петак, 13.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:35

Због Киша у Београду

Јелена Сагалович превела је на руски „Пешчаник” чије се објављивање очекује на јесен
Аутор: М. Сретеновићпонедељак, 03.06.2019. у 20:00
Јелена Сагалович (Фото: М. С.)

Када су њене тетке причале на јидишу она би прислушкивала као свако радознало дете. Како је по оцу Јеврејка, Јелени Сагалович, преводиоцу из Москве, наш писац Данило Киш је и по тој линији био близак. Управо је завршила превод на руски Кишовог „Пешчаника” и у Београд је дошла због још понеке консултације са Мирјаном Миочиновић, пишчевом супругом и изврсним познаваоцем његовог дела. Књигу ће на јесен објавити „Новое издатељство” из Москве.

– Преводећи „Пешчаник” у руском тексту несвесно су ми излетеле и неке речи на јидишу – каже Јелена Сагалович која је пре две године превела Кишову „Гробницу за Бориса Давидовича”.

Александар Ромањенко и Игор Јуферев раније су превели приповетку „Дечак и пас” из „Раних јада”, као и избор из „Енциклопедије мртвих”.

За издавачку кућу „Рудомино”, где је и уредница, наша саговорница је превела „Мадонин накит” Ласла Блашковића (са Василијем Соколовом), „Арзамас” Иване Димић, „Дневник о Чарнојевићу” Црњанског. Руски читалац је до сада читао његове „Сеобе”, „Роман о Лондону” и лирику.

– „Рудомино” је на Сајму књига у Београду 2016. добио награду „Доситеј Обрадовић” за посебан допринос превођењу књижевног стваралаштва и представљању културе Србије. Ова кућа издаје српску књижевност у едицији „Сто словенских романа”. Финансијску подршку даје ваше Министарство културе и едицији „Српска реч” у којој су преведене Антологија српске приповетке и „Старомодни начин удварања” Михајла Пантића. Руска невладина организација Институт за превођење финансира превођење руских писаца на стране језике – истиче Јелена Сагалович која је на „Ломоносову” дипломирала српски и словеначки.

Од 1979. године бави се симултаним превођењем.

– За књижевно превођење потребно је да се визуелизује текст, поготово када се преводи драма, и да се води рачуна да глумац то треба да изговори. Пошто сам старија од Ласла Блашковића и одрасли смо у различитом културном окружењу, нисам знала за стрипове које помиње у роману, па сам га консултовала за значење у контексту приче. Ивана Димић и ја смо исто годиште и пре или касније нам се преклопио круг литературе коју она помиње у својој књизи.

Наша саговорница наглашава да прати све најважније српске књижевне награде. На сајму књига у Москви добила је књигу Иване Димић овенчану Ниновом наградом.

– Како станујем на супротном крају града од места где се одржава сајам, спустила сам се у метро, почела да читам „Арзамас”, дошла кући и наставила док нисам стигла до краја. Ова прича није искључиво о деменцији, већ је у првом реду књига о љубави и смрти. Жанровски је такође интересантан амалгам прозе и драме у овој књизи.

Напомиње да на свом смартфону прати апликацију „Моја књига” где има приступ електронским књигама. Литературу не чита у папирној форми јер је скупа и не купује књиге којима се неће враћати.

– Само у прошлој недељи на тој апликацији појавило се 87 нових наслова из целог света преведених на руски! Дошао је крај филолошком правилу да књига мора да се прочита до краја. Уколико се мучим с неким романом, оставим га непрочитаног, без гриже савести – каже Јелена Сагалович. Препоручује дела руско-израелске ауторке Дине Рубине, књигу „Свећица” толстојевског замаха, Валерија Залотухе, и крими роман „Текст” Дмитрија Глуховског.

Ако желите да пратите културу у Москви, каже, долазићете кући само да преспавате. – Волим да гледам младе позоришне трупе. Отворена сам за сваки експеримент уколико не вређа људско достојанство, веру и нацију. Међутим, природа књижевног превођења је таква да док преводим не излазим јер немам емотивни капацитет ни за шта друго.

Напомиње да не зна никога ко живи само од књижевног превођења. Ту је битно, каже, да се не оде у финансијски минус.

– Као уредник сам у прилици да читам и романе од 700 страна и више. Када би били скраћени за половину, писац би добио Нобелову награду, а од остатка би имао материјала за још три романа – каже Јелена Сагалович.

У плану куће „Рудомино” за 2019. годину су преводи збирке прича „Шта сам ја себи” Михајла Пантића и романа „Кућа мртвих мириса” Виде Огњеновић и „Мртва природа са сатом” Ласла Блашковића.


Коментари3
f7e6b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Зорка Медић
Поетизована проза. Без обзира на тежину сижеа !! Узвишено !
Sinisa Stojcic
Niste pogresili gospodjo. Kis je briljantan pisac
Veliki pisac
S vremena na vrijeme ponovo citam Kisova djela. I svaki put se iznenadim koliko je dobar. Bas prije nekoliko sedmica opet sam procitao Enciklopediju mrtvih, uzivao i zalio sto nema vise takvog stiva.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља