансом и постављењима на друге функције, попут директора Централне европске банке, председника Европског савета и високог представника за спољну политику.

Тако да се тренутно већа пажња обраћа на гласине да се немачкој канцеларки Ангели Меркел нуди место председника Европског савета, а да велике шансе за место председника Европске комисије има и главни преговарач ЕУ за брегзит Мишел Барније, који је импресионирао многе владе својом способношћу да држи 27 земаља на истој страни током преговора с Великом Британијом.

МАНФРЕД ВЕБЕР

Кандидат Ангеле Меркел

Политичар баварске Хришћанско-социјалне уније (ЦСУ) кандидат је и лидер највеће посланичке групе у Европском парламенту Европске народне партије (ЕПП). Од 2014. Вебер (46) је, од када води ЕПП у Европском парламенту, направио успешну каријеру, али му се као мана узима што је готово непознат европским грађанима и што је једина водећа позиција била вођење народних партија.

Вебер се представља као конзервативац, хришћански оријентисан, наглашено умерен и конкретан. Његова визија као првог човека Комисије састоји се у интеграцији ЕУ. Вебер се залаже за снажну и демократску Европу и за ЕК, која ће бити „ближе грађанима”. У мигрантској политици је најавио именовање комесара који би надгледао односе с Африком како би се контролисале миграције. Залаже се за чување спољних граница ЕУ као основ разумне политике према мигрантима. Уколико он дође на челну функцију, то ће бити први пут у више од 50 година да један Немац преузме водеће место у Европској комисији.

ФРАНС ТИМЕРМАНС

Социјална правда за све

Кандидат посланичке групе социјалдемократа и социјалиста, друге по снази у досадашњем Европском парламенту, јесте Франс Тимерманс (58), Холанђанин који је био посланик и раније министар спољних послова у националном парламенту, а кандидује се с места првог потпредседника Европске комисије. На тој дужности је договорио европске законе о забрани пластичних сламки и договор с Турском о задржавању миграната.

Овај полиглота залаже се за већу једнакост, владавину права, борбу против климатских промена и насиља над женама. У мигрантској политици Тимерманс је за јаче контроле, али је 2015. наглашено хвалио хуманост политике Ангеле Меркел, за коју је рекао да је „спасла Европу”. Тимерманс се бори за социјалну ЕУ, сматра да је неопходно увести минималну загарантовану сатницу рада у целој ЕУ и да Унија треба да има једногласан и јак став у свету. Он сматра да би десничари и евроскептици могли да униште Европу.

Изборна листа у Бриселу (Фото EPA/Olivier Hoslet)

МАРГРЕТ ВЕСТАГЕР

Бриселски ловац на утају пореза

Данкиња из Алијансе либерала и демократа за Европу (АЛДЕ) досадашња је комесарка за конкуренцију, а у својој држави је била министарка привреде и министарка унутрашњих послова. Постала је нашироко позната када је присилила „Епл” да у Ирској накнадно плати 13 милијарди евра пореза, а „Гугл” је због злоупотребе положаја на тржишту морао да плати казну више од осам милијарди евра.

Приоритети њене политике су равноправност жена у ЕУ (сматра да је крајње време да и на чело Европске комисије дође жена), борба против климатских промена, залаже се за развој нових технологија и поштовање владавине права у свакодневном животу грађана ЕУ. Вестагерова (51) важи за компромисну кандидаткињу, јер су либерали, иако тек четврта група по снази у европском парламенту, програмски отворени и лево и десно и могли би да буду „језичак на ваги”.

СКА КЕЛЕР

Други пут у трци за председника

Кандидаткиња Европске партије Зелених, немачка посланица у ЕП Ска Келер, која је и 2014. године била кандидат за позицију председника Европске комисије, залаже се за ЕУ која штити заједничку планету, за социјалну Европу, поштовање равноправности жена, мањина и заштиту људских права. Келерова (37) активни је борац за права миграната и залаже се за либералну политику према избеглицама. Почетком године је била на једном броду немачког удружења које је на Средоземном мору спасавало мигранте.

ЈАН ЗАХРАДИЛ

Баланс између европског и националног

Чешки посланик Јан Захрадил (56), представник Европских конзервативаца и реформиста (ЕКР), најавио је да ће, ако буде изабран за председника Европске комисије, радити на стварању „флексибилне и децентрализоване” Европе и да ће се залагати за Комисију, која „једнако поштује све земље чланице, ради с њима, а не држи им лекције”. „Потребна нам је ЕУ која ради мање, али боље и потребан нам је баланс између европског и националног нивоа”, сматра Захрадил, наглашавајући да је за укидање неких до сада постигнутих интеграционих правила. Он није само конзервативан него и евроскептичан, тако да понегде кажу да нагиње „десном популизму”.

НИКО КУЕ

Синдикалац у Бриселу

Кандидат Европске левице је представник синдиката, металац из Шпаније, који сматра да се јединство ЕУ доводи у питање због излагања нечувеним притисцима у примени мера штедње у јужној Европи. Куе се залаже за солидарност и промену „правца Европе”. „Европски лидери много причају, али се не баве суштином проблема. Треба нам Европа која ће се ухватити у коштац с проблемима”, каже Куе. На врху његове листе приоритета су прерасподела богатства, национализација и заштита европске привреде од ваневропске конкуренције.

Десничаре који су експанзији види као „фашистичку претњу” којој се треба супротставити. Негативне реакције изазвало је његово прошлогодишње залагање да валонски произвођачи оружја наставе да испоручују оружје Саудијској Арабији све док се о томе не постигне заједнички став у Европској унији.


Коментари1
599a7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ivana Markovic
Autor teksta je napisala da valonski proizvodjaci oruzja trguju sa Saudijskom Arabijom ali bi bilo preciznije da je napisano da se ovom trgovinom bavi Belgija koa drzava.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља