понедељак, 26.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:04
СВЕТСКА КАМПАЊА ИМЕНОВАЊА НЕБЕСКИХ ТЕЛА ВАН СУНЧЕВОГ СИСТЕМА

И млади из Србије кумују у Пегазу

Позив је упућен и професионалним астрономима, као и свим аматерским астрономским друштвима. – Планета која тренутно носи назив WАСП-60 б удаљена је око 1.200 светлосних година од Земље
Аутор: Проф. др Драгана Илић недеља, 02.06.2019. у 20:20
При­бли­жна ве­ли­чи­на „WASP-60”, у по­ре­ђе­њу са пла­не­та­ма Сун­че­вог си­сте­ма (Фо­то www.openexoplanetcatalogue.com/Д. Козомара)

Поводом 100 година од оснивања Међународне астрономске уније, покренут је пројекат „IAU100 Name ЕxоWorlds”, у којем ће грађани земаља чланица имати прилику да именују једну егзопланету (планета ван Сунчевог система) и њену матичну звезду.

Србија је добила част да предложи име за планету која тренутно носи назив WASP-60 б и која се окреће око жуте, патуљасте звезде WASP-60 у сазвежђу Пегаза, на око 1.200 светлосних година од Земље. Ова планета има двоструко мању масу од нашег Јупитера, иако је скоро исте величине, и за нешто више од четири дана обиђе око своје матичне звезде по готово савршеном кругу.

Проф. др Анђелка Ковачевић, члан Националне комисије за именовање егзопланета у Србији и шеф Катедре за астрономију на Математичком факултету, истиче да је ово први пут у историји наше земље да смо позвани да именујемо два објекта ван Сунчевог система: звезду и њену планету.

Шта значи WASP
Тренутна каталошка ознака WASP за овај планетски систем је скраћеница од назива пројекта „Wide Angle Search for Planets”, у оквиру којег је систем откривен. Реч је о пројекту систематске потраге за егзопланетама помоћу методе транзита. Пројекат WASP је најуспешнији пројекат који користи телескопе на површини Земље, и до сада је открио преко 100 егзопланета. Једино је свемирска мисија Кеплер пронашла више.

– Наиме, до сада смо имали прилику да дајемо имена малим телима (астероидима) у астероидном појасу између Марса и Јупитера, тако да се у овом делу Сунчевог система креће 15 малих планета (астероида), које носе имена Србија, Београд, Тесла, Звездара, Симонида, Југославија итд. Већину ових објеката са српским називима открили су астрономи с Астрономске опсерваторије на Звездари у Београду – истиче др Анђелка Ковачевић.

Проф. др Тијана Продановић, председник Националне комисије за именовање егзопланета и национални координатор за популаризацију астрономије, објашњава да ће усвојена имена бити резултат националних конкурса и такмичења који пре свега укључују младе генерације (ђаке и студенте) једне земље. Стога је упућен званични позив свим школама у Србији да се укључе у овај забаван пројекат и дају своје предлоге.

–Такође, позив је упућен и професионалним астрономима, као и свим аматерским астрономским друштвима. Реакције које за сада добијамо изузетно су позитивне – каже др Продановић.

Сви предлози које одобри Национална комисија, водећи рачуна о строгим правилима које је дефинисала унија, учествоваће у гласању путем друштвених мрежа, након чега ће 10 имена с највише гласова учествовати у финалном гласању широм земље, током Ноћи истраживача, 27. септембра 2019.

– WASP-60 б није тек једна од бројних планета. Она је веома интересантна и за будућа истраживања јер има полупречник као Сатурн и масу која је упола масе Јупитера, што је чини веома необично компактном за планету која орбитира око мајке звезде која је нешто осиромашена металима. Она је изузетан пример егзопланете која се може посматрати са Земље и која нам може пружити нове увиде у настанак и еволуцију планетских система – прецизира проф др Анђелка Ковачевић.

Др Продановић додаје да се ради о пројекту који може имати јако велики домет у јавности, а посебно може укључити велики број младих особа у осмишљавање имена, и тако их заинтересовати за астрономију, настанак и еволуцију звезда и система планета, и науку уопште.

Ово је само једна у низу активности кроз које се у Србији обележава сто година од оснивања Међународне астрономске уније.

*Члан Националне комисије за именовање егзопланета у Србији Катедра за астрономију, Математички факултет Универзитета у Београду


Коментари0
6d24e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља