четвртак, 14.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:55
​ОСАМ ВЕКОВА СРПСКЕ ДИПЛОМАТСКЕ ТРАДИЦИЈЕ

Од Светог Саве до модерних витезова

Исправно је у владарима из државотворне династије Немањића видети и прве српске дипломате, сматра доајен српске каријерне дипломатије проф. Дарко Танасковић
Аутор: Биљана Баковићпонедељак, 03.06.2019. у 20:00
Министар спољних послова Ивица Дачић са добитницима повеље Славенком Терзићем и Љиљаном Никшић на недавној свечаности (Фото Бета/М. Мишков)

Између Аврама Петронијевића и Ивице Дачића је 180 година, а од Светог Саве до данашњег шефа дипломатије стоји чак осам векова. Ако се питате какве сад везе има министар спољних послова Србије и социјалиста Дачић с оснивачем српске цркве из лозе Немањића, и ко је Аврам Петронијевић из претпрошлог века – наше професионалне дипломате ће вам их лако „увезати”. Петронијевић је први министар спољних послова модерне Србије, а датум оснивања Књажевске канцеларије, чији је био шеф и истовремено носио титулу попечитеља иностраних дела, 29. мај 1839, од пре пет година се обележава као Дан српске дипломатије. А Растко Немањић, српски светитељ Свети Сава, показао се као врстан дипломата, па га наша савремена дипломатија сматра неком врстом свог претече и родоначелника и све чешће говори о баштињењу традиције светосавског пацифизма.

С правом или не? Професор Дарко Танасковић, од прошле године (једини) носилац титуле доајена српске каријерне дипломатије, каже да је исправно у владарима из државотворне династије Немањића видети и прве српске дипломате. „Посебно се то односи на Светог Саву, који је на изузетно вешт дипломатски начин пре осам векова испословао аутокефалност Српске православне цркве”, истиче он за „Политику”.

Због тога, од прошле године, Србија поново има витезове, али у дипломатији. Министар Дачић је прогласио витезовима Реда змаја – витезовима српске дипломатије неколико личности које су се посебно издвојиле у сарадњи с министарством у области очувања културног идентитета, хуманитарног рада, задужбинарства и очувања културе сећања на жртве два светска рата. Међу њима су креаторка Роксанда Илинчић, хуманитарац Арно Гујон, проф. др Љиљана Марковић, проф. др Гидеон Грајф, пијанисткиња Марина Арсенијевић...

„Мало ко у ширем региону може да каже да има тако дугу дипломатску традицију. Због тога смо установили признање Штит с грбом Немањића, оснивача српске државности, духовности, просветитељства и дипломатије, за људе који доприносе подизању угледа и заштити виталних интереса државе Србије”, објашњава Дачић.

Тако се и први српско–руски односи везују управо за Светог Саву, то јест његов сусрет с руским монахом Хиларионом, који га је одвео у светогорски манастир Св. Пантелејмона – Русик, где се замонашио 1185. године. Подвлачећи да је средњовековна Србија имала значајне дипломатске контакте, координатор за очување српске дипломатске традиције амбасадор Љиљана Никшић истиче да је наша дипломатија део европске традиције, упркос томе што се Србима и српској држави последњих деценија свашта приписивало. „Ми нисмо агресори, него дипломатија светосавског пацифизма. Ми смо освешћени, просвећени и посвећени свом послу”, каже Љиљана Никшић, која је ове године, уз амбасадора Славенка Терзића и глумца Милоша Биковића, добитник признања за допринос Србији на пољу дипломатије.

Уредба о оснивању Књажевске канцеларије (Фото МСП)

Позивајући се на немањићевску традицију као исходиште српске каријерне дипломатије, она подсећа да су Немањићи прво дипломатско посланство имали на царском двору у Нирнбергу 1188. године. Следеће године, казују историјски извори, српски владар Стефан Немања дочекао је у Нишу Фридриха Првог Барбаросу, а споразум који су склопили може се сматрати успостављањем првих српско–немачких односа. Тим поводом, Удружење знаменитих српских дипломатских породица, које води Небојша Нушић, потомак Бранислава Нушића, 27. јула ове године обележиће у Нишу 830 година од сусрета два владара.

Већ је помало и заборављено да у граду на Нишави постоји споменик посвећен овом догађају. На 800. годишњицу, 1989. године, српска и немачка делегација откриле су ово знамење које сведочи о дугим везама Срба и Немаца. Данима јоргована немањићевске Србије, Удружење знаменитих српских дипломатских породица следеће године обележиће 770 година од склапања брака краља Уроша Првог Немањића и принцезе Јелене Анжујске, то јест српско–француског савеза. До тада, и ова година је пуна јубилеја, можда не толико старих, али свакако значајних за српску дипломатију.

Осим поменутих 180 година од прве Књажевске канцеларије и осам векова аутокефалности СПЦ, изборене дипломатским вештинама Св. Саве, Даном српске дипломатије обележено је и 100 година савременог Дипломатског архива Министарства спољних послова, чији историјат прати богату државотворну традицију Србије. Основан је 5. маја 1919. године, када је донета Уредба о организацији Министарства иностраних дела и дипломатских заступништава и конзулата Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.

Ове године обележава се и стогодишњица мира Версајског споразума, па је из ризнице Дипломатског архива изнет оригинал овог документа, али и Устројеније, то јест Указ о устројству Књажевске канцеларије 1839. године, и друга историјска сведочанства, која су била изложена у холу Дома Народне скупштине, где је прошле среде уприличен пријем поводом Дана српске дипломатије.

Говорећи за наш лист о раду српске дипломатије и њеној борби за најважније интересе државе, проф. Дарко Танасковић истиче да, с обзиром на вишеструко сложене услове деловања које намеће ојачан, али још озбиљним проблемима оптерећен међународни положај Србије, наша дипломатија постиже добре резултате. Нарочито у спречавању међународне афирмације државности „Косова” и у односима са земљама којима дуго није посвећивана дужна пажња.

„Значајан је, такође, стални успон односа с неколиким важним партнерима од којих у великој мери зависи отпорност Србије на изазове с којима се суочава, посебно у вези с отвореним, а дипломатски блокираним питањем ’Косова’. Мислим да би потенцијал српске дипломатије дошао до још уверљивијег изражаја кад би се уравнотежили критеријуми кадровске политике, пре свега код именовања амбасадора и попуњавања дипломатске мреже најспособнијим представницима струке”, оцењује доајен српске каријерне дипломатије.

Примерак Версајског споразума из Дипломатског архива (Фото МСП)

Дачић облетео Земљу 29 пута

Аврам Петронијевић је у Књажевској канцеларији имао 13 чиновника, подсетио је Ивица Дачић прошле недеље на пријему за Дан дипломатије. „У то време Србија је имала само неколицину представиштава у нашем региону, Турској (или Отоманском царству), Русији и Аустрији, да би данас – 180 година касније – имала више од 100 дипломатско-конзуларних мисија, на свим континентима. На дипломатским задацима распоређено је 499 дипломатских и административних службеника у земљи и 519 у иностранству.” Део њих, 220 дипломата, ангажовано је у земљи, а 260 у иностранству, саопштио је Дачић, који је за пет година, колико је на челу МСП-а, посетио 102 од 193 државе, прешавши више од 1,1 милион километара и облетевши Земљу 29 пута.Антрфиле

Деда Миша и Вудро Вилсон

Члан Удружења знаменитих српских дипломатских породица је и Јустина Пупин Кошћал, један од потомака најуспешнијег српског лобисте свих времена, Михаила Пупина. Допутовала из Дубаија за Дан српске дипломатије, прошле среде. Она и њена мајка, која је од Пупинове лозе, укључиле су се у обележавање века од потписивања Версајског споразума, јер је чувени научник и велики пријатељ америчког председника Вудроа Вилсона тада одиграо важну улогу за Србију. „Укључиле смо се у неке активности српског каријерног дипломатског корпуса, желећи да оживимо сећање на лик и дело великог Михаила Пупина, нама у породици познатог као деда Миша, кога је памтио мој деда. Верујем да помаже и само сазнање да смо имали човека у нашој историји, који је толико радио за Србију. То даје наду, видимо да је могуће и на такав начин радити и урадити нешто за своју земљу”, каже за „Политику” Јустина Пупин.


Коментари7
a5837
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Gastarbajter
Kako vas bre nije sramota da uporedjujete Dacica sa Svetim Savom!?!
20.Maj 1220. = Dan državnosti
Prva država Srbija (Raška) je imala konstituciju 20.Maja 1220.g. kada je na velikom narodnom saboru u Manastiru Žiči, Sveti Sava imenovao nove episkope srpske arhiepiskopije, krunisao brata Stefana za Kralja svih srpskih zemalja i primorja (od tada je on Stefan Prvovenčani), i proglasio Zakonopravilo kao najvažniji državni akt.
Борислав
Напомена, Србија и Рашка су две посебне области. У оно доба две посебне жупе под римским бискупом. Тихомир, касније Немања били су жупани жупе Рашка а Страцимир, касније Алтоман и син му Никола жупани жупе Србија, на западу звану "крштена Србија". Немања је постао владар обе жупе и од тада се примило име Србија. Седиште жупе Рашка је Петрова ц.у Н.Пазару а Страцимир је уместо Градине на Јелици направио ц. Ваз. Господ.и започео град Градац. Црква у Чачку старија је од Ступова, Студен. и Хиланара
Препоручујем 1
Борислав
Највећи "бенефит" би био ако се као друштво окренемо светосављу, оно је универзално и цивилизацијско достигнуће, није етнички само српско, већ јужнославенско. Прихватањем светосавља "ратосиљаћемо се" садашњег "џихад-православља" СПЦ и имаћемо прилику и шансу да постанемо (опет) отворено друштво. А то је предуслов за било какав друштвени и цивилизацијски искорак у добром смеру.
Никола
Да ли српски великани треба да буду схваћени као Узори или као Суперхероји? Да ли сада треба својим животима да сведочимо све, само не духовност и образовање, али да се истовремено боримо да "одбранимо" нешто што када се практикује онда није угрожено, а када се занемари-онда је неодбрањиво?
Chitalac
Gospodjo, Ne rekoste ni reci o bogatoj srednjevekovnoj srpskoj diplomatiji sa Republikom Venecijom.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља