уторак, 18.02.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:45

Кратке студије – пут до знања и посла

Програми који ће на факултетима трајати од три до 18 месеци, уколико за њих буде заинтересованих предузетника и полазника, неће давати посебно звање јер представљају прилику за дошколовање и образовање за тражено занимање
Аутор: Драгана Јокић-Стаменковићуторак, 28.05.2019. у 20:30
(Фото А. Васиљевић)

Циљано школовање заинтересованих полазника за недостајућа радна места у привреди почеће да се спроводи од јесени кроз кратке студијске програме, који ће бити организовани на високим школама и факултетима, најавио је за „Политику” Бојан Тубић, помоћник министра просвете за високо образовање. Он појашњава да је ово омогућено Правилником о организацији, спровођењу, издавању сертификата и поступку вођења евиденције за кратке програме студија, који је усвојен почетком маја.

Програме, који ће трајати од три до 18 месеци, могу да упишу сви који имају средњу, вишу и високу стручну спрему и у том периоду имаће од 300 до 600 часова активне наставе. Такође ни године полазника нису препрека а после завршене наставе они добијају сертификат са описом посла за који су оспособљени, а који је регистрован на националном нивоу.

Тубић наглашава да ови програми нису замена за факултетске и дипломе високих школа, већ само представљају дошколовавање за тражена занимања. Све високошколске установе могу да организују ове програме, али постоји један предуслов – плаћене трошкове похађања наставе.

– To је да морају имати потврду послодавца да је заинтересован за такав програм студија и да ће на њега да упути некога од својих радника, или ће да радно ангажује некога ко је завршио кратки програм студија. Циљ је да се повежу послодавци којима недостају радници на одређеним позицијама и високошколске установе, а грађанима је омогућено да своје образовање усмере у неком другом правцу, уколико желе. И то могу понављати после годину, две, прилагођавајући се захтевима тржишта – објашњава Тубић и додаје да је таква пракса одавно успостављена у европским образовним системима.

У зависности од врсте програма студент може да прикупи од 30 до 60 ЕСПБ бодова. Постоје три начина на које ће их стицати – кроз рад у настави, испуњавање предиспитних обавеза, као што су колоквијуми, на пример, као и полагањем испита.

– Неће бити буџетских места, јер полазници, или послодавци плаћају школарину. Тај сертификат не носи степен образовања, односно полазнику не доноси звање, већ само знање и потврду о стеченим вештинама. То је нека врста доквалификације, или преквалификације и не постоји горња граница у годинама за особе које желе да упишу поменуте програме. Студенти могу да их похађају и упоредо са основним студијама које завршавају на некој другој високошколској установи – објашњава Тубић.

Уколико неко после средње школе заврши прво неки од кратких програма, а онда пожели да студира, мораће редовно да упише прву годину основних студија. Добра ствар је што онда може да пише молбу високошколској установи која може на сродном факултету да му призна предмете, или делове предмета које је полагао у оквиру кратког програма студија.

Колико ће кратких студијских програма бити понуђено остало је да се види од октобра. До тада ће високе школе и факултети своје предлоге програма предочити Националном савету за високо образовање који има завршну реч и даје дозволе за њихово спровођење.


Коментари4
b3497
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Mrgec
Kratke studije - nesiguran put do posla a siguran način za degradaciju onih koji su stvarno studirali 4-5 godina. S druge strane, baš bi mi fino leglo da za 6 meseci postanem inženjer brodogradnje pa ću na godišnjem odmoru , za 3 nedelje da završim i IT kurs pa da napravim operativni sistem za Huavej. Posle možda budem i doktor...
Muradin Rebronja
Предузетништво се може учити и научити само од предузетника, никако од професора који држе бескорисна предавања. Почиње се од приручника, из којих се може научити 10 процената. 20 процената онога што чују (што сте им објаснили). 30 процената онога што виде како се ради (демонстрација). 50 процената оног што прочитају, чују и виде како се ради. 70 процената онога што прочитају, чују, виде како се ради и успеју да објасне неком другом. 100 процената онога што прочитају, чују, виде како се ради, успеју да објасне некоме другом и ураде сами. То су онда мајстори свог посла и такви требају свакој привреди, зар не? Вала, за угоститељство сам сигуран, а другима како им драго.
Posmatrac
To onda nisu studije- vec neki ubrzani kurs, zanat... sto samo moze biti osvedoceno nekim uverenjem, ali ne i diplomom. Ne devalvirajmo visoko obrazovanje!
Pera P.
Dobra vecina onih koji danas zavrsavaju visoke skole nisu osposobljeni ni za najprostije poslove potrebne privredi. Zato nam je takva i privreda. Zavrsice oni i ove kurseve, kupice diplome i rezultat ce biti isti. Daleko je ovo od resenja koje se trazi. Treba prave skole da nam budu kakve treba a doskolovavanja su se radila u fabrikama saglasno potrebama (postojala je interna kvalifikacija). Iskusan radnik obucava pripravnika. Profesor na fakultetu ne moze da nauci nekoga nesto sto ni on sam nezna i nema iskustvo. Na kraju, necemo priznati da ideja nije bila dovoljno razradjena. Zalice se ovaj sa kursom jer je platio a gazda ga otpustio jer ne radi ono sto njemu treba. Zalice se privrednici jer ne postoji potreban kadar. Ruke trljaju samo oni koji organizuju doskolovavanje a nisu odradili ni skolovanje kako treba a za to ih svi placamo. A postavlja se i pitanje zasto da neko ide na fax da bi se kasnije diskolovavao. Zakljucak, veliki broj onih sa sertifikatima koji nikome ne trebaju.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља