среда, 24.07.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:56

Све православне цркве се противе еутаназији

Достојанство човека, али и Божја воља, нарушавају се сурогат материнством јер кидају биолошку везу мајке и детета, док се на еутаназију гледа као на убиство или самоубиство и мешање у вољу јединог ко може да да и одузме живот
Аутор: Јелена Чалијапонедељак, 03.06.2019. у 22:55
(Фото Анђелко Васиљевић)

Српска православна црква нема дефинисан званични став о питањима о којима се последњих дана полемише у јавности – сурогат материнству и еутаназији, а која су предвиђена преднацртом грађанског законика. Међутим, далеко од тога да се у Српској цркви о овим питањима, која никако нису нова, не размишља.

Највиши представници СПЦ-а од оснивања учествују у раду Међуправославне комисије за биоетичка питања, основане 2008. године на иницијативу васељенског патријарха Вартоломеја, као што су учествовали и на припремним седницама, али и на Светом и великом сабору на Криту 2016. године где је једна од тема такође била биоетика.

О потреби да СПЦ дефинише свој став о конкретним питањима из домена биоетике говорило се и на последњем заседању највишег црквеног тела Светог архијерејског Сабора. У недавном интервјуу за један београдски недељник владика западно-амерички Максим изјавио је да се један епископ пожалио што у црквеној штампи не може да сазна који је став Цркве по питању вештачке оплодње, клонирања, имунизације, еутаназије, а да му је други одговорио да сачека да биоетичка комисија заврши свој посао па ће се сазнати.

На заседању Сабора 2017. године, основано је Одељење за биоетику при Светом архијерејском Синоду, али, како смо сазнали у Патријаршији, оно је тек недавно конституисано и практично тек треба да започне рад. До тада, остаје да се претпоставља да ни Српска црква, као и неке друге помесне православне цркве неће заузети позитиван став ни према сурогат материнству ни према еутаназији.

И једно и друго у потпуној је супротности с хришћанским вредностима и учењима цркве, што се може прочитати из докумената других цркава који о овим темама већ постоје, али је, посредно, садржано и у ставу Сабора на Криту.

„Православна црква верује да људско биће није прост скуп ћелија, кости и органа, нити да је човек дефинисан искључиво биолошким факторима. Човек је створен по лику Божјем...”, наводи се у документу „Мисија православне цркве у савременом свету” који су потписали поглавари и великодостојници десет православних цркава, међу њима и СПЦ.

Достојанство човека, али и Божја воља, нарушавају се, сматрају православне цркве, као и друге хришћанске деноминације, сурогат материнством јер кидају биолошку везу мајке и детета, пре свега, док се на еутаназију гледа као на убиство или самоубиство и такође мешање у вољу јединог ко може да да и одузме живот – Бога.

Одељење за биоетику при Светом архијерејском Синоду основано је 2017., али, сазнајемо у Патријаршији, оно је тек недавно конституисано и тек треба да започне рад. До тада, остаје да се претпоставља да Српска црква неће заузети позитиван став ни према сурогат материнству ни према еутаназији

Пре нешто више од десет година Руска и Грчка православна црква објавиле су посебне документе које се тичу, између осталог, и питања из домена биоетике. Горепоменути ставови о еутаназији и сурогат материнству део су тих текстова. Тако се у документу „Основи социјалне концепције Руске православне цркве” наводи да је вештачка оплодња у којој се користи репродуктивни материјал мужа за цркву прихватљива „јер она не ремети целовитост брачног савеза”, али се „метод (који) доводи до рушења дубоке емотивне и духовне блискости која се успоставља између мајке и детета већ за време трудноће”, сурогат материнство, сматра противприродним и морално недопустивим. За Грчку цркву тешко је прихватљива и вештачка оплодња уопште као „неприродно и асексуално зачеће”, а када ношење детета „омета нормалан породични поредак (невенчане мајке, оплодња спермом преминулог мужа, сурогат материнство…) јасно је да Црква никако не може да се сагласи”. Паровима који не могу да имају децу, обе цркве препоручују да то прихвате као вољу Божју, као свој посебан призив и да не настоје да се себично и по сваку цену остваре као родитељи. Свештеницима се саветује да с посебном пажњом и разумевањем приступе овим супружницима, а њима самима да размисле о усвајању детета.

Намерно усмрћивање је неприхватљиво

Остајући верна заповести Божјој – Не убиј, црква не може да призна намерно усмрћивање безнадежно болесних, еутаназију, чак ни када је то жеља пацијента, став је Руске цркве.

„Признавање легитимности еутаназије довело би до умањења достојанства и до изопачења професионалне дужности лекара, који је позван да очува, а не да прекрати живот... Право на смрт лако може да се претвори у претњу по живот пацијената за чије лечење нема довољно новчаних средстава”, пише у тексту Руске цркве, уз напомену да се еутаназија сматра убиством или самоубиством, у зависности од тога да ли у томе учествује и сам пацијент. Не треба посебно наглашавати да и једно и друго црква категорички одбацује.

Сличног је става и Грчка православна црква која истиче да потрошачко друштво смртно болесне посматра као непродуктивне чланове друштва, због чега је ограничена спремност да их подржи. Уз то, изражава се и бојазан да би „право на смрт” могло да прерасте у претњу по живот пацијената који не могу да плате своје лечење и терапију. Палијативна помоћ, анестезија, нега, социјална и психолошка подршка, препоручује се у документу Руске цркве у оном тренутку када активна терапија постане немогућа, уз пастирску негу, љубав и милосрђе. У документу Грчке православне цркве наводи се: „Волети некога не значи ослободити га терета живота. То значи носити тежину његовог бола...” 

Заједничка борба православаца и католика

Откако су се 11. фебруара 2016. године састали први пут римски папа (Фрањо) и руски патријарх (Кирил) сваке године на тај дан организују се сусрети православаца и католика који подсећају на тај догађај. Тема овогодишњег, одржаног у Москви, била је управо крај живота, али и еутаназија о којој католици и православци имају исти негативан став. Говорећи о еутаназији, надбискуп Винченцо Паља изнео је став да је она готово увек последица социјалне и терапеутске напуштености пацијента и да када би се ти узорци отклонили проредили би се и захтеви за еутаназијом.


Коментари67
609ca
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Svetlana NS
Nisam sigurna da savremena medicina ne može da obezbedi dostojanstvenu smrt, da olakša bolove i agoniju. Pre bih rekla da je ovde reč o novcu jer takva terapija mnogo košta, a mi smo siromašno društvo. Ko ima para, sigurna sam da će dati sve od sebe da bližnjem produže život uz što manje muka. Siromašan trpi i u životu i kad umire. Zato treba odluku prepustiti bolesniku ili najbližim srodnicima. Za to ne treba zakonska podrška.
Beogradjanin Schwabenländle
Не само православне цркве, већ и све остале хришћанске цркве се противе " убијању на рецепт ", извините алу ту реч не могу да напишем, увек ме подсети на Др. Менгелеа.
brana kost
Nema smrti bez sudbine i nijedna smrt ne može biti ""dobra" niti humana.Eutanazija je samo legalizovanje ubistva ako to rade neki "izvršitelji".O humanosti ili nekom milosrdju ne može da se govori,bilo bi isuviše licemerno.
Mirjana B
Imajuci u vidu da se crkva kroz istoriju protivila nauci, medicini i te da danasnji napredak dugujemo sekularnoj drzavi i onima koji su se usprotivili crkvi a sa kojima se crkva ne tako davno surovo obracunavala, a sada to vise ne cini, radije cu poslusati naucnike i lekare. Ko je toliko zauzet sudnjim danom i sudbinom moze da sedne i da ceka i da se odrekne svega drugog, ukljucujuci naucna i medicinska dostignuca.
Радисав
Надам се да ће предлог закона бити одбијен . Неприхватљиво је да више хуманости законодавац има према гнусним злочинцима него према тешким болесницима.Без обзира на мотиве убиство је убиство и као такво потпуно неприхватљиво за сваког хришћанина и нормалног човека.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља