уторак, 12.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:55

Правда као на клацкалици

Од 293 предмета у којима се одлучивало у такозваном трећем степену, пресуда је преиначена 43 пута и окривљени су, после осуде, ослобођени кривице
Аутор: Мирослава Дерикоњићсреда, 29.05.2019. у 21:00
Синиша Важић (Фото Ј. Миловановић)

После две и по деценије суђења Драган Супуровић, оптужен да је 22. септембра 1994. године у башти кафића тржног центра на Видиковцу убио Ивана Павловића и ранио две особе, ослобођен је одговорности. Судска прича овог окривљеног могла би да се опише у три речи: ослобођен у првостепеном поступку, осуђен у другостепеном, па поново ослобођен у трећестепеном.

Законодавац је предвидео да у ситуацији када другостепени суд преиначи првостепену ослобађајућу у осуђујућу пресуду, окривљени има право жалбе о којој одлучује веће истог суда у трећем степену. С обзиром на то да се у јавности информације о судским пресудама које су донете у трећестепеном поступку не објављују често, стиче се утисак да су оне ретке и да се доносе само у изузетним случајевима. Подаци београдског Апелационог суда, који је донео пресуду против Супуровића, показују да, ипак, није тако.

– Од 2010. године до средине маја ове године, Апелациони суд одлучивао је у 293 предмета у трећем степену против другостепених пресуда овог суда. Од тог броја, два предмета су била из области организованог криминала, а један из ратних злочина. Другостепене пресуде преиначене су 43 пута и окривљени је ослобођен за извршење кривичног дела које му је стављено на терет. Дакле, можемо да кажемо да у свега 14,67 процената није постојала сагласност између другостепеног и трећестепеног већа у погледу тога да ли је потребно окривљеног осудити или ослободити. Другим речима, било је разлике у оцени доказа о томе да ли је окривљени извршио кривично дело. У 22 предмета, трећестепено веће се није сложило са казном на коју је окривљени осуђен, те је другостепена пресуда преиначена само у том делу – каже за „Политику” Синиша Важић, руководилац судске праксе за Кривично одељење у београдском Апелационом суду.

Поступак у трећем степену, према речима нашег саговорника, просечно траје два месеца. Међутим, уколико су предмети сложенији и са већим бројем окривљених, поступци у трећем степену могу да трају и дуже. Тако су два поступка из области организованог криминала трајала у просеку четири месеца, док је предмет из области ратних злочина, трајао пет месеци.

Занимљиво је да се друго и трећестепено веће, чији су чланови донели различите пресуде, налазе у оквиру истог суда. Упитан може ли то представља проблем приликом одлучивања, Важић наводи:

– Имајући у виду да и трећестепено веће чине судије истог степена, али различитог састава, поставља се питање да ли је ово решење најбоље. Тим пре, што једно веће у одређеном предмету може улазити у састав другостепеног већа, а у другом предмету у састав трећестепеног већа. Самим тим, немамо показатељ који би давао већи легитимитет одлуци трећестепеног већа.

Да би одлучило по жалби на другостепену пресуду, трећестепено веће, као и у сваком другом жалбеном поступку, држи седницу на којој одлучује да ли ће пресуду потврдити, преиначити или укинути и вратити на поновно одлучивање.

– Уколико не потврди или не преиначи другостепену пресуду, чланови трећестепеног већа морају да отворе претрес и донесу коначну одлуку. Отварање претреса може да буде последица погрешно или непотпуно утврђеног чињеничног стања или битних одредаба кривичног поступка које могу да се отклоне само на претресу суда трећег степена. Истоветан поступак постоји и дешава се и у предметима организованог криминала и ратних злочина где су другостепена већа, после одржаних претреса, преиначавала првостепене ослобађајуће одлуке и окривљене оглашавале кривим. Има примера да је трећестепено веће потврдило став другостепеног већа, као на пример у предмету ратних злочина „Скочић” или преиначило другостепену пресуду у ослобађајућу, на пример у предмету организованог криминала против Милоша Делибашића, који је ослобођен да је извршио кривично дело разбојништва у јуну 2008. године – наводи Важић.


Коментари0
1d1ba
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља