недеља, 25.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:46

Кад се осумњичени поверава адвокату

Да сам хтео да вратим паре, узео бих кредит, одбрусио је ухапшени за разбојништво свом адвокату након што му је овај посаветовао да врати новац банци коју је опљачкао, да би добио мању казну
Аутор: Мирослава Дерикоњићпонедељак, 03.06.2019. у 20:00

Када је ухапшен због сумње да је с двојицом саучесника маскиран дошао испред улаза у једну од престоничких банака, а потом уз претњу пиштољем од радника фирме за обезбеђење новца отео врећу у којој је било нешто више од два милиона динара, осумњичени је позвао адвоката којег су му препоручили. Како је против осумњиченог била спремна кривична пријава за разбојничку крађу, адвокат је по позиву дошао код њега да би „развили” стратегију одбране. Први поверљив разговор између осумњиченог и његовог браниоца трајао је нешто више од пола сата и био је више него интересантан.

Осумњичени за тешко кривично дело није знао како да се понаша с адвокатом: да ли да му призна да је учествовао у извршењу делу или да ли да покуша да га слаже. Пошто је полиција адвокату предочила доказе којима располаже у вези с конкретним случајем, браниоцу је било јасно да су јасни и врло чврсти. То је у првом, поверљивом разговору рекао и свом брањенику.

Разговор који је тада водио с њим, адвокат Горан Петронијевић и данас препричава.

– За дело које ти се ставља на терет, запрећена је казна је 12 година. Моја процена је да ћеш добити осам – искрено је казао адвокат.

– Али, то је много – негодовао је осумњичени.

– Много или мало, то је тако. Таква је, отприлике, судска пракса – одговорио је адвокат.

– Могу ли, ипак, некако да добијем мање – интересовало је осумњиченог.

– Можеш. Врати новац. Обештети банку за износ који си отео – посаветовао га је адвокат.

– Да сам хтео да враћам паре, ја бих узео кредит – био је потпуно искрен осумњичени.

Да ли ће у првом, поверљивом разговору осумњичени признати адвокату оно за шта се терети, да ли ће наћи оправдање или ће учествовање у кривичном делу у потпуности негирати – правила нема.

– Питао сам једног брањеника зашто је напао жену. Рекао ми је да га је изнервирала, а потом је почео да се правда, називајући жену погрдним именима. Има и оних који ми након што су признали да су пуцали у некога објашњавају да су то урадили „јер га је тај други довео до лудила”, „зато што је први кренуо на њега...” Имам обичај да брањенику кажем: „Реци ми шта је било, а онда ћу ја теби рећи шта мислим да треба да урадимо” – каже Петронијевић.

Од тога шта ће осумњичени рећи свом адвокату на првом, поверљивом разговору, каже наш саговорник, зависиће стратегија читаве одбране. Ако се одбрана на самом почетку добро постави, добро се спроведе, онда она, каже Петронијевић, и има неког смисла.

Нема адвоката који се бави кривичним правом, наводи адвокат, коме се није догодило да, упркос ономе што су се договорили током првог поверљивог разговора, осумњичени није променио одбрану.

Владимир Бељански, адвокат и председник Адвокатске коморе Војводине, објашњава да се то дешава некада због страха од одређивања притвора, некада због треме, а некада због процене да ће наићи на саосећање и да му је у интересу да говори другачије.

– Готово увек се то испостави као грешка, односно као штетно за одбрану и интерес окривљеног. Окривљени, међутим, има право да се брани на начин на који сам изабере. Често окривљени говоре о нечему што је резултат такозване унутрашње реконструкције случаја у намери да нешто детаљније објасне или да делују убедљивије. Задатак браниоца је да пре изношења одбране препозна ту опасност и упозори окривљено да не треба да нагађа и претпоставља. Бранилац треба да саслуша окривљено приликом поверљивог разговора и да на основу чињеница брзо реагује правим саветима. Такође, улога браниоца је да приликом првог поверљивог разговора, према договору са окривљенима и према чињеницама које он презентује постави теорију и стратегију одбране. То је можда и најважнији задатак браниоца. Окривљени који се не придржава договора са браниоцем, најчешће то чини на своју штету, али и то је његово право – објашњава Бељански.

Време

Време трајања првог поверљивог разговора између осумњиченог и његовог браниоца није законом временски ограничен, али, како каже адвокат Владимир Бељански, у пракси ретко када траје дуже од 15 минута.

– Време које вам је дато да обавите поверљив разговор најчешће није довољан за детаљно припремање одбране. Овде је посебно важно да тај разговор бранилац и окривљени воде непосредно након што су прочитали кривичну пријаву и непосредно пре првог саслушања окривљеног. Управо одбрана коју ће окривљени изнети даје будући смер целом предмету, односно поставља темеље одбране. Време које нам је у пракси на располагању је најчешће недовољно, а од вештине браниоца и способности окривљеног приликом саслушања често зависи да ли ће изнета одбрана бити штетна за даљу одбрану – објашњава Бељански.


Коментари0
eb9aa
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља