понедељак, 22.07.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:10

Високообразовани не знају довољно српски

Срето Танасић, председник Одбора за стандардизацију српског језика, залаже се за увођење матерњег језика на све факултете напомињући да научни радови врве од граматичких и других грешака
Аутор: Александар Апостоловскипонедељак, 03.06.2019. у 22:55
Н. Коцић

Замислите, српски језик се не изучава на студијама новинарства, сценских уметности или права. С друге стране, како разумети чињеницу да су сви факултети схватили нужност да се на њима изучавају страни језици, а да познавање српског језика, који је свима основни језик у струци и животу, није значајно? Трудимо се да савладамо посебно енглески језик као да ћемо сви седети на двору британске краљице, као да нам ни познавање других светских језика није важно за нашу културу и економију, каже за „Политику” председник Одбора за стандардизацију српског језика Срето Танасић.

Он с правом скреће пажњу да наши високообразовани људи немају довољно знања српског језика, а да током целог радног века обављају послове на истом том језику.

– Одбор је често указивао на лош статус српског језика у Србији, о чему, између осталог, сведоче и слабо познавање српског стандардног језика, службеног језика у републици, слаба функционална писменост, ниска свест о његовом значају у свим видовима живота. Језичка култура је слаба и код већине факултетски образованих људи. Разлог томе је чињеница да факултетско образовање људи код нас данас не подразумева и обавезу да човек са таквим образовањем мора добро да влада српским стандардним језиком и да зна да га користи у својој струци, али и у друштву уопште. Објективно гледано, такво стање је и логично са оваквим статусом српског језика у нашем образовању, с малим бројем часова у основној школи и још мањим у средњој, а без изучавања српског језика на универзитету. Поразна је чињеница да српски језик није обавезан предмет чак ни на страним филологијама, где се образују будући наставници и преводиоци, да сасвим изостаје на другим наставничким факултетима – као језик образовања. Наравно, не изучава се ни на ненаставничким факултетима, где је као језик струке неминован – истиче Танасић, који се залаже за увођење српског језика на све факултете.

Према његовим речима, о српском језику често не знају ништа или знају врло мало они који доносе важне одлуке у вези са српским језиком. Отуда и последица: држава је доносила погрешне одлуке и тиме чинила тешко поправљиве штете, насупрот чињеници да је Одбор препоручивао другачије. Као што сви Срби мисле да о фудбалу знају боље од стручњака, изгледа да наша државна администрација мисли да о српском језику зна све, и више од струке.

Срето Танасић: „О српском језику често не знају ништа или знају врло мало они који доносе важне одлуке у вези са српским језиком. Отуда и последица: држава је доносила погрешне одлуке и тиме чинила тешко поправљиве штете, насупрот чињеници да је Одбор препоручивао другачије”

– У уређеним државама језичка политика је важан елеменат укупне националне политике, то је битно идентитетско питање. Она се утврђује и спроводи у сарадњи између државе и струке. Језичку политику осмишљава струка у сарадњи са државом, а језичку политику спроводи држава у сарадњи са струком. Ако једна од ових страна не ради свој посао, ако нема такве сарадње, немамо успешну језичку политику, а последице су велике. Онда држава у различитим ситуацијама доноси одлуке које често нису примерене и које могу бити мање или више штетне по националне интересе. Да немамо утврђену језичку политику, видљиво је где год и куд год погледамо. Какав нам је језик администрације, језик већине средстава информисања, језик јавног и политичког живота, или статус српског језика у светским славистичким центрима, какав је статус ћирилице? Све у свему – запуштеност и небрига, што не видимо у другим европским државама. Ка осмишљенијем и национално одговорнијем вођењу језичке политике водио би већ поoдавно урађен предлог измена Закона о језику и писму у Министарству културе и информисања, који би помогао да се боље уреди статус српског језика и ћирилице у службеној употреби – напомиње.

Наиме, тврди Танасић, за тридесетак година, од почетка потреса на просторима бивше државе Југославије, о српском језику и писму није вођена одговарајућа брига, а ни у време српскохрватског језичког заједништва последњих деценија није било боље.

Истиче да се после распада бивше Југославије у Србији, и код Срба уопште, чува много шта из прошлости што је на штету српских националних интереса и културе, а ако је нешто било добро, тога се одричемо.

– Имам утисак да у томе имамо снажну „подршку”, да не кажем – притиске, и са стране. То се може рећи за наш однос према националном језику и писму. Само таква подршка са стране и(ли) од некога у држави, и ниска свест високе државне администрације, могу бити разлог што измене Закона о језику и писму ни после више од годину дана нису дошле у Скупштину на усвајање – прецизира председник Одбора за стандардизацију српског језика.

Одбор је основан после распада бивше државе Југославије и српскохрватског језичког заједништва у њене четири истојезичне републике. Основале су га институције са српског језичког простора одговорне за проучавање и бригу о српском језику и писму: три академије наука и уметности и сви државни факултети на којима се студира српски језик у Србији, Црној Гори и Републици Српској, те Матица српска, Институт за српски језик САНУ и Српска књижевна задруга. Циљ Одбора је окупљање стручњака и научних институција ради изучавања српског језика које би водило осавремењавању књижевнојезичке норме, те језичко планирање које би водило језичкој политици примереној ситуацији насталој после распада бивше државе Југославије. Одбор за стандардизацију српског језика залаже се да српски језик као национални језик добије у нашој држави, као и на целокупном српском говорном подручју, статус какав имају национални језици у другим европским државама, те да се ћирилица, неправедно и беспотребно потиснута, врати на српске националне и језичке просторе.


Коментари133
559b2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Коста
@В. Гајић -- НЕКИ Руси, не Русија. Ако се више проучи, ствари изгледају мало другачије. Вук у Русију иде 1818. да с правом тражи, од државе, паре као учесник устанка у Србији, али и за превод Новог завета -- приватно. Из писамâ његових доброчинитеља види се да не разумеју много природу Вуковог рада. Иван Бодуен де Куртене верује, н.п, да је Вук "сачувао" азбуку која је до његовог доба коришћена. Други верују да је старословенски поникао од Срба и да га зато лакше пишу, итд.
Д. Мирсин Сибничанин
ПОЕНТА Постоји поента овог чанка о незнању српског језика међу високообразованима. Главна сврха овог чланка јесте да познати лингвиста, нападајући високообразоване за незнање српског језика, сакрије оно што су све пропустили српски лингвисти и што посебно данас намерно пропуштају. Српски језикословци су погоршали Вукову реформу тиме што су књижевни језик оптеретили правописним компликацијама, што су нормирали језик у четири лика (два по изговору плус два по писму), као ниједни други лингвисти.
Д. Мирсин Сибничанин
Коста каже: "Данашњи стандардни српски језик није једноставан. Чему онда Реформа, двоазбучје, четвороликост, итд? Шта смо тиме добили а пта смо изгубили?" Коста каже истину. Вукова реформа је била погодна да добијемо оно што нам није било потребно. Успех Вукове реформе је био у једноставности, али се та "једноставност" искомпликовала тиме што је добијено код Срба компликовање (два изговора у стандардном језику, добили смо два писма од којих је касније Србима наметнуто од два писма туђе писмо).
В. Гајић
Занимљиво је политички, Коста, да Вук није хваљен само у Бечу и Загребу. Хваљен је и у Русији, чак је од Русије добио и доживотно издржавање у виду пензиеј, а Вуков језик је удаљивао Русе од Срба и обратно. Да ли је то "грешка" Русије? Тешко је поверовати да би Руси тек тако погрешили. Очекивало би се да Руси буду макар уздржани кад је реч о Вуковој реформи. Вукова реформа је међу Србима једноставно наређена, баш исто као што је наређена од комуниста дећирилизација Срба.
Коста
Поента овог чланка је да учени Срби, као у Вуково доба, не познају српски језик. Као у Вуково доба, нешколовани их не разумеју. Циљ Вукове реформе би да се народ описмени. Век и по касније, ако ни високообразовани (мање од 10% Срба) нису, како могу нешкoловани бити описмењени, особито ако сваки пети (20%) не заврши основу ни школу?! А ми и даље јашемо мртвог коња и пишемо срп-хрват. речнике. уместо реформу пропале Реформе.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља