У септембру прошле године Уједињене нације су покренуле Медијску акцију за циљеве одрживог развоја (ЦОР), чији је циљ друштвено одговорно подизање свести о циљевима дефинисаним Агендом до 2030, стратешким документом Светске организације чији је и Србија потписница. Као једини медиј из овог региона „Политика” је постала чланица глобалне Медијске акције за ЦОР, захваљујући којој ће бити у могућности да читаоцима понуди ексклузивне резултате истраживања агенција УН по питању ЦОР. Осим нашег листа учешће у овој акцији су између осталих узели Европска радиодифузна унија, Телевизија Дискавери, „Дојче веле”, грчки лист „Катимерини”, јапански „Асахи шимбун” и многи други. Циљеви одрживог развоја настоје да од планете Земље за будуће генерације направе боље место за живот, као и да одговоре на различите изазове – од борбе против сиромаштва и глади до смањења неједнакости и заштите живота под водом. Овог месеца представљамо циљ одрживог развоја број 12 – одговорна потрошња и производња.
Набујале реке и страх од поплава који ових дана поново уносе забринутост међу грађане Србије не представљају, нажалост, никакав изолован инцидент, већ су манфестација једног ширег тренда у којем је екосистем на планети Земљи све више угрожен, а климатске промене прете да заувек промене свет какав смо познавали. Иронично, међународни Дан животне средине који се обележава данас, дочекујемо уз узнемиирујућу статистику за коју је у првом реду одговоран човек.
Тако се, на пример, сваког минута широм света купује око милион пластичних флаша за једнократну употребу које после бацања неретко завршавају у природи. Једна трећина свеукупне хране произведене на глобалном нивоу буде бачена или се поквари, а индустрија за прераду меса представља већег узрочника ефекта стаклене баште него што су то највеће нафтне компаније.
Набројани подаци само су, међутим, део песимистичког мозаика о стању планете до којег су довеле неодговорне потрошња и производња, што је проблем са којим Уједињене нације покушавају да се ухвате у коштац у оквиру циља одрживог развоја бр. 12.
Уколико се нешто ускоро не промени, пре свега у понашању и навикама људи, већ 2025. људски род би могао да се нађе у незахвалној ситуацији да не зна шта да чини са 250 милиона тона неправилно одложеног ђубрета које прети да додатно загади ионако нарушен глобални екосистем. Поређења ради, реч је о количини чија тежина одговара тежини око 2.000 теретних бродова. Како сада ствари стоје, тренд гомилања смећа наставља да расте, а ако се испуне (умерене) процене и људска популација до 2050. године достигне бројку од 9,6 милијарди, биће неопходни природни ресурси троструко виши од тренутних да би људска врста могла да осигура данашњи квалитет живота.
Ако статистику о неконтролисаном бацању смећа пак пресликамо на српску свакодневицу, не треба бити претерано проницљив па закључити да би решавањем овог проблема значајно била смањена опасност и од самих поплава, будући да су неочишћена корита река, уз глобалне климатске промене, један од највећих разлога за изливање вода код нас.
Статистика на глобалном нивоу, међутим, постаје још мрачнија уколико се анализира стање у погледу пијаће воде. Наиме, УН наводе да је свега три одсто од количине воде расположиве на планети Земљи погодно за пиће. Два и по процента пијаће воде је, међутим, замрзнуто на Арктику, Антартику и глечерима, па тако испада да свега 0,5 укупне количине испуњава стандарде за људску конзумацију. Та би количина, међутим, уз рационалну потрошњу била довољна, али ситуацију усложњава чињеница да људи загађују реке и језера много брже него што оне могу природним путем да се опораве.
Како би се избегао апокалиптични сценарио за будућност, циљ одрживог развоја Уједињених нација број 12 – одговорна потрошња и производња – настоји да понуди конкретна решење. Кроз подизање свести о важности пажљивог планирања потрошње хране и избегавања њеног бацања, као и организовано сортирања и рециклажу смећа, како на индивидуалном, тако и на колективном нивоу, експерти УН упозоравају да постоји шанса за осигуравање одрживог начина живота у којем опстанак планете не би био доведен у питање, а животни стандард људи не би ни у најмањем сегменту био нарушен. Штавише, уколико би се човечанство заиста озбиљно суочило са проблемом неорганизоване и непланске потрошње и производње, према проценама УН дошло би до користи и за привреду кроз оснаживање такозване зелене економије. Још један позитиван ефекат оваквог приступа био би и смањене сиромаштва у најугроженијим деловима света, истичу међународни експерти.
Бацање хране и народне кухиње
Према подацима Програм Уједињених нација за развој (УНДП) сваки становник Србије у просеку годишње баци 35 килограма хране. Овакви налази нарочито забрињавају ако се ставе у исту раван са информацијом да у земљи више од 35.000 људи користи једну од 75 народних кухиња.
Најзагађенији Београд, Панчево, Ужице и Вљево
Становништво западног Балкана изложено је једној од највећих концентрација штетних материја у ваздуху на подручју целе Европе, а у појединим деловима ново загађења је пет пута већи од стандарда које прописује Светска здравствена организација. У Србији су најугроженији Београд, Панчево, Ужице и Ваљево чији грађани су због загађења подложнији већим здравственим ризицима. Како саопштавају УН, Министарство за заштиту животне средине Србије је у октобру прошле године оформило радну групу за смањење загађења ваздуха и започело разговоре са представницима најугроженијих локалних заједница.
