среда, 14.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 05.06.2019. у 12:18

Спасавајмо српски језик

(Новица Коцић)

У праву је професор др Срето Танасић кад се у разговору са новинаром Александром Апостоловским („Високообразовани не знају довољно српски језик”, „Политика”, 3. јун) залаже за увођење матерњег језика на све факултете. Тачна је и његова тврдња да је „у уређеним државама језичка политика важан елемент укупне националне политике, која се спроводи у сарадњи државе и струке”.

Има много доказа за тврдњу да се у нашој земљи не брине о српском језику. Није само реч о запостављању ћирилице у односу на латиницу, већ пре свега о небризи за правилан говор и некритичком коришћењу, могло би се рећи правој поплави, страних речи (тзв. позајмљеница). То наводи на закључак да, за разлику од других земаља, па и земаља у региону, Србија нема конзистентну језичку политику.

У основним и средњим школама више часова треба посветити српском језику, а свакако га треба увести у наставне програме свих факултета. Нормално је да свршени средњошколци и људи са факултетском дипломом буду оспособљени да правилно говоре и пишу. Сви медији јавног информисања морају да имају лекторе, а школски уџбеници и друге књиге не би смели да иду у штампу без претходне озбиљне лектуре.

Пре 50 година дипломирао сам на Правном факултету у Београду. Сећам се ондашњих професора Радомира Лукића и Михајла Константиновића, који су били познати по лепоти говора и језичкој чистоти својих текстова. Мада су обојица докторирали у Француској, говорили су и писали изворним, чистим српским језиком, упорно избегавајући употребу страних речи. Професор Константиновић је аутор језички најчистијих нацрта послератних закона о наслеђивању, браку, односима родитеља и деце, старатељству и усвојењу. Текст закона о облигационим односима, чији је он такође аутор, а који је и сада на снази, пример је како треба писати законе.

Нажалост, данас уџбеници и јавни говор врве од прекомерне употребе страних речи (позајмљеница), за које иначе имамо своје изворне речи (транспарентност, едукација, хармонизација, перманентно, аплицирати и др.), а да не причамо о правој поплави речи преузетих из енглеског језика. Многи говоре као да се стиде свог језика. Зар за називе фирми морају да се користе само стране речи?

На програмима радио и телевизијских станица нису усамљени примери неправилног говора („јако пуно” уместо много, „требамо да радимо” уместо треба да радимо, „у вези тога“ уместо у вези с тим, „у задње време“ уместо у последње време, „ја и мој колега” уместо мој колега и ја и др.).

Апелујем да надлежно министарство и одговарајући научни институти уваже мишљење професора Танасића и покрену озбиљну акцију за спасавање српског језика.

Момир Пауновић,
Панчево

Коментари28
58d1d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ranko Jovicevic
Postovani gospodine Paunovicu, U potounosti se slazem sa vama I tvrdnjama koje iznosite u svom prilogu. Upravo zbog toga bilo bi bolje da ste koristili nase reci u svom clanku, umesto konsistentno ili firma. Hvala na razumevanju.
Sinisa Stojcic
Nema mu spasa...
Jezicki Identitet
"..Текст закона о облигационим односима, чији је он (francuski doktorant Константиновић) такође аутор, а који је и сада на снази, пример је како треба писати законе..." Avaj, Francuzi nemaju zakon o obligacionim odnosima niti su njihovi zakoni kompatibilni sa zakonima koji proizilaze iz ideologije drustvene svojine. Tudjice u jeziku su pozeljne kad god se radi o pojmovima koji u srpskoj 'ruralnoj' tradiciji ne postoje. To nikako ne treba mesati sa gramatickim pravilima, izgovorom i sl..
Урош
Прочитајте наш Устав Републике Србије и уверићете се да више не постоји „равноправност писама”. Данас губимо територију, а сутра ћемо писмо. Ако нестане наше писмо, нестаћемо и ми. Технологија нас више не спречава да пишемо ћирилицом.
Видоје
@Nejaki , тачно је да не постоји језик са одредницом "амерички", али постоје званични дијалекти једног истог језика: "British English", "American English", па аустралијски, канадски... итд. дијалект, а не језик. Мудри то решавају тако, а они други, који свој национални идентитет граде на негацији било какве везе са народом из кога су потекли (јер немају на чему другом) - нек им је са срећом. Али, ако су већ толико "аутохтони" и "самостални", зашто нас се коначно не окану? Знате ли Ви одговор?
Nejaki
Tacno. Eto, recimo vidimo Amerikance. Oni ne postoje s obzirom da govore engleski jezik. Slicno je i sa Kanadjanima ili Australijancima. Postoje samo Englezi. U SAD zive Englezi Amanda Anisimova, Milorad Cavic, Rudolf Djuliani, ili nekada davno Mihailo Pupin i Nikola Tesla. Svi su oni (bili) Englezi jer americki jezik nikada nije postojao niti postoji danas. I mnogim drugim zemljama i narodima slicno moze da se nakalemi. Da ne postoje. Recimo, tzv. Bosnjaci su bili dovoljno pametni da izmisle-stvore i naciju, i narod i jezik kako Vlasima ne bi palo na pamet da ih zovu (poturcenim) Srbima. Strikane, ovo su ozbiljni problemi, imas li ti mentalni kapacitet da se nosis sa ovom zverinom?
Nebojsa K
Pa eto pocnite od ovih supermarketa i "AKCIJE" umesto nase reci za snizenje. Pitam se samo kako su dosli do ovog termina... ovo ti je na "AKCIJI". Snimamo film, sta? A da ne govorim o LAJKOVANJU i HEJTOVANJU. Samo dve stvari nema granica neukus i glupost!!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља