четвртак, 19.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:50

Одложено увођење платних разреда у јавном сектору

Забрана запошљавања престаје да важи почетком године, али се не зна зашто је увођење платних разреда планирано тек средином наредне године
Аутор: Маријана Авакумовићсреда, 29.05.2019. у 20:30
Платни разреди на дугом штапу (Фото Д. Јевремовић)

Незапажено је прошла вест да је увођење платних разреда у јавном сектору одложено за средину наредне године, док ће забрана запошљавања бити укинута почетком 2020, као што је и раније најављено.

Синиша Мали, министар финансија, испраћајући мисију Међународног монетарног фонда, рекао је да очекује пуну примену новог система плата од средине 2020. године, после усвајања уредбе о коефицијентима за обрачун и исплату плата запослених у јавном сектору.

То је изненађење за Павла Петровића, председника Фискалног савета. Одлагање увођења платних разреда за средину следеће године, према његовим речима, дефакто значи одлагање за 2021. годину.

– Не можете да уредите платне разреде, а да не промените буџет. Мени то буди сумњу да ли се од платних разреда заправо одустаје – рекао је Петровић за РТС.

У Министарству државне управе и локалне самоуправе кажу за „Политику” да настављају да припремају акте за реформу плата, али о самом почетку примене и колико новца ће одвојити одлучује Министарство финансија.

 Министарство финансија јуче није одговорило на наше питање због чега одлажу увођење платних разреда.

Оно што је извесно јесте да ће од 1. јануара бити укинута забрана запошљавања после шест година, али ће та област бити другачије регулисана. Министар Синиша Мали је, после састанка са ММФ-ом, подсетио да важење примене Закона о начину одређивања максималног броја запослених у јавном сектору истиче крајем ове године.

– Нови оквир треба да омогући већу флексибилност у запошљавању људи у јавном сектору у складу са дефинисаним кадровским плановима, али не науштрб тешко постигнутих резултата фискалне консолидације – рекао је Мали.

У Министарству државне управе и локалне самоуправе објашњавају да то значи да од следеће године ниједна јавна институција неће моћи да прима нове раднике ако кадровским планом за текућу годину то није предвидела и ако за њих није обезбеђен новац из буџета. То је заправо нови механизам контроле запошљавања у јавним службама и локалним самоуправама, јер држава жели да спречи злоупотребе при новом запошљавању.

Владина Комисија за давање сагласности за ново запошљавање не би требало више да даје зеленио светло за попуњавање сваког појединачног радног места. Убудуће ће само одобравати план запошљавања у одређеном државном органу. Служба која има потребу за попуњавање одређеног броја радних места сачиниће план, који ће потом предати надлежном министарству, а оно потом затражити сагласност Владе Србије.

Љубодраг Савић, професор Економског факултета, сматра да нема потребе да се нарочито контролише запошљавање у јавном сектору ако се направи квалитетна систематизација радних места, којој ће претходити стручна анализа колико је потребно извршилаца за одређене послове.

– Доста искусних људи, који знају посао, одлази у пензију и та места у јавном сектору морају да се попуне квалитетним кадровима. На квалитет се не може рачунати ако се запошљавају на одређено време и према уговорима о повременим и привременим пословима – каже Савић и додаје да укидање забране запошљавања има смисла.

Према подацима Фискалног савета до краја 2018. број запослених у јавном сектору смањен је за 40.000, а истовремено је за 20.000 повећан број оних који су запослени преко уговора о привременим и повременим пословима и раду на одређено.

Савић сматра да платне разреде нема смисла уводити, ако се они не односе на цео јавни сектор и нико не би требало да буде изузет. Верује да је одложено због великог незадовољства појединих категорија јавног сектора, попут просвете.

– Тешко је уредити ту област а да сви буду задовољни. Вероватно има и политичких разлога за одлагање јер ако уредите ту област више нећете моћи да наградите своје људе партијски оријентисане. Све државе избегавају да улазе у такве аранжмане који их обавезују на чврста правила – каже Савић.

– Платни разреди имају смисла ако нису механички схваћени и ако правилно буду вредноване професије – указује професор Економског факултета. Што значи да возач у јавном предузећу не треба да има већу плату од возача у некој државној установи за исту врсту посла.

– Не би требало да једнако буде вреднован рад чиновника, који седи у канцеларији, и инспектора, који када крене у контролу не иде на лимунаду и принцес-крофне, већ мора да буде довољно квалификован да може да пронађе грешку или нешто што се скрива – објашњава Савић.

Плате у јавном сектору тренутно се утврђују на основу 23 различите основице, више од 500 основних коефицијената и преко 200 додатака на основну плату. Намера државе јесте да се запосленима праведно мери учинак, кроз увођење јединствене основице за цео јавни сектор и прецизно дефинисаних коефицијента.


Коментари12
09541
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Kengur
Od platnih razreda nema ništa zato što za to postoji ogromna rupa u budžetu kako bi se moglo finasirati. Jednostavno nema para i to je to.... Nema potrebe pričati o platnim razredima jer je to prazna priča!
Nata
"Што значи да возач у јавном предузећу не треба да има већу плату од возача у некој државној установи за исту врсту посла". Vozač u JGP vozi autobus čitavu smenu, a u nekoj državnoj ustanovi samo po potrebi, a to je velika razlika.
zoran brkic
Sta je tu cudno? Jednostavno ne znaju da urade taj posao, tj. nema ko da im uradi to a da zadovolji svakog 'sefa' kako je on zamislio za svoj deo a da svi partijski kadrovi koji su primeljeni u ovo vreme nezaposljavanja bude zadovoljan. A ni minister nema pojma, cuo negde za paltne razrede I ájd da uvodimo to. Neka prvo odgovori na jednostavno pitanje, sta su to platni razredi.
Sinisa Stojcic
Komunisti su imali platne razrede, neokomunisti ih nece, jer bi tada lekar morao da ima vecu platu od referenta fonda zdravstvene zastite, profesor takodje od cistacice u NBS i td itd
Petar
Sve što treba na vreme da uredimo i dovedemo u normali red , vlast samo odlaže i tako stvara glomazan i neefikasan sistem, što nas uvjek mnogo više košta. Tako smo jedini odabrali i najsporiji ulazak u EU , da bi stanje neuređenosti što duže potrajalo.Kao da vlast ne želi ili se plaši normalne i zdrave uređenosti i konkurencije, a rezultat svega toga je uvek loš i negativan.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља