Цена хлеба у Србији, последњих неколико месеци, порасла је од 10 до 20 одсто. Бела векна, која је у Србији и даље најтраженија, углавном је скупља за неколико динара.

Највеће изненађење за потрошаче су такозване специјалне врсте хлебова направљене од мешавине различитог брашна. Иако се углавном продају у паковању од 300 до 500 грама, када се прерачуна по килограму, цена овог хлеба појединих произвођача (од 350 до 500 динара) достиже цену свињског меса.

Шта је довело до овакве неуобичајене појаве на домаћем тржишту?

– Узрок поскупљења основне врсте хлеба од белог брашна, такозваног „сава”, може бити актуелна цена пшенице. У јулу прошле године била је 17,5 динара по килограму а сада је и то већ дуго 23 динара. Такође и понуда пшенице је мала а квалитет проблематичан – каже за „Политику” Здравко Шајатовић, председник „Житоуније” и додаје да је нормално да се таква ситуација на тржишту житарица одражава и на цену брашна која је (у последњих десетак месеци) повећана око 30 одсто, за брашно „Тип-500”. Објашњава да брашно прати цену пшенице али да оно има релативно мали удео, свега трећину у цени хлеба.

– То би значило да је прихватљиво да векна поскупи пет до шест одсто. Код специјалних врста хлебова постоји суверенитет потрошача. Имамо оне који могу или не могу да плате хлеб направљен од мешавине брашна, продужене свежине и уз то исечен, спакован у целофан. Свакако монопол у овом сектору не постоји јер имамо око 3.000 пекара па ће тржиште регулисати цену – истиче наш саговорник и наглашава да не верује да је произвођачка цена векне већа од 30 динара, код већине произвођача, што значи да би преостало могла да буде трговинска маржа.

Подсећамо, прве назнаке о поскупљењу хлеба кренуле су у фебруару ове године када је држава, после девет година, укинула Уредбу о такозваном социјалном хлебу. Малопродајна цена белог хлеба све то време била је ограничена на 46 динара што је довело до стагнације цена. Због велике конкуренције многе пекаре у Србији продавале су векну и знатно јефтиније од тога, што је угрожавало целокупан сектор. Трговинске марже су, такође, уредбом биле прописане на 8,2 одсто (за бели хлеб) али ни ова граница више није на снази. Са трговинским системима углавном раде веће индустрије хлеба, које махом производе специјалне врсте хлебова. Да ли укидање ове уредбе и раст маржи може бити узрок поскупљења ових производа?

Зоран Пралица, из Уније пекара, сматра да укидање уредбе нема никакве везе са ценом специјалних врста хлебова јер је она и раније била слободна. Како објашњава, у међувремену је уведен правилник по коме за те врсте векни не могу да се користе смеше које у основи највећим делом имају пшенично брашно.

– То брашно, које сада треба да буде доминантно, попут ражи, хељде, спелте, јечма… јесте скупље. И сам процес производње је скупљи а дошло је и до раста цена других инпута попут енергената – објашњава могуће разлоге поскупљења Зоран Пралица из Уније пекара. На питање да ли је било раста трговачких маржи он каже да у већим индустријама најчешће нерадо говоре о овој теми јер је сматрају пословном тајном.

– Оно што могу да кажем јесте да су превисоке трговинске марже биле главни повод када смо 2009. године иницирали увођење уредбе о хлебу. Тада је произвођач зарађивао динар до два по векни а трговци од 14 до 17 динара. Да би цена хлеба била нижа тада смо морали да спутамо трговце – каже Пралица.