Новинарка Слађана Зарић, уредница документарних филмова у Информативној редакцији РТС-а, добила је медаљу Британске империје (British Empire Medal – BEM).
Ово одликовање је установио британски краљ Џорџ Пети у првој половини 20. века. Медаља је првобитно била намењена само Британцима и становницима некадашњих колонија, али се од 1992. додељује и страним држављанима који су се истакли у уметничком, научном, хуманитарном раду, уз посебне заслуге за унапређење билатералних односа Уједињеног Краљевства и других држава.
До сада је овом медаљом у Србији награђено четворо појединаца: писац, бивши музичар и новинар Бранко Росић (за посебан допринос на пољу културе и уметности), публицисткиња Луиз Милер, која је истраживала знамените личности из Првог светског рата, између осталих и капетана Флору Сендс, о којој је објавила књигу.
Ко је био Ернест Трубриџ
Слађани Зарић ово ласкаво признање је уручио амбасадор Денис Киф, недавно, у резиденцији амбасаде Велике Британије на Дедињу, а свечаности је присуствовао и Том Трубриџ, праунук адмирала Ернеста Трубриџа.
– Заиста прија када од земље која има један Би-Би-Си добијете за документарни филм такво одликовање. Јако сам срећна – каже Слађана Зарић. – Одликовање сам добила за два пројекта „Срби на Крфу” и „Заборављени адмирал”. Склапајући слагалицу о страдалном подвигу у Првом светском рату, када је мучеништво српске војске у маршевима за опстанак народа и његово ослобођење изазвало дивљење слободног света за Србију и Србе, открила сам ратне дневнике специјалне британске мисије, фотографије, записе о ратним процесима и догађајима, дневнике адмирала Ернеста Трубриџа, који се чувају у Империјалном војном музеју. Писао их је руком на бележници и, што је посебно важно, нису доживели „улепшавање”. У њима сам пронашла детаље о повлачењу српске војске у октобру и новембру 1915, али и како смо добили овог одличног морнара и војника, аристократског порекла, који не само да је помагао нашој војсци у одбрани Београда 1915. године од велике аустроугарске офанзиве већ је остао с њом све до 1918. године: прво као командант евакуације српске војске на Светом Јовану Медовском, а потом као саветник за војна питања регента Александра Карађорђевића. Породица Трубриџ ми је широм отворила врата свог дома и последње што сам очекивала јесте да се усред Лондона чувају бројна српска војна одличија.
Радио – стара љубав
Светлана Зарић, дипломирани филозоф, прво је добила медаљу за војне заслуге од нашег министарства одбране, а потом медаљу Британске империје.
Почела је као новинар у „Београдској разгледници” (Радио Студио Б). Радећи као уредник радио-емисије „Доба разума”, задесио ју је велики новинарски испит. Уређивала је емисију у данима када је убијен премијер Ђинђић. С том радијском емисијом освојила је „Premios Ondas” 2003, награду која се у радијском и ТВ новинарству доживљава као канска награда. Озбиљност и гламурозност те награде увидела је тек на додели у Барселони, када су се поред ње на позорници, као добитници награде за музику појавили Стинг и Фил Колинс. Радио је остала њена велика љубав, али је правећи ТВ прилоге и ауторске филмове у ПГ „Мрежи” схватила да је телевизија већи изазов.
Прелазим на теме из Другог светског рата
И, тако се 2006. нашла у Информативном програму РТС-а. Од тада је урадила више документарних филмова („5. октобар – како је отишао Милошевић”, „Славко Ћурувија – кад режим стреља”, „Другарица Јованка”, „Туђман, Милошевић – договорени рат?”, „Сребреничка поља смрти”, „68 – тестирање револуције”, „Лет у смрт”, „Ратне приче са Кошара”, „Ратне приче са Паштрика”...).
– Поводом прославе јубилеја Великог рата снимила сам четири филма „Милунку Савић”, „Србија у Великом рату”, „Срби на Крфу” и „Заборављени адмирал”.
Те емисије су нека врста едукативног штива. Филм „Србија у Великом рату” се налази већ три године на „Јутјубу”. Како се приближава октобар, када деца уче о Првом светском рату, видим да број прегледа прилично расте. Овај филм има скоро милион прегледа – открива нам Слађана Зарић.
– Ускоро ћу почети да отплићем приче и о Другом светском рату. Да бисмо разумели шта се дешавало 1941, било би пожељно објаснити шта се дешавало у Краљевини Југославији између два светска рата, поготово што смо ту историју учили на други начин. Први светски рат је у мој генерацији био једна лекција, а о Другом светском рату је била посвећена цела једна година. Уз то, тумачио се само с једног аспекта – да право на антифашизам имају искључиво партизани.
Тај период, што је показао и филм „Стварање краљевине Југославије”, није сагледан објективно, а сада имамо велику временску дистанцу па можемо да га сагледамо из свих углова.
