субота, 23.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:59

„Парсифал” Паје Јовановића први пут у јавности

Новооткривена и до сада стручној јавности непозната слика нашег великана биће изложена у Народном музеју у Београду од четвртка, највероватније неколико дана
Аутор: Милица Димитријевићсреда, 05.06.2019. у 19:00
„Парсифал”, верзија 1910–1920.

Ово је нешто другачије, излет у други свет, у тему која није карактеристична за Пају Јовановића – започиње разговор за наш лист Петар Петровић, кустос и саветник у Народном музеју у Београду, најављујући ексклузиву: прво излагање новооткривене и до сада стручној јавности непознате слике нашег великог уметника под називом „Парсифал” која ће публици бити представљена сутра у 18 сати у Атријуму ове куће на Тргу републике. Прилику да се она види, уз обилазак сталне поставке ко за то до сада није имао времена или могућности, ни у ком случају не би требало пропустити будући да је реч о изузетно вредном делу у приватном власништву које ће бити изложено највероватније само неколико дана.

– Задовољство нам је што на овај несвакидашњи начин можемо да обележимо 160 година од рођења Јовановића. Можда би ово могло да буде и пракса за будућност, да се кад је то могуће представљају мало познати радови наших великана, и то са пуним поверењем у наш музеј као неку врсту посредника између институција или колекционара који имају вредне, а ретко излагане примерке, и шире јавности – наставља наш саговорник, откривајући занимљиве детаље у вези са овом сликом која се у Народном музеју обрела пре око годину дана када ју је донео власник зарад рестаурације.

Прво излагање новооткривене и до сада стручној јавности непознате слике нашег великог уметника под називом 'Парсифал' биће представљена у четвртак у 18 сати у Атријуму Народног музеја

Непобитно је потврђено да је реч о оригиналу који је настао током двадесетих година прошлог века, при чему је битно рећи да је познато да је 1902. Јовановић урадио једно уље на платну на тему Парсифала, познатије код нас под називом „Витез у вилином колу”, и да је две године након тога штампана по њој и хромолитографија, она се налази у његовом легату у Музеју града Београда. Како истиче кустос, та прва верзија слике након излагања те исте године остала је у Бечу, такође је у приватном власништву, нама овде непознатом, и од тада није излазила пред очи јавности, а дело о којем разговарамо друга је верзија истог мотива, урађена неких петнаестак година касније, слободнија и лепршавија. Потези четком су маестрални, опет је реч о уљу на платну.

– Чињеница да постоје две варијанте није чудна јер је Паја Јовановић имао обичај да понавља своје радове, мада никад дела нису била баш идентична, многа је радио по поруџбини. У том смислу слика коју ће посетиоци моћи да виде била је намењена Хугу Вајнбергеру, име је написано на њеној полеђини. Од када су изашле две монографије о Јовановићу, прва 2010. и друга 2012, појавило се, у међувремену, неколико његових слика које су евидентиране, али ниједна са овом тематиком. Оријенталне и жанр сцене са мотивима Балкана или портрети препознатљиви су кад је он у питању, док ово дело излази из тог садржаја и улази у домен естетике арт-нувоа и духа бечке сецесије, на чијем је извору наш уметник био. Представљен је Парсифал, јунак легенде о Округлом столу краља Артура и Светом гралу, који кроз дела Ешенбаха, а касније и многих других, и данас опчињава својом поетском снагом. Сасвим сигурно наш је уметник био инспирисан и својим савременицима који су радо узимали одређене теме из англо-саксонске или германске митологије – оцењује Петровић.

Изненађење ове врсте које, како наглашавају у Народном музеју, неће моћи током посете да се фотографише без посебног одобрења, само је још један доказ у прилог томе да је прича о једном од најзначајнијих и најпопуларнијих српских сликара и поред свих истраживања, каталога и монографија очито далеко од завршене и да његов огромни опус још крије своје тајне.


Коментари10
445cd
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ивана
Можда он није највећи сликар на свету, али је наш. За нас је вредан. Зашто га не би славили?! Због чега имамо потребу да умањујемо вредност својих постигнућа и дивимо се свему што није наше? Славимо Пају Јовановића са поносом, и све друге наше уметнике. У каквим смо историјским околностима живели добро је да имамо уметнике и сачувана њихова наслеђа.
Pera
Paja je slikao u maniru koji je bio opste prihvacen od strane trzista tog vremena. Bez potpisa umetnika i ozbiljne atribucije , smesno je govoriti o originalnosti . Ovo posebno vazi za Paju jer je on vrlo pazljivo belezio i vodio evidenciju o svojim slikama.Nazalost, zbog nasih vrhunskih poznavalaca umetnosti i eksperata koji svoja strucna misljenja plasiraju kao sveto pismo, danas imamo potpuni haos i rasulo na trzistu umetnickih slika.
Parcislav
U doba kada je fotografija vec naveliko osvajala svet Paja Jovanovic je po narudzbini bogatasa jos uvek pravio sladunjave i bombasticne realisticke slike. U Srbiji ga dan danas slave, na Zapadu i u svetskim razmerama on je marginalni slikar.
PantaOz
Ma original... kako da ne...
Miliana
Hvalaaaa politici!!!! Napravili ste mi dan!!! Kako remek delo!!!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља