среда, 11.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:07

Без подстицаја државе, мале хидроелектране не би ни биле изграђене

Без обзира на број малих хидроелектрана, као и трошкове производње електричне енергије, све електране које се граде, или ће се градити у будућности, не смеју нарушавати животну средину
Аутор: Јасна Петровић-Стојановићсубота, 01.06.2019. у 20:00
Мале хидроелектране не би смеле да нарушавају животну средину (Фото З. Станковић)

Градска власт у Краљеву одлучила је јуче да више не издаје грађевинске дозволе за градњу малих хидроелектрана (хе) које би уништила реке и животну средину и то пошто су инвеститори дословно скренули реке у цеви и потпуно уништили живи свет око планинских река на подручју Краљева, пренео је јуче Танјуг.

Црногорска влада је одлучила да од 1. јуна укине накнаду за обновљиве изворе енергије, коју су грађани до сада плаћали, при чему неће давати нове концесије на мале хидроелектране. У Србији и најсиромашнија домаћинства кроз цену струје и даље субвенционишу обновљиве изворе енергије, јер је Европска унија рекла да до 2020. године наша земља треба да има 27 одсто зелених енергије у енергетском миксу.

Имајући све то у виду поставља се питање какву корист имају потрошачи у Србији, који субвенционишу зелене киловате и да ли је помама за градњом малих хе последица уносног посла оних који их граде?

Дејан Стојадиновић, консултант, који је радио на увођењу фид-ин тарифа (подстицаја за обновљиве изворе енергије 2010. године у Министарству енергетике), не слаже се да је у Србији помама за градњом малих хе, јер је у протеклих 10 година изграђено њих 105, што је у просеку десетак годишње.

– Да причамо о кладионицама, сложио бих се да постоји помама, али та појава, изгледа, никоме не смета. Подстицајне цене (фид-ин тарифе) усвојене су да би се ове мале хе изградиле и да би се повећала производња обновљиве електричне енергије. Без ових подстицаја мале хе не би ни биле изграђене. Чињеница је да сваки инвеститор, који гради малу хе, од државе мора да добије од 15 до 20 различитих мишљења, сагласности и дозвола. У тим дозволама, државни органи сваком инвеститору, између осталих ствари прописују коју количину воде могу да користе за производњу електричне енергије, и које мере заштите животне средине мора да примени да се не би нарушавао еко-систем – каже он.

– Са друге стране, ако је инвеститор изградио малу хе у складу са добијеним дозволама, а и даље постоји проблем недовољних количина воде или нарушавања еко-система, онда је одговорност на држави односно органима који су издали дозволе, а никако на инвеститорима – истиче Стојадиновић.

Без обзира на број малих хидроелектрана, као и трошкове производње електричне енергије у њима, све електране које се граде, или ће се градити у будућности, не смеју нарушавати животну средину. То није ствар тога да ли то некоме смета или не, то је „црвена линија” која не сме да се прелази код изградње било које електране. Да би се достигао циљ од 27 одсто зелене енергије (2030. године ће бити још виши), Србија мора максимално да искористи све изворе обновљиве енергије које има и хидроенергију, енергију ветра и сунца, биомасу, геотермалну и друге облике. Подстицајне цене одређене су тако да се улагања у електрану, која производи електричну енергију из обновљивих извора, поврате након 12 година.

Упитан шта то значи за домаћинства у неком селу где је направљена мала ХЕ, он договара да би на то питање најбоље одговорили становници, примера ради у Обреновцу, који живе у близини термолектрана коју струју производи из угља, имајући у виду квалтиет ваздуха који удишу.

С друге стране, инвеститорима се, каже Стојадиновић, уложене паре враћају после 16-17 година, када остварују зараду, односно добит. При томе треба имати у виду да након истека гарантованог откупа од 12 година, власници електрана почињу да продају електричну енергију по тржишним односно ценама које важе за све купце – каже он.

Упитан да ли је ЕПС искористио све своје хидропотенцијале, Стојадиновић истиче да око једне трећине произведене струје потиче из хидроелектрана. Ствар је у томе да је највећи део ових потенцијала већ искоришћен.


Коментари23
dd6af
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

stanislavsr
Drugim rečima - bez korupcije ne bi bilo ni malih HE!
Beogradjanin Schwabenländle
О томе сам писао још пре две године, о намери да се само на Балкану изгради око 500-600 ( добро сте прочитали) малих централа, у свим државама осим Словеније и колико се сећам Хрватске. То ће бити уништавање природе веће него на Амазони.
Kraljevčanin
To je zato što je Slovenija još u bivšoj državi iskoristila subvencije iz fonda "Narodne obrane" i pokrila skoro sve moguće lokacije za izgradnju mhe koje sada obnavljaju i modernizuju. Na stotine takvih lokacija imaju, kao i u Austriji (preko 1000). Ukoliko se neko ne pridržava uslova za izgradnju, država lupi kaznu i zatvori elektranu. U čemu je tu problem, kad ti u kafiću ne da fisklani račun, napišeš mu kaznu i/ili zatvoriš lokal. I problem riješen. Nema tu nikakve mudrolije, što se ne snime lokacije koje rade bez tih problema i koje su uklopljene u okolinu.
Препоручујем 7
Dragan
Pregradjivanjem reke Rasine stvoreno je vestacko akumulaciono jezero Celije.Njegova izgradnja je zavrsena krajem seedamdesetih godina proslog veka.Nadlezni drzavni organi nisu nasli za shodno da se uradi hidrocentrala na jezeru i ako za to postoje tehnicki uslovi.
Goran.
Vetro parkovi,solarni parkovi su dominantni izvori obnovljive energije u zapadnoj evrobi.Živim i radim u istoj z.evropi i dosta putujem.Velika se pažnja poklanja zaštiti životne sredine i konpletnog biljnog,životinskog sveta.Tako da hektare možete videti pod solarnim panelima i vetrenjačama raznih dimenzija i veličina izmeću kojih pasu stada dođaćih životinja ( gde su solarni paneli) ili poljoprivrednici obraćuju zemlju ( gde su vetro parkovi ako je oko njih obradiva zemlja).
Stojce
Dakle drzava je odgovorna, tj. aktuelna vlast. Sve mi se cini da ce zbog ovoga dobrano da im padne popularnost. Uzeti stanovnistvu i prirodi reku je neoprostiv greh.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља