недеља, 18.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:30

Сећање на бригадира Мишу Јанкетића

Иако није „пуцао” од физичке снаге, био је добар на лопати и колицима на радној акцији у Словенији, трудио се и више него што је могао
Аутор: Чедо Недељковићпонедељак, 27.05.2019. у 22:55
Ми­ша Јан­ке­тић (дру­ги зде­сна у гор­њем ре­ду) на рад­ној ак­ци­ји при­ли­ком из­град­ње ауто-пу­та За­греб–Љу­бља­на (Фо­то из ар­хи­ве Ч. Не­дељ­ко­ви­ћа)

Мишу Јанкетића упознали смо на Филозофском факултету, кад се он уписао на студије књижевности 1957. године. Наредног лета, у јулу, био је са нама (а ту мислим још на моје другове Миленка Добричића и Предрага Елчића) на радној акцији у Словенији, на изградњи ауто-пута Загреб–Љубљана. Нашу бригаду „Јован Поповић” чинили су студенти филозофског факултета из Београда из група за југословенску књижевност, светску књижевност, историју и стране језике. Омладинско насеље било је у Кронову код Новог места, у једном разређеном и хладовитом шумарку. Одатле смо сваког јутра одлазили на посао у један усек на нивелацију терена.

Уз Наду Будисављевић, сестру Јованке Броз, скромну и непосредну девојку, и једног Швеђанина, Миша Јанкетић, иако један од најмлађих, био је међу запаженима. Иако није „пуцао” од физичке снаге, био је добар на лопати и колицима, трудио се и више него што је могао.

У слободно време, у хладовини, у живахној групици, имао је обичај да рецитује Дучића, у оно време идеолошки непожељног песника. Стихове, нарочито „Јабланове”, казивао је врло проживљено. На наше похвале одговарао је да воли књижевност, али да је глума његова највећа љубав. Кад је, за акцијаше, у Новом месту, била премијера филма „Кал” и после ње разговор са Стевом Жигоном (играо филозофа), Миша се посебно интересовао за улогу дечака са псом, а нама је касније причао да би и он могао добро да је одигра.

Бригада је била узорна и веома марљива, пребацивала је норму и више од 50 одсто, а нарочито се истицала четврта чета у којој је био и Миша. Било је много одличних бригадиста, а мало ударничких значки. Остао је Миша без ударничке значке и са тугом у срцу. А заслужио ју је.

Кад смо се у јесен поново окупили у Београду, углавном смо базали Кнез Михаиловом улицом – у то време то је била главна забава за сиромашне студенте. У једном тренутку Миша заустави нашу групу насред Кнез Михаилове и свечано изјави: – Другови, ја хоћу да будем глумац! Ми се на то насмејасмо, а најоштрији је био Добричић: – Бре, Микаило (Добричић га је тако крстио на свом шумадијском дијалекту), немој да умишљаш којешта, него спремај старословенски! Наиме, старословенски језик је био најтежи испит на првој години, а Миша га није положио у јуну.

Међутим, Миша се изгуби. Није прошло много, ево њега опет у Кнез Михаиловој. Шепури се као паун и свима нам потура под нос индекс академије: – Погледајте, примљен сам. Их, како сам рецитовао. Е, овога пута нисмо приговарали, јер смо знали колико је тешко ући у академију, а Миша је то урадио очас посла.

Наравно, разишли смо се свако на своју страну. Недуго након дипломирања, у Југословенском драмском позоришту, гледали смо Сартрове „Прљаве руке”. Кад тамо, Миша Јанкетић у главној улози са Љубом Тадићем. Од тада, кад год би сретао некога од нас, потурио би му руку под нос и издекламовао: – Јесам ли ти рекао?!

Миша Јанкетић се и у старости радо сећао акцијашких дана, па је тако на промоцији књиге Слободана Ристановића „То су наших руку дела”, 2. априла 2014, понесено одрецитовао акцијашку песму Бранимира Живојиновића „Растанак”.


Коментари4
fe304
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Stidim se današnjih omladinaca
Danas neće ni u Vojsku, a tek na radnu akciju . . .
Dušica
Divan tekst!
vitez
Blago onom ko dovijek živi.
Sinisa Stojcic
U knjizi Blistavo i strasno Bekim ga pominje na toj radnoj akciji, kao i da su radili zajedno na Misinoj prpremi za Akademiju. Bekim je bio jedan od najboljih, kasnije su bili kolege u tadasnjem JDP-u i glumci gromade. Laka im zemlja, i hvala im za sve

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља