среда, 17.07.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:53
БЕЛЕШКЕ С ПУТА: СЕЛА ТОСКАНЕ

Живот на стрмим литицама

Рио Мађоре, Манарола, Корнилија, Варнаца и Монтеросо села су бајковите лепоте под заштитом Унеска. – Да бисте уживали у фантастичном погледу на Лигуријско море, морате се попети козјом стазом на висину зграде од 80 спратова
Аутор: Доротеа Чарнићсубота, 01.06.2019. у 07:03
(Фотографије Доротеа Чарнић)

Када је торањ са сатом у центру Луке почео да откуцава поноћ, грофица Лучида Манси излетела је из своје виле и потрчала градским улицама, а затим и уз 207 степеника, како би до врха торња стигла пре последњег откуцаја. Јер у поноћ 14. августа 1623. године, ђаво је дошао по њену душу, давно обећану. Лучида је зато те ноћи хтела да заустави сат и спречи последњи откуцај.

О лепоти грофице Манси причало се и ван зидина Луке, а глас о њеној окрутности стигао је још даље. Убијала је љубавнике на најразличитије начине. Када је угледала прву бору на челу, склопила је пакт са ђаволом и мењала душу за 30 година дужу младост.

Године су прошле, а Лучида није остарила, али те летње ноћи, није успела да и други пут спречи младост да оде. Када је ђаво дошао по своје, Луком се пренео ужасан крик. И данас, кажу, њено лице види се у одсјају воде језерца у Ботаничкој баши, када Луку обасја пун месец. Причу о њој могу прочитати они који се попну уз 50 метара висок торањ.

Ово је само једна од многобројних легенди о торњевима Тоскане, који су уз непрегледна поља винограда, редове чемпреса, средњовековне куће и градове музеје заштитни знак прелепе италијанске регије. Ономе што су иза себе оставили Козимо Медичи и његова породица, као и ренесансни уметници, сваке године диве се милиони туриста који посете Фиренцу.


Поглед са литице кроз грање

Сунчају се на црвеним циглама Пјаца дел кампо у Сијени и одмарају се од шетње градом у коме је настала прва банка на свету, Салимбени и где трке коње два пута годишње имају вишевековну традицију.

Сликају се како придржавају или гурају криви торањ у Пизи. Свраћају у најпознатије винарије, где им домаћини нуде три најбоља вина – кјанти, брунело ди монталчини и нобиле ди монтепулчано и госте их ништа мање познатим специјалитетима локалне кухиње. Једу званично најукуснији сладолед на свету у Сан Ђимињану. Али Тоскана је и много више од тога. Лепотом и бројним знаменитостима могу се похвалити и мање познати градови и села на која се наиђе када се споредним путевима лута по Тоскани.

У својој раскошној историји, град Лука, који туристи углавном прескачу, није много ратовала за разлику од суседа. То је миран градић, посебне атмосфере. Некада је, поред торња са сатом, уз који се пењала несрећна Лучида, било више од 100 таквих грађевина, па је Лука била шума торњева. Данас је познат и онај на чијем врху расту храстови.

Торњеви су у Тоскани изграђивани за одбрану, уз градске зидине. Када нису служили у војне сврхе, у њима се живело и представљали су богатство и моћ племићких породица. У приземљу су често биле продавнице, а до врха се стизало стрмим дрвеним степеницама.


                                                Нестварна лепота Италије

Идући споредним путем на исток, наишли смо на тоскански Монте Карло, шармантни градић на брду, окружен виноградима и маслињацима. Симбол села у коме време као да је стало, шест векова стара тврђава од црвене опеке, данас је дом једне породице која повремено допушта посету туристима.

Позвонили смо, али домаћини нису били код куће, па смо прошетали живописним Монте Карлом, који се поред осталог поноси и сеоским туризмом. Боравак у апартману у некој од лепо опремљених средњовековних вила кошта вероватно колико и вреди, ако је судећи по фотографијама.

У регији Сијене, на врху брда смештен је Монтериђони, утврђење подигнуто у време сталних ратова против Фиренце, у борби за територију. Трупе папе Клемента седмог пришле су Сијени, па је гарнизон из Фиренце утврдио положај управо овде. То су била тешка времена за Сијену. Подигнута је тврђава са 14 кула и десет метара висок зид око дворца којим се данас може прошетати и уживати у спектакуларном погледу на регију Кјанти.

Градић је и данас потпуно очуван и омиљено је место за једнодневни излет пре свега Италијанима. Пјаца Рома, средишњи трг, центар је овог градића од свега три улице. На њему је неколико ресторана локалне кухиње, а на менију једног од њих могу се наручити укусне средњовековне таљателе.


Монте Карло - тврђава у приватном власништву

За разлику од већине тосканских градова који држе до себе, Монтериђони нема музеј тортуре, али је зато преко пута цркве, на броју 13 – Музеј темплара. Овај градић помиње и Данте Алигијери у својој Божанственој комедији. Неке сцене филмова Гладијатор и „Assassins Creed Brotherhood” снимљене су баш овде.

Путовање у Тоскану искористили смо и за излет у Cinque terre (пет земаља), национални парк на обали Лигуријског мора, препознатљив по пет села на стрмим морским литицама, која су због своје бајковите лепоте под заштитом Унеска.

До њих смо стигли возом из Ла Специје, а пруга спаја свих пет села. Улазница омогућава неограничен број вожњи, што многи користе да се за свега неколико минута превезу из једног до другог села и тако за један дан обиђу све – Рио Мађоре, Манаролу, Корнилију, Варнацу и најудаљенији Монтеросо.

Са Чинкве тере картом дозвољен је и приступ стазама за шетање, а неке од њих прави су изазов чак и за оне са добром кондицијом. Из незнања изабрали смо, како смо касније сазнали, најзахтевнију стазу која спаја Монтеросо и Варнацу.


Лепотом се могу похвалити и мање позната села

Пут између ових села најпре нас води лепо уређеном стазом са клупама, па авантура почиње као лагана шетња уз море. Стаза се затим мало сужава, па још више, затим поплочану стазу замењује шљунак, а онда и уклесан камен, да бисмо се на крају нашли на правој козјој стази, високо на литицама стрмих брда која деле Монтеросо и Варнацу.

Са десне стране су провалије и све већа висина како се пењемо узбрдо. Стаза постаје толико стрма и уска да се тешко мимоилазимо са авантуристима који нам иду у сусрет. Уз љубазно јављање и кратко ћаскање настављамо планинарење уз опрез на сваком кораку.

Баш у том делу стаза пролази у близини неколико кућа људи који су одабрали да живе на овом неприступачном месту. Пролазимо кроз винограде, поред стабала лимуна и маслина. Сваки корак је напорнији од претходног, стаза скоро и да не постоји, већ се крећемо уклесаним степеницама, а сваки степеник висок је као бар два просечна.

Придржавамо се за стене и грање, али зато смо награђени спектакуларним погледом на Лигуријско море. На неколико места постављени су знакови са бројем телефона за оне којима на овом путу затреба помоћ. Када се иза брда указала Варнаца, знали смо да се за такав поглед вредело потрудити.


                                                      Тврђава Монтериђони

Мало рибарско село, кућице пастелних боја изграђене као и у остала четири градића на стрмим литицама још у 11. веку, током владавине Ђенове, како би се осигурала одбрана од гусара, изгледало је као надохват руке, али требало је спустити се са врха брда. Стаза је, како смо касније сазнали, дугачка свега непуних пет километара, али су нам да бисмо је савладали била потребна два сата. Телефони су забележили да смо се на путу Монтеросо–Варнаца попели на чак 80 спратова.

Чинкве тере – Инстаграм сити

Посебно је занимљива погодност бесплатног интернета, коју је туристичка организација омогућила свим посетиоцима током боравка у селима. Због тога су Чинкве тере познате и као „Инстаграм сити”.

На свакој станици воза могу се видети туристи који, задивљени лепотом шарених терасасто изграђених кућица на стрмим литицама, покушавају да чим изађу из воза са својих улазница у телефоне унесу две дугачке комбинације малих и великих слова и бројева, како би ухватили вај-фај, направили селфи и објавили га што пре на друштвеним мрежама. Незгодно је што то мора да се уради сваки пут када из једног села пређете у друго.


Коментари0
c3d14
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља