уторак, 16.07.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:52
ИМА ЛИ ПЕНЗИОНИ СИСТЕМ БУДУЋНОСТ

Сваки запослени ради за по једног пензионера

Аутор: Јасна Петровић-Стојановићнедеља, 02.06.2019. у 22:00
(Фото Анђелко Васиљевић)

Број формално запослених 2018. године у Србији је био близу 2,3 милиона, каже др Гордана Матковић, програмски директор Центра за социјалну политику, а према званичним подацима ПИО фонда број пензионера је већи од 1,7 милиона. У Хрватској је 1. јануара почео да се примењује закон који диже границу за одлазак у пуну пензију на 67 година од 2028. Тамошњи медији су објавили да се систем распада јер се број радника и пензионера готово изједначио.

Дакле, каква је судбина садашњих, али и будућих пензионера и ПИО система у нашој држави, који се заснива на међугенерацијској солидарности? Да ли проблем 250.000 старијих од 65 година који немају никакву пензију треба решавати кроз постоjећи пензиони систем или кроз посебне социјалне пензије, односно социјална давања? Да ли се пензије могу умањивати иако је Законом о ПИО јасно речено да су оне приватна својина сваког појединца?

Упитана да ли нас може снаћи судбина Хрвата где је број пензионера већи од броја радника (мада је и Србија пре неколико година била у сличној ситуацији), др Гордана Матковић каже да је овај однос и код нас неповољан услед високе незапослености, распрострањене сиве економије, укључујући и запослене који уплаћују доприносе у мањем износу од законски предвиђених доприноса.

„И даље се сматра да макар један део пензијског система мора да буде заснован на текућем начину финансирања пензија. Питање је само да ли ће друштво да се определи да тај део буде мали или значајан ослонац прихода у старости. Можемо да замишљамо различите катастрофичне догађаје, али је веома тешко замисливо да би систем заснован на текућем финансирању пензија потпуно пропао. Односно, ситуација у којој би пензије биле потпуно укинуте. То би значило да је Србија потпуно пропала”, истиче наша саговорница.

Матковићева се слаже с чињеницом да то што Србија последњих неколико година нема формулу за обрачун пензија него се ова примања повећавају кад има пара у буџету, смањује поверење, што генерално води избегавању плаћања обавеза и доприноса.

На питање да ли је реално да пензионери једног дана финансирају сами себе и да имамо поново однос три радника на једног пензионера, Матковићева истиче да је то мало компликованије.

„Прво, све уплате ПИО фонду из буџета не подразумевају финансирање дефицита. Постоје обавезе које држава по закону треба да финансира (као што је допуна до минималне пензије или обавезе по основу доприноса за осигуранике с бенефицираним стажом) и које би исплаћивала и да је фонд у суфициту. Друго, висина дефицита у ПИО фонду зависи од стопе доприноса и питање је шта се све поред пензија финансира из тих доприноса (здравствена заштита пензионера, накнада за негу и помоћ другог лица, накнада за телесно оштећење и сл.). Ако бисмо повећали стопу доприноса могли бисмо да обезбедимо смањење дефицита. Такође, ако бисмо за све грађане увели финансирање здравствене заштите из буџета, расходи пензијског фонда би се смањили, а самим тим и дефицит”, каже др Матковић.

Када је реч о пеналима које плаћају сви који пре 65. године оду у пензију, Матковићева истиче да су они уведени с идејом да се обезбеди да укупан износ пензија буде одговарајући укупним уплаћеним доприносима.

„Појединци који се раније пензионишу дуже примају пензију и, ако не постоје пенали, они би повукли више средстава од оних који се пензионишу касније (под осталим једнаким условима, плате, дужина живота). И раније су правила била формулисана на начин да се пензија умањивала уколико нису била испуњена оба услова за пензионисање (и услов пуног стажа и старосна граница). У принципу, пенали, односно умањење пензије би требало да подстакну дужу активност, али је питање да ли се то и десило”, закључује др Матковић.

Очекивано повећање старосне границе

Продужавање старосне границе за пензионисање после 65. године је неопходно, јер људи живе све дуже и све дуже примају пензију. Ако је цео систем калибриран на начин да се доприноси плаћају у просеку 40 година, а пензију у просеку примамо 15 година, та равнотежа се нарушава с продужењем очекиваног трајања живота. Могуће је, наравно, и да се повећају стопе доприноса, али се то, и због конкурентности и због поскупљења радне снаге, не примењује. И друго је продужење старосне границе и радног стажа. Чињеница је да се данас и млади касније запошљавају јер дуже студирају, чешћи су и прекиди каријере, па се и радни век смањује. У Србији је очекивано трајање живота краће него у најразвијенијим земљама, па не би требало да их у потпуности следимо, али на дужи рок с даљим продужењем живота и ми ћемо морати да померамо старосну границу.


Коментари31
511ce
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Петар
"Сваки запослени ради за по једног пензионера..." ...- Дакле, да бисте себи олакшали живот - сваки свога убијте субашу (наравно - жене, децу у збегове дајте...).
Svetlana NS
Šta biste rekli kad bi vam ušteđevinu u banci neko očerupao? Pa kad vam zatrebaju pare, a bankar kaže da para nema, a biće kad se sakupi od radnika. Penzija je štednja za stare dane, to je lična svojina i NIKO nema prava da je pipne
Srbobranka
Imamo odgovor i za to, SVE ZNAMO!
Препоручујем 0
Вукота Мараш
"Пре рата нисмо имали ништа а онда су дошли Немци и порушили све" је мисао великог Владе Булатовића-Виба, који, сигуран сам, не би прихватио да се цитира у овом поводу. Потпуно је непримерена теза како сваки запослени има на грбачи по једног залудног, безвредног, пензионера. Још је непримеренија тврдња да узалуд раде јер док дођу до пензије Фонда више неће бити. Биће опљачкан као и предходни. А ствар је једноставна: врати опљачкано, полугама власти, и чувај стечено . Све друго је саучесништво.
писмоглав
Каже аутор, "међугенерацијска солидарност". Каква сад, молим вас, солидарност? Људи деценијама радили и зарадили за плате и доприносе. Докле више овакви еуфемизми?
Bene
Nijedan komentar nije bio nesuvisao, što jedokaz da je naslov bezobrazan. Svagde u svetu je pio fond stabilan čak pametno i ivestira, samo kod nas i u banana državama siromašan, jer je opljačkan od države za subvencije poljoprivrednicima, za unapred izgubljene ratove i ostale neplanske rabote nesposobnih administracija.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља